Рахбар психологияси олий таълим, халц таълими, соглицни сацлаш, урта махсус



Download 10,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/97
Sana17.07.2022
Hajmi10,95 Mb.
#812447
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   97
Bog'liq
Rahbar psixologiyasi (N.Boymurodov)

инертлиги
натижасида ва кечинма­
лар хамда муз^ит таъсирининг кучига кура, психик з^олатларнинг 
нисбатан бар^арорлиги з^олати кузатилади. Психик з^олат кан- 
дайдир таъсир кетидан узгармайди, балки ор^ага сурилади. У 
кечикиб узгаради, кечинма сабаблари бардам топиб, янги з^олат 
тугалгандан кейин дастлабки кечинмадан маълум ва^тгача
- балки бир соат, з^атто, ой «^олди^» колади ва бопща психик 
з^олатни келтириб чикарувчи кечинма хамда таъсирнинг кучига 
кура ва^т утиши билан тули^ йу^ булиб кетади.
4. Психик з^олатлар ва одам кайфиятининг индивидуал узига 
хослиги булиб, у шахснинг йулланганлиги з^амда психик хусусият- 
лар (тажриба, темперамент, характер, ^обилият) ва психик жара- 
ёнларнинг хусусиятларига богли^дир.
5. Одам психик з^олатлари ва кайфиятининг ташки ифодалан- 
ганлиги, хар ^андай психик з^олат ва кайфият гавда, мимика, 
юриш-туриш, з^аракат, юрак уриши з^амда нафас олишда юзи- 
нинг ^изариши ёки о^аришида акс этади. ^ а тто раз^бар узгчинг 
психик з^олатини яширишга уринган т а ^ и р и д а хам ундаги маз­
кур з^олат бирор белгиси билан сезилиб туради.
www.ziyouz.com kutubxonasi


6. Жамоадаги бир кишининг кайфияти осонгина бонщаларга 
утиб, у кейинчалик жамоа кайфиятига айланади ^амда гуру^ ва 
жамоа онгининг му^им куринишларидан бири булиб ^олади. 
Ра^бар индивидуал кайфиятининг ю^орида айтиб утилган хусу- 
сиятларининг бештаси жамоа кайфиятига ^ам хосдир.
Психик ^олатларнинг барча хусусиятлари ра^барларнинг 
жамоа аъзоларини тарбиялаш фаолиятларида катта а^амиятга 
эгадир.
Ра^бар жамоадаги умумий кайфиятни уз вацтида сезиши 
^амда тугри ба^олаши, жамоа аъзоларининг ижобий психологик 
^олатларини уз ва^тида ^уллаб-^увватлаши - ме^нат фаолияти 
жараёнидаги зарарли ^олатларни йу^отиш демакдир.
7. Иродавий психик ^олатларга фаоллик, ^атъийлик, ^атъи- 
ятсизлик, дадиллик, сусткашлик, вазминлик, енгиллик, ^аёлилик, 
паришонлик, хотиржамлик, журъатлилик ва бош^алар мисол 
булади. Бундан танщари, ра^барда оптимал психик ^олатлар 
мавжуддирки, бу ра^бар фаолиятининг у ёки бу турига купро^ 
мувофи^ келувчи ^олатлар сифатида эътроф этилади. Ра^бар 
ме^нат фаолиятининг ^ар бир тури муваффа^иятли амалга оши- 
рилиши учун узига хос психологик ^олатларни танлаб олади.
Э^тирос
пайдо буладиган кучли ва б ар^арор эмиссий ^олат- 
дир. Э^тиросга ба^о берищда ^ар доим унинг ижобий ёки салбий 
йуналиши эътиборга олинади. Агар одам эхтирослари катта 
максадларга эришишга ^аратилган булса, улар ижтимоий жи- 
^атдан жуда му^имдир.
Лекин жамиятга, теварак-атрофдагиларга зарар келтира- 
диган э^тирослар ^ам бор. Бу э^тирослар узининг номаъкул 
ва нома^бул э^тиёжларини шахсий, худбинларча коцшфиш 
билан богли!$дир. Масалан, ичкиликка, ^имор уйнашга, айш- 
ишратга э^тирос ^уйиш уша кишпларнинг узига хам, атрофда- 
гиларга ^ам зарар келтиради.
Бу каби эмоционал ^олатлар ^ар бир одамга, лекин унинг 
ало^ида психологик хусусиятлари ^аёт шароити ва тарбиясига 
^араб, бирор-бир даражада намоён булади, уларнинг мазмуни 
ва намоён булиши ни^оятда индивидуалдир.
^иссиётлар йуналишига кура маънавий, интеллектуал ва эс­
тетик ^иссиётларга булинади.

Download 10,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   97




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish