Qarshi davlat universiteti o‘zbek tili va adabiyoti metodikasi kafedrasi



Download 2,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/245
Sana02.09.2021
Hajmi2,09 Mb.
#162437
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   245
Bog'liq
ona tili morfemika soz yasalishi morfologiya fanining oquv-uslubiy majmuasi

SО‘ZNING GRAMMATIK SHAKLI VA                                                                               
G R A MM AT IK  K AT E G OR IY AL A RI  
Lug‘aviy  ma’noga  qо‘shiladigan  grammatik  ma’no  hamda  grammatik  ma’noni 
ifodalovchi  vositalar  grammatik  shaklni  tashkil  etadi.  Sо‘zning  grammatik  shakli 
lug‘aviy  va  grammatik  ma’nolar  bilan  bog‘liq.  Sо‘zning  grammatik  shakli 
deyilganda ma’lum sо‘zning о‘z lug‘aviy ma’nosini yо‘qotgan, о‘zgartirmagan holda 
turli shakllarda qо‘llanilishi tushuniladi. Masalan: kishining, kishiga, kishida kabi. 
Grammatik  shakl  grammatik  ma’no  ifodalash  uchun  xizmat  qiluvchi  muhim 
qismdir.  Masalan:  о‘qidi,  yozdi  sо‘zlariga  -m,  -k  qо‘shimchalari  qо‘shilganda 
birinchi shaxsning birlik va kо‘plik ma’nolari anglashilsa, shu sо‘zlarga -ng, -ngiz 
qо‘shimchalari  qо‘shilganda  ik-kinchi  shaxsning  birlik  va  kо‘plik  ma’nolari 
ifodalanadi.  Kо‘rinadiki,  turli  grammatik  ma’nolarni  ifodalashda grammatik shakl 
asos  hisoblanadi.  Grammatik  shakl  nutqdagi  sо‘zlarning  bir-biriga  turlicha 
munosabatini  ham  ifodalaydi.  Masalan:  kitobning  varag‘i  birikmasida  tobelik 
ma’nosi mavjud bо‘lsa, ota va bola birikmasida tenglik ma’nosi mavjud. 
Grammatik  shakl  lug‘aviy  ma’noli  qism  bilan  birgalikda  unga  qо‘shiladigan 
grammatik  ma’no  orqali  hosil  bо‘ladi.  Demak,  sо‘zlar  nutqda  lug‘aviy  ma’no 
ifodalash shaklida yoki grammatik ma’no ifodalash shaklida qo‘llaniladi. 
Sо‘zning  lug‘aviy  ma’nosi  bilan  birgalikda  borliqqa  yoki  nutqdagi  boshqa 
sо‘zlarga  munosabatini  ifodalaydigan  qо‘shimcha  ma’noga  mos  holati  sо‘zning 
grammatik  shakli  deyiladi.  Sо‘zning  grammatik  shakli  ikki  xil:  sо‘zning  modal 
shakli  va  sо‘z  о‘zgartirish  shakli.  Sо‘zning  modal  shakli  lug‘aviy  ma’noga  mos 
keladigan, turli munosabatlarni ifodalovchi shaklidir. Masalan: bola-bolalar (birlik 
va  kо‘plik),  qush-qushcha,  (kichraytirish),  о‘qi  (aniq,  nisbat),  о‘qit  (orttirma 
nisbat),  shakllaridir.  Modal  shakl  gapda  sо‘zlarning  о‘zaro  bog‘lanishini 
ta’minlaydi. 
Sо‘z  о‘zgartirish  shakli  nutqda  sо‘zlarning  о‘zaro  munosabatlarini    ifodalaydigan 
shaklidir.  Masalan:  Kumushning  bu  holi  bechora  onaning  yuragini  uzar!  (A  Qod.) 
gapidagi  -ning,  -ni,  sо‘z  о‘zgartiruvchi  qо‘shimchalar  sо‘zlarni  birikishi  uchun  muhim 
vazifa bajaradi. 
Sо‘zlarning  grammatik  shakllari  tuzilishiga  ka  uch  xil:  sintetik  shakl,  analitik 
shakl,  analitik  -sintetik  (aralash)  shakl.  Grammatik  ma’noning  qо‘shimchalar 
orqali  ifodalanishi  sintetik  shaklni  vujudga  keltiradi.  Sintetik  shakl  sо‘z 
о‘zgartiruvchi  qо‘shimchalar  orqali  kitobni  (о‘qidim),  kitobdan  (о‘qidim) 
hamda  shakl  yasovchi  qо‘shimchalar  orqali:  kо‘kish,  kо‘kroq,  kо‘kimtir  hosil 
bо‘ladi. 
Mustaqil  sо‘zlarning  yordamchi  sо‘zlar  bilan  birgalikda  ishlatilishi  analitik 
shaklni vujudga keltiradi. Masalan: qalam bilan, bog‘ tomon, uy sari va boshqalar. 
Sо‘zlarni  takrorlash  bilan  hosil  bо‘ladigan  shakl  ham  analitik  shakldir:  uyum-
uyum,  baland-baland.  Sintetik  va  analitik  shakllarning  о‘zaro  farqi  shundaki, 
sintetik  shaklda  ma’no  sо‘zning  о‘zi  bilan  hosil  bо‘ladi:  о‘qidim,  oldim  kabi. 
Analitik  shaklda  sо‘z  shakli  о‘zgarmagan  holda  unga  boshqa  sо‘z  (yordamchi 
sо‘zlar) qо‘shilishi natijasida ma’no hosil bо‘ladi. Masalan: uy tomon, sen kabi. 
Grammatik  shaklning  vujudga  kelishida  qо‘shimchalar  ham,  yordamchi  sо‘zlar 
ham  katnashsa  analitik-sintetik  shakl  vujudga  keladi:  uyga  tomon,  kо‘pdan-kо‘p, 
yо‘lga qadar, toqqa tomon va boshqalar. 
Nutqda  sо‘zlarning  biror  maxsus  shaklni  olmagan  kо‘rinishlari  ham  qо‘llaniladi, 
О‘zaro zich bog‘lanib, bir xil grammatik ma’noni ifodalaydigan shakllar yig‘indisi 
grammatik  kategoriya  deyiladi.  Masalan:  egalik,  kelishik,  son  kategoriyalari  ot 


turkumiga,  shaxs-son,  nisbat,  mayl  kategoriyalari  fe’l  turkumiga  xos  grammatik 
kategoriyalardir.  Grammatik  kategoriya  atamasining  ikki  ma’nosi  mavjud. 
Sо‘zlarning 
lug‘aviy-grammatik  jihatdan  turkumlarga  ajratilishi,  sо‘zlarni 
kategoriyalarga  bо‘lish  grammatik  kategoriyadir.  Shu  bilan  birgalikda  muayyan 
turkumning 
о‘ziga  xos  shakllari,  jumladan,  otlarda  egalik,  grammatik 
kategoriyadir. 

Download 2,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish