Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   151
Bog'liq
True (1)

қолиб бораётган турлар — махсус муҳофаза чоралари кўрилган такдир- 
дагина уларни саклаб колиш мумкин; ноёб турлар — сони камайиб, ареал- 
нинг чекланганлиги бу турларнинг йўколиб кетишига сабаб бўлиши мумкин; 
сони камайиб бораётган турлар — буларнинг сони доим камаяверади; но- 
аниқ турлар
— популяцияларининг ҳолати кам ўрганилган. М С О П юкори 
да айтиб ўтилган тўртта тур категориясига мансуб ҳайвонлар ва ўсимлик- 
лар билан савдо килишни чеклаб кўйипг тўғрисида халкаро битим ишлаб 
чиккан
Совет олимлари М С О П ва Ноёб ҳамда йўколиб бораётган турлар бў- 
йича ҳалкаро комиссия ишида актив иштирок этадилар, уларнинг рўйха- 
тини СССР территориясида яшайдиган турлар ва кенжа турлар билан тўл- 
дириб борадилар. «СССР Қизил китоби» тузилган.
«Қиэил китоб»га киритилган турлар алоҳида мухофаза килинади.
Мамлакатимизда Улуғ Октябрь социалистик революциясидан кейинок 
турларни муҳофаза килиш масалаларига дарҳол ж уда катта эътибор бери- 
ладиган бўлди. 1919— 1922 йиллардаёк ёввойи э ш а к — кулон, жайрон, ок 
айик, йўлбарс, коплон, кундуз, зубр, сув каламуши, катта о к кў т о н , фламин- 
го, о к ку ш ла рни нг ҳаммаси ва бошка кўп турлар махсус декрет ва карорга 
мувофик муҳофаза килинади. Ҳозир сут эмизувчи ҳайвонларнинг 18 турини 
ва кушларнинг 29 турини овлаш такикланган. Масалан, кундуз, сувсар, 
куница, сибирь соболи, декгиз мушуги факат махсус рухсатнома, яъни ли- 
цензияга мувофик овланади. Ана шундай чора-тадбирларни изчил амалга 
ошириш туфайли кўп турлар популяцияларининг сони камайишдан тўхта- 
ди ва улар кўпайиб колди. Бир ок кишиларнинг х ў ж а л и к фаолияти натижа- 
сида баъзи турлар (масалан, бухоро буғуси, кулон, коплон, сувсар)нинг
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т ур л л р д д н о қ и л о н д ф о й д д л а н и ш ва у л в р н и н г « и л м а -а и л л и ги н и с а қл а ш м асал алар и
ЯҒ
яшаш жойлари ўзгаришига бо ғл и к ҳолда уларнинг сони ҳамон камайиб 
бормокда.
Турлар қўриқхона лар да , яъни табиий процесслярнинг боришига одам 
таъсир этишига йўл кўйилмайдиган территорияларда муҳофаза килииа- 
ди БунДай жойларда табиатда деярли йўколишга келиб колган турларни 
муҳофаза килиш ва тиклашнинг илмий асослари ишлаб чикилади. Чунон- 
чи, Беловежск ўрмонида зубр, Астрахань кўрикхонасида катта оккўтон, 
Кандалакша кўрикхпнасида гага саклаб колинган.
Турларни мухофаза килиш учун миллий парклар ҳам ташкил этилади, 
уларда илмий тадкико тлар учун ҳайвонлар тамоман тинч бўладиган зона- 
лар ажратилади ва ноёб ўсимликлар ўсган жойлар ўраб, тўсиб кўйилади. 
Территориянинг колган кисми келиб турувчи одамлар учун оч и к бўлади. Ил- 
мий та дқикотлар ботаника боғларида ва ханнонот боғларнда хам олиб бо 
рилади, ёввойи флора билан фауна ресурслари ўрганилади, турларни ик 
лимлаштириш, биологик билимларни таркатиш ва инсоннинг табиат олди 
даги ж а вобгарлик хиссини тарбиялашга доир ишлар олиб борилади.
Турлардан окилона фойдаланишда полуляцияни бут ҳолда саклаш учун 
с о н и н и  
бош қариб туриш хўэда тутилади (83- бет), Бу гап табнат билан ооғ 
ланган хар қандай х ў ж а л и к ка тааллуклидир. Ўрмон, уни аслига келтириш 
ни хисобга олган ҳолда кесилади; балнқлар ва ҳайвонларни онлаш ишлари 
популяцияларининг тикланишига эътибор берган ҳолда олиб борилади.
Саноатнинг янги технологияга ўтиши — улар атмосфера, сув ва тупрок- 
ни ишлаб чикариш чикиндилари билан ифлослантирмасдан ишлайдиган 
бўлиши турларни мухофаза килишга ёрдам беради. Саноат сувларини сув 
тиндиргич ховузларда тозалашнинг биологик методларини ишлаб чикиш, 
саноатдан ч и к к а н яроқсиз маҳсулотларни ўсимликлар ўсишига ярокли туп 
р окка айлантириш ж уда катта аҳамиятга эга. К и ш л о к х ў ж а л и к экинлари 
зараркунандаларига карши курашда биологик методлар тобора кенг кўл- 
ланилиб, имкони бўлган жойларда заҳарли химикатларни, яъни биргина 
зараркунандаларни эмас, балки бошка турдаги ҳайвон ва ўсимликларни 
ҳам йўкотиб, катта эарар еткаэадиган моддаларни кўлланишдан воз ке- 
чилмокда.
СССР Олий Совети томонидан 1980 йил июнда кабул килинган Атмос- 
фера ҳавосини муҳофаза килиш тўғрисидаги конун билан Хайвонот дунё 
сини муҳофаэа килиш ва ундан фойдаланиш тўғрисидаги конунда хозир 
яшаб турган ва келгусидаги авлодларнинг манфаатларини кўзда тутиб, 
Ватанимиз табиий мухитидан илмга асосланган холда, ннсонпарварлик 
нуктаи назаридан окилона фойдаланиш кўзда тутилган
I У сим лик/.а р билан хайвонлар турларига одам фаалияти салбий таъсир кўрсатиш и 
га мисоллар келтиринг. 2. Табиатни аа табиий ресурсларни мухоф аза ки л и ш хал- 
ка р о иттиф оки (М С О П ) фаолняти тўғр исид а нималарни биласиз? 3. Т абнат мухо 
фаэаси тўгр исид а СССР Олий Совети томонидан ка нд а й конуилар ка б ул кил и нга н 
ва улар эиммага ка нд а й ааэифаларни юклайди? 4. СССР да табиат мукофаэаси қан- 
дай амалга оширилади?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish