Qarshi davlat universiteti o‘zbek tili va adabiyoti metodikasi kafedrasi

 

---

 
SО‘ZNING MORFOLOGIK TUZILISHI 
Sо‘zlarning  grammatik  tarkibini  tekshirish  morfologiyaning  asosiy  vazifalaridan 
biri hisoblanadi. Sо‘zning grammatik tarkibi о‘zak va turli mor-femalardan tashkil 
topgan  bо‘lib,  gapda  sо‘zlar  turli  grammatik  shakllarda  ham,  о‘zgarmagan  holda 
ham  qо‘lllaniladi.  Sо‘zning  о‘zgarmagan  shakli  uning  aso-siy,  ya’ni  lug‘aviy 
ma’noli  qismidir.  Turli  grammatik  ma’nolar  lug‘aviy  ma’noga  qо‘shiladigan 
ma’nolardir.  Masalan:  uyimizning  sо‘zidagi  uy  sо‘zning  lug‘aviy  ma’noli  qismi,  -
imiz  egalikni  ifodalagan,  1  shaxs  kо‘plik  ma’nosida,  -ning  esa  kelishik  ma’nosini 
ifodalaydi. 
Sо‘zlar о‘zgarmagan holatda qо‘llanilib, yasovchi qо‘shimcha olmagan bо‘lsa, u 
ma’noli qismlarga bо‘linmaydi. Ammo yasama bо‘lsa u ma’noli qismlardan tashkil 
topgan  bо‘ladi.  Masalan:  bilimli  sо‘zidagi  bil  -fe’l  turkumiga  mansub,  ma’noli 
qismlarga bо‘linmaydi, -im va -li qо‘shimchalari shu sо‘zdan yangi ma’noli sо‘zlar 
yasagan va ma’noli qismlarni tashkil etgan. 
Sо‘zlarning  tuzilishida  ishtirok  etadigan  barcha  ma’noli  qismlar  bir-biri  bilan 
uzviy bog‘langan bо‘ladi, shu boisdan ham har bir sо‘z о‘z lug‘aviy ma’-nosiga mos 
holda  turli  grammatik  ma’nolarni  ham  ifodalaydi.  Sо‘zning  ma’noli  _qismi  ikki 
tarkibdan:  sо‘z  va  morfemalardan  tashkil  topadi.  Sо‘zning  о‘zi  ham  muayyan 
ma’noli qism bо‘lgani uchun bitta morfemadir. Bu qism sо‘zning boshqa ma’noli 
qismlarga bо‘linmaydigan, ushbu sо‘z asosida vujudga ke-ladigan turli shakllarning 
hosil bо‘lishi  uchun asos  bо‘ladigan  qismidir. Sо‘zning  boshqa ma’noli  qismlarga 
bо‘linmaydigan,  eng  kichik  ma’noli  qismi  morfema  deyiladi.  Morfema—grekcha 
«shakl» demakdir. YA’ni sо‘zning turli ma’noli shakllari morfema  hisoblanadi, 
Biroq, bunday shakllar ma’no va vazifa jihatidan bir-biridan farqlanadi. Shunga ka 
morfemalar ikki xil: о‘zak morfemalar  va affiksal morfemalar. О‘zak morfemalar 
sо‘zning  asl  lug‘aviy  ma’nosini  ifodalovchi  qismi,  shuning  uchun  bu  morfemalar 
asosiy  morfemalar  deb  yuritiladi.  Affiksal  morfemalar  о‘zakka  qо‘shilgan  holda 
qо‘llanilib,  turli  ma’nolarni  ifodalaydi.  Shuning  uchun  ular  yordamchi 
morfemalar deb yuritiladi. 
О‘zak morfemalar sо‘zning asl lug‘aviy ma’nosini ifodalagani uchun u sо‘zning 
о‘zagi  hamdir.  Sо‘z  shakli  xuddi  shu  о‘zak  qismdan  boshlanib,  qо‘shimchalar 
unga  qо‘shiladi  va  sо‘zning  turli  shakllarini  vujudga  keltiradi.  Masalan:  ilmli, 
chiroyli  sо‘zlarining  о‘zagi  ilm  va  chiroy  sо‘zlari  bо‘lib,  -li  qо‘shimchasi  shu 
о‘zaklarga  qо‘shilib  yangi  ma’no  hosil  qiluvchi  qismdir.  Bolalar,  kitobning 
sо‘zlaridagi  о‘zakka  qо‘shilgan  -lar  qо‘shichasi  kо‘plik  ma’nosini,  -ning 
qо‘shimchasi  esa  kelishik  ma’nosini  hosil  qiluvchi  morfemalardir.  Affiksal 
morfemalar  sо‘zning  lug‘aviy  ma’nosi  bilan  bog‘langan  bо‘lib,  lug‘aviy 
ma’noga  turli  ma’nolar  qо‘shadi.  Kо‘rinadiki,  sо‘zlarning  morfemalarga 
bо‘linishining  asosida  lug‘aviy  da  grammatik  ma’nolarning  ifodalanishi  yotadi. 
Shunga  ka  har  bir  morfema  nutqda  о‘ziga  xos  biror  vazifani  bajarish  uchun 
xizmat  qiladi.  Masalan:  kitobxonlarimiz,  sо‘zidagi  har  bir  morfema  ma’lum 
vazifalarni  bajargan.  Chunonchi,  kitob  —  о‘zak,  -xon  sо‘z  yasovchi  affiksal 
morfema,  -lar  kо‘plik,  -imiz  egalikni  kо‘rsatuvchi  qо‘shimchalardir.  Biroq,  ushbu 
qо‘shimchalarning  barchasi  sо‘zning  asosiy  qismiga  qо‘shilgan  holda,  xuddi  shu 
qism bilan bog‘liq bо‘lgan grammatik ma’nolarni ifodalaydi. Shu bilan birgalikda 
о‘zak  morfemalar  boshqa  qо‘shimchalarni  olib  qо‘llanishga  moslanganidek, 
affiksal  mor-femalarning  ham  boshqa  о‘zaklarga  qо‘shilishi  о‘zak  va  affiksal 
morfemalar  uchun  umumiy  qonuniyatdir.  Masalan:  suvchi  sо‘zidagi  -chi 
qо‘shimchasi, о‘quvchi, ti-kuvchi, pichoqchi sо‘zlariga qо‘shilganidek, suv sо‘ziga 
boshqa  qо‘shimchalar  qо‘shilib,  ma’noli  qismlar  hosil  bо‘ladi:  suvli,  sersuv,  suvsiz 
va boshqalar. 
Shunga  ko‘ra  о‘zak  morfema  bilan  affiksal  morfemalar  boshqa
 
turli  xildagi 
qо‘shimchalarning  qо‘shilishi  uchun  asos  bо‘ladi.  Masalan:  kitobxonlarga 
sо‘zidagi  -xon qо‘shimchasi uchun  kitob  -о‘zak,  asos bо‘lsa, -lar qо‘shimchasining 
qо‘shilishi  uchun  kitobxon  sо‘zi,  ya’ni  bir  о‘zak,  bir  affiksal  morfema  asos 
bо‘lgan. 

---

Sо‘zlarning  morfologik  jihatdan  tuzilishi  lug‘aviy    va  grammatik  ma’noli 
qismlardan  tashkil  topganligi  uchun  ham  ular  farqlanadi.  Lug‘aviy  ma’noli  qism 
sо‘z yasovchi qо‘shimchalar qо‘shilishi uchun asosiy qismdir.  Shuningdek,  bu  qism 
shakl  yasovchi  va  sо‘z  о‘zgartiruvchi qо‘shimchalarni ham qabul qiladi. Kо‘ri-nadiki, 
sо‘zlarning qо‘shimcha oladigan qismi negizdir. Negiz sо‘z yasash, shakl yasash va sо‘z 
о‘zgartirish  uchun  ham  asos  hisoblanadi.  Shu  sababli  affiksal  morfemalarning 
barchalari shu qismga qо‘shiladi. 
Negiz  qaysi  qо‘shimchalar  bilan  yasalishiga  ko‘ra  uch  xil:  lug‘aviy  negiz, 
morfologik negiz, sintaktik negiz. 
Sо‘z yasovchi qо‘shimchalar bilan hosil bо‘lgan negiz lug‘aviy negizdir. Masalan, 
chiroy(li),  gul(li),  dо‘st(o-na),  dо‘st(lik)  kabi.  Shakl  yasovchi  qо‘shimchalar  bilan 
hosil bо‘lgan negiz morfologik negiz hisoblanadi. Masalan: dо‘st(lar), bar(cha) bor(ib), 
о‘qi(sh),  oz(roq),  yax-shi(roq)  kabi.  Sо‘z  о‘zgartiruvchi  qо‘shimchalar  bilan  hosil 
bо‘lgan  negiz  sintaktik  negizdir.  Kitobdan
 
,kitobim,  kitobning  kabi.  Ba’zan  sо‘zlarda 
bir turdagi  qо‘shimchalar  birdan  ortiq  holda  xam  keladi.  Masalan:  bilimli  sо‘zida  -
im, va -li sо‘z yasovchi qо‘shimchalari mavjud bо‘lsa, uyimdan sо‘zida -im, -dan sо‘z 
о‘zgartiruvchi  qо‘shimchalari  mavjud.  Bu  holat  bilimli  sо‘zida  ikkita  lug‘aviy  negiz, 
uyimdan sо‘zida esa ikkita sintaktik negiz mavjudligidan dalolat beradi. 
Negiz  tuzilishi  jihatidan  ikki  xil:  tub  va  yasama  negizlarga  bо‘linadi.  Tub  negiz 
sо‘zning  qо‘shimcha  olmagan  qismidir.  Shuning  uchun  tub  negiz  ma’noli 
qismlarga  bо‘linmaydi.  Tub  negiz  sо‘zning  о‘zak  morfemasiga  mos  keluvchi 
qismdir.  Masalan:  bor-moq,  о‘qi-moq,  ish-ga  sо‘zlaridagi  lug‘aviy  ma’noli 
qismlar shu sо‘zlardagi о‘zak morfema va tub negizlardir.