Республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги


-расм. Молия бозорининг таркибий қисмлари



Download 2,53 Mb.
bet4/204
Sana01.04.2022
Hajmi2,53 Mb.
#523122
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   204
Bog'liq
Moliya bozori WORD TAYYORI (2)

1.1-расм. Молия бозорининг таркибий қисмлари




Бозор қатнашчилари
Молия бозорини бевосита харидорлар ва сотувчилар ўртасида ҳамда молиявий активлар билан савдо амалга ошириладиган бозор институтлари йиғиндиси сифатида кўриб чиқиш мумкин.




Қарз олувчилар










Капитал жалб қилади







Инвесторлар







Капитал жойлаштиради










Воситачилар







Молиявий хизматлар тақдим этади











1.2-расм. Молия бозори қатнашчилари
Молия бозорида асосий воситачилар ролида тижорат банклари, биржалар, жамғарма институтлари, жамоавий инвестициялаш компаниялари ва бошқалар иштирок этади. Уларнинг барчаси, алоҳида операцияларни бажарган ҳолда, капитал эгалари ва ундан фойдаланувчиларни бирлаштиришга ёрдам беради.



Депозит турдаги





  • тижорат банклари

  • ихтисослашган жамғарма муассасалари


Инвестицион турдаги


Шартнома-жамғарма турдаги

1.3-расм. Молия бозорида воситачилар турлари

Бозор воситалари


Молия бозорини ушбу бозорда муомалада бўладиган «товарлар» йиғиндиси сифатида кўриб чиқиш мумкин.
Молия бозорида молиявий воситалар муомалада бўлади. Молиявий воситалар тушунчаси Молия ҳисоботи халқаро стандартларида берилган.2
Молиявий восита – бу шундай шартномаки, унинг натижасида бир корхонада молиявий актив ва бошқа корхонада – молиявий мажбурият ёки улуш воситаси пайдо бўлади.
Молиявий воситалар бозор қатнашчилари ўртасидаги битимлар натижасида вужудга келади. Битим қатнашчиларидан бирида молиявий актив юзага келган ҳолатда иккинчи қатнашчида молиявий актив бўйича талабларни ижро этиш учун хизмат қиладиган мажбурият юзага келиши муқаррар. Шундай қилиб, молиявий актив молиявий мажбуриятлар бўйича тўловлар талаб қилиш ҳуқуқини беради, молиявий активлар суммаси молиявий мажбуриятлар суммасига тенг бўлади, молиявий воситалар эса уларни акс эттириш шакли ҳисобланади.
Мисол учун, акция унинг эгаси (инвестор) учун молиявий актив, уни чиқарган шахс (эмитент) учун эса – мажбурият ҳисобланади. Эмитент акция эгасига қуйидаги ҳуқуқларни тақдим этиши лозим:
–бошқарувда иштирок этиш;
–дивиденд олиш;
–компания тугатилган пайтда унинг мулкини бир қисмини олиш.

Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish