Рахбар психологияси олий таълим, халц таълими, соглицни сацлаш, урта махсус



Download 10,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/97
Sana17.07.2022
Hajmi10,95 Mb.
#812447
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   97
Bog'liq
Rahbar psixologiyasi (N.Boymurodov)

- Ц -
К^адриятлар - борли^, жамият, нарсалар, во^еалар, ^одиса- 
лар, инсон ^аёти, моддий ва маънавий бойликларнинг ахамияти- 
ни курсатиш учун кулланиладиган тушунча. К^адриятлар билан 
богаи^ масалалар ^аётнинг энг асосий мавзуси булиб ^исобла- 
нади. Кадриятларни Еарбда аксиология фани урганади. У кенг 
тар^алган фалсафий фанлардан биридир. Х^озирги даврда цад- 
риятлар тугрисида мамлакатимизда фалсафа, маданиятшунос- 
лик, сиёсатшунослик, психология, тарих фанлари турли тад^и- 
^отлар олиб бормоцда. Собик; Иттифокда ^адрият мавзуси 60- 
йилларгача тад^и^ этилмас эди. Мустацилликдан сунг бу маса- 
лага дицкат-эътибор кенгайди. Негаки, ^адриятлар мустакил- 
ликни муста^камлайдиган маънавий омилдир.
Купчилик кишилар ^адрланадиган нарсалар, ^одисалар, ма­
салан, ^имматба^о буюмларни ^адрият деб ^исоблашади. Асли-
www.ziyouz.com kutubxonasi


да эса ана шуларнинг ижтимоий а^амияти ^адриятларнинг 
^а^и^ий ба^осини анш утйди. Бирор нарса, во^еа ёки ^одиса- 
нинг цадри унинг модций-шргисодий ба^осидан катта фар^ ^или- 
ши мумкин. Масалан, минг йил илгариги буюмни ^озир ишла- 
тиш мумкин эмас. Унинг и^тисодий циймати кам, аммо, мерос 
сифатидаги ^адри анча с а л м о ^ и булиши мумкин.
1^адриятлар тарихий ва замонавий булиши мумкин. Кадрият- 
ларнинг хилма-хил шакллари бор: моддий, маънавий, умумба- 
шарий, минта^авий, умуминсоний; жамият ^аётининг со^алари 
буйича и^тисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ^адриятлар; иж­
тимоий онг шаклларига мос келадиган ахло^ий, диний, ^у^у^ий, 
илмий; ^аётнинг ижтимоий тузилишига мос келадиган, миллий, 
синфий, партиявий ва бош^алар. К^адриятлар дунёни билишнинг 
ма^сади, билимларимизнинг з^а^и^атга мос келиш даражасини 
ашнугаш мезони ёки бирор идеал тарзда ^ам намоён булади. К^ад- 
риятларнинг асосий вазифаси ^ам ана шулар билан боглик.
Узбекистан муста^илликка эришгандан сунг ^адриятларга 
эътибор кучайди, мамлакатимизда умуминсоний ^адриятларнинг 
устуворлиги эътироф ^илинди. Миллий ^адриятлар хам шахе 
манфаатларини умуминсоний талабларга мослаштириш ва уй- 
гунлаштиришнинг асосий вазифаси булиб ^олди.
1^адриятлар инсоният тарихи давомида аста-секин шаклла- 
нади. Уларнинг м ту ю ри ва сифатининг ортиши инсоният тара^- 
^иёти ^анчалик ривожлаганлигининг курсаткичидир. Качонлар- 
дир, утмишда баъзи ^адриятлар тугрисида, масалан, маърифат 
тугрисида, умуман тушунча булган эмас. Бундай янги тушунча- 
лар аерлар утган сари шаклланиб, кадриятлар ^аторини бойитиб 
боради. Айни ва^тда, ^адриятлар ма^аллий, миллий, минта^а- 
вий ва умуминсоний булиши табиийдир. Чунки, «кадрият» ту- 
шунчаси муайян вазият ва шароитда шаклланади. Жамият та- 
ра^кий этгани сари жа^оннинг барча хал^ларига тегишли, яъни 
умуминсоний ^адриятлар купайиб бораверади ва бу узгаришлар 
инсоният уз ривожида кандай янги чуккиларни эгаллаётганини 
курсатиб туради (масалан, эркинлик, тинчлик, ижтимоий тенг- 
лик, ижтимоий ^а^и^ат, маърифат, маънавият, гузаллик, яхши- 
лик, инсонпарварлик, инсонийлик, демократия, ^у^у^ий жами­
ят, ^онуннинг устуворлиги, хотин-кизлар озодлиги ва бош^алар).
К^ис^а ^илиб айтганда, ^адриятлар деганда инсон ва инсони­
ят учун аз^амиятли булган барча нарсалар тушунилади (маса-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лан, эркинлик, тинчлик, яхшилик). Моддий ^адриятлар ^а^и^ий 
^адриятларнинг намоён булиш воситаларидир (масалан, ^аёт- 
да керак буладиган турли буюмлар). Инсоният тарихи унга хиз- 
мат ^иладиган, узи яратган, суянадиган ва ^уллаб ^увватлай- 
диган ^адриятлар дунёсининг кенгайиш, бойиш ва такомилла- 
шиш тарихидир. Инсоният узининг кундалик ме^нати билан 
яратаётган сунъий нарсалар дунёсида яшайди. Биз яратаётган 
ушбу моддий ва маънавий бойликлар оламининг гултожи, са- 
раси - ^адриятларимиздир. К^адриятлар ва ^адрият мезонлари 
кишиларга, уларнинг хул^-атворини тартибга солиш ва тугри 
йуналтиришга хизмат ^илади. Бундай узига хос боцщаришнинг 
самарадорлиги кишиларимизнинг ^адриятлар оламини билиши- 
га богли^.
К[адр-
1
$иймат - одамнинг тула ^ийматли шахе сифатидаги 
я р о ^ и л и к даражасини белгилаб берувчи ижтимоий категория.
К^изи^арли психология - психологиянинг рух;ий ^аётнинг тур­
ли со^аларига хос булган ^онуниятларини ихчам, оммавий ва 
илмий баён ^илиб берувчи махсус со^аси.
К[увно^лик - шахснинг атрофдаги кишиларга нисбатан ижо- 
бий муносабатда ифодаланадиган ижобий-оптимистик кайфия- 
тидан иборат эмоционал ^олати ёки характер хислати.
Ь^узгалиш - олий нерв фаолиятининг (^узговичи таъсирини ^абул 
^илиб олиш ва тегишли жавоб реакциясини ^айтариш учун тай- 
ёр туриш ^олатидан иборат жараён.
К|узралувчанлик - шахснинг темперамент хусусиятлари би­
лан белгиланадиган муайян таассурот кучига тез берилувчан- 
ликдан иборат булган индивидуал хусусиятидир. К^узгалувчан- 
лик икки хил булади: Нерв ^узгалувчанлиги ва эмоционал i$3Fa- 
лувчанлик. К^узгалувчанликнинг ^ар иккала тури ^ам нерв сис- 
темасининг типлари билан белгиланади.
Кур^иш хасталиги- валима касаллигининг бир тури булиб, 
асоссиз тарзда 

Download 10,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish