Пешоб лаборатор таҳлиллари, буйрак патологиясида биохимик текширувларнинг клиник интерпретацияси



Download 48,05 Kb.
bet8/10
Sana24.02.2022
Hajmi48,05 Kb.
#245726
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
3-мавзу Пешоб лаборатор тахлиллари.

Лейкоцитлар
Лейкоцитлар - рангсиз юмалоқ шаклдаги, ўзгармаган эритроцитдан 1,5-2,0 марта катта ҳужайралар. Сийдикда одатда нейтрофиллар бўлади. рНи 5-7га тенг ва солиштирма оғирлиги 1,015 -1.030 г/мп бўлганда, бу кулранг, майда донадор, юмалоқ, диаметри бўйича эритроцитдан 1.5 марта катта ҳужайралардир. Сийдикнинг паст солиштирма оғирлиги (1.002 -1,008 г/мл) ва ишқорий ёки кескин ишқорий реакциясида (pH 8,0 - 9,0) нейтрофиллар ўлчамлари катталашади, шишади, цитоплазмасида микроскоп катта катталаштиришида сегментланган ядролари кўринади ва нейтрофил гранулаларининг броун ҳаракати кузатилиши мумкин. Бактериялар сақлаган сийдикда узоқ вақт бўлганда нейтрофиллар парчаланади. Эозинофиллар ўлчамлари нейтрофиллар каби, лекин улардан цитоплазмасида бир хил ўлчамдаги характерли донадорлилик бўлиши, сферик шакли, сарғимтир - яшил ранги, нурни кескин синдириши билан фарқланади. Ҳужайра ўлчами ва цитоплазмасида эозинофил донадорликни жойлашиш зичлиги сийдикнинг рНи ва солиштирма оғирлигига боғликдир.
Лимфоцитлар сийдикда фақатгина азур-эозин билан бўялган препаратларда топилади.
Меъёрда 1 мкл сийдик чўкмасида 20 тадан ортиқ лейкоцит бўлмайди, бу Нечипоренко усули билан 2 мл сийдикда 2000 лейкоцитни ташкил этади. Сийдик чўкмасини чамалаб ўрганилганда сийдикнинг эрталабки порциясида микроскопнинг 400х катталаштиришда бир кўрув майдонида лейкоцитлар сони эркакларда - 0-2, аёллар да 0-3 ни ташкил қилади.


Цилиндрлар
Цилиндрлар - оқсил ёки ҳужайрадан ҳосил бўлган цилиндрик шаклдаги, турли катталикдаги ҳосилалар, сийдик чўкмаси сийдик ҳосил қилувчи тизим касалликларида текширилганда аниқланади. Нордон сийдикда улар кўпроқ сақланади, ишқорийда эса тез парчаланади.
Оцсил цилиндрлар дистал каналчаларни тор қисмида, нордон муҳитда (pH 4,5-5,3) сийдикда альбумин, Тамм-Хорсфалл оқсиллари, иммуноглобулинлари бўлганда ҳосил бўлади.
Патологик цилиндрлар ҳосил бўлишига буйракда қон айланишини камайиши, бирламчи сийдикда плазма оқсиллари, электролитлар, Н+, миқдорларининг ошиши, интоксикация, ўт кислоталарини пайдо бўлиши, буйрак эпителий ҳужайраларининг зарарланиши, каналчалар сиқилиши ва дилатацияси сабаб бўлади.

Download 48,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish