Режа Иқтисодий ўсиш тушунчаси ва ўлчаниши


Биринчи усулда иқтисодий ўсиш реал ЯИМ ни ўтган даврга нисбатан ўзгариши



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/13
Sana25.02.2022
Hajmi0,49 Mb.
#269515
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13
Bog'liq
13-мавзу. Иқтисодий ўсиш умумий тавсиф неокейнсча ва неоклассик моделлари b3e4ece5058c28b5fb338810a21626b1

Биринчи усулда иқтисодий ўсиш реал ЯИМ ни ўтган даврга нисбатан ўзгариши 
сифатида аниқланади ва мамлакатнинг умумиқтисодий имкониятлари динамкасини 
аниқлаш учун ишлатилади.
Бунда жорий йилдаги реал ЯИМ (Y t) ҳажмининг базис йилдагига
( Yt-1 ) (асосан олдинги йилга) нисбатан фоиз кўринишидаги ўсиши аниқланади: 
100
1



Yt
Yt
DY
Иккинчи усулда иқтисодий ўсиш аҳоли жон бошига тўғри келадиган реал ЯИМ 
нинг ўтган даврга нисбатан ўзгариши сифатида аниқланади. 
Иқтисодий ўсиш назарияси ва моделларида ЯИМ ўрнига СИМ, ЯМД, СМД 
кўрсаткичларидан ҳам фойдаланилиши мумкин. Иқтисодий назарияда иқтисодий ўсиш 


даромадларни қандай нисбатларда истеъмол ва инвестицияларга бўлинишига боғлиқ деб 
қаралади. 
Истеъмол ҳажми динамикаси иқтисодиётнинг провард мақсадини ва яшаш даражаси 
ошишини билдирса, инвестициялар ҳажмининг ўзгариши ресурс имкониятларининг ўсиши 
ва техник янгиликларнинг моддийлашишини англатади. Истеъмол ва инвестиция ўртасида 
етарлича муқобиллик мавжуд, чунки, жорий истеъмол миқдорининг ошиши 
инвестицияларнинг даромаддаги улушини пасайтириш иқтисодий ўсиш имкониятларини 
қисқартиради. 
Иқтисодий ўсиш реал катталикларда, қиёсий баҳоларда ўлчанади..
Ҳар бир мамлакат иқтисодий ўсишга интилади, чунки иқтисодий ўсиш, биринчидан, 
миллий маҳсулот ҳажми ва даромаднинг кўпайишига, иккинчидан, ресурслардан самарали 
фойдаланишга, учинчидан, янги-янги эҳтиёжлар ва имкониятларнинг пайдо бўлишига, 
тўртинчидан, халқаро бозорларда мамлакат обрўсининг ошишига олиб келади. 
5. Иқтисодий ўсишга омиллари ва типлари 
Реал ишлаб чиқариш ҳажмларининг узоқ муддатли ўсиши суръатларини, 
кўламларини, самарадорлиги ва сифати ошишини белгиловчи ҳодиса ва жараёнлар
иқтисодий ўсиш омиллари дейилади. 
Иқтисодий ўсиш омиллари икки гуруҳга ажратилади.

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish