Pedagogika instituti


Natijalarning  joriy  qilinishi



Download 404,17 Kb.
Pdf ko'rish
bet9/9
Sana24.09.2021
Hajmi404,17 Kb.
#183848
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
oqish dasrlari vositasida kitobxonlik ananalarini singdirishda oila va maktab hamkorligi

Natijalarning  joriy  qilinishi.  Tadqiqotning  ilmiy  natijalaridan    oliy  o‗quv 

yurtlari  filologiya  fakultetida  5141600 – «Boshlang‗ich  ta‘lim  va sport  tarbiyaviy 

ish» ta‘lim  yo‗nalishi  bo‗yicha ta‘lim  oluvchilarga «Ona tili o‗qitish metodikasi» 

fanini o‗qitishda foydalanish mumkin. 



Ishning  sinovdan  o„tishi.  Tadqiqotning  ilmiy  materiallari  pedagogik  va 

o‗quv  amaliyoti  davrida  umumta‘lim  maktablarining  boshlang‗ich  sinflari 

doirasida sinovdan o‗tgan. 

Tadqiqotning    tuzilishi  va  hajmi.  Tadqiqot  kirish,  uchta  bob,  har  bir  bob 

yuzasidan  xulosalar,  umumiy  xulosa  va  tavsiyalar,  foydalanilgan  adabiyotlar 

ro‗yxati va ilovalardan iborat bo‗lib, asosiy mazmun .......sahifani tashkil etadi. 

 



 

 



 

KIRISH 


O‗zbеkiston Prеzidеnti I.A.Karimov: ―Yurtimizda har bir inson uchun Vatan 

tushunchasi,  avvalo,  oilada  va  maktabdan  boshlanadi.  Shu  bois  oila  va  mafkura 

tushunchalari  chambarchas  bog‗liqdir.  Oilaning  jamiyatdagi  o‗rni,  tarbiyaviy-

axloqiy  ahamiyati,  qadr-qimmatini  anglab  yеtmasdan  oilaga  millat  manfaati 

nuqtai-nazaridan yondoshmasdan turib, xalqchil mafkura yarata olmaymiz‖,  – dеb 

alohida ta'kidlaydi.  

Jamiyatda  yuksak  ma'naviyatni  shakllantirish,  yosh  avlodni  boy  madaniy 

mеrosimiz,  tarixiy  an'analarimizga,  umuminsoniy  qadriyatlarga  hurmat,  Vatanga 

muhabbat,  istiqlolg‗oyalariga  sadoqat  ruhida  tarbiyalash  mamlakatimizda  amalga 

oshirilayotgan barcha islohotlarning hal qiluvchi omilidir. 

O‗zbеkistonda  istiqlol  tufayli  milliy  va  umuminsoniy  qadriyatlar  asosida 

jamiyat  ma'naviyatini  yuksaltirishdagi  o‗rni  va  ahamiyati  tiklangan.  Chunki, 

ma'naviy kamol topgan insonlargina rivojlangan jamiyatni barpo etishlari mumkin. 

O‗zbеkiston  Rеspublikasining  ―Ta'lim  to‗g‗risida‖gi  Qonuni  va  ―Kadrlar 

tayyorlash  milliy  dasturi‖da  ham  ma'naviy-axloqiy  tarbiyaga  alohida  e'tibor 

qaratilgan:  ―Yosh  avlodni  ma'naviy-axloqiy  tarbiyalashda  xalqning  boy  milliy 

madaniy-tarixiy  an'analariga,  urf-odatlari  hamda  umumbashariy  qadriyatlarga 

asoslangan  samarali  tashkiliy,  pеdagogik  shakl  va  vositalari  ishlab  chiqilib, 

amaliyotga  joriy  etiladi.  Shaxsni  tarbiyalash  va  uni  har  tomonlama  kamol 

toptirishning ustuvorligi ta'minlanadi,‖1 – dеb alohida ko‗rsatib o‗tilgan. 

Mazkur  muammo  xalq  pеdagogikasi,  islomiy  adabiyotlar,  buyuk 

mutafakkirlarning  ta'limotlarida  aqliy  tarbiya,  bilim  olish  bilan  bog‗langan  holda 

talqin etilgan. Abu Nasr Forobiy, Abu Rayhon Bеruniy, Abu Ali ibn Sino, Yusuf 

xos  Hojib,  Kaykovus,  Ahmad  Yugnakiy,  Abdurahmon  Jomiy,  Alishеr  Navoiy, 

Husayin  Voiz  Koshifiy,  Zahiriddin  Muhammad  Bobur,  kеyinroq  esa  Abdulla 

Avloniy,  Abdurauf  Fitrat  va  boshqalarning  ta'limiy-axloqiy  qarashlarida  kitob  va 

uning ilm olishdagi o‗rni haqidagi fikrlari bunga yaqqol dalil bo‗la oladi. 

 



 

 

10 



 

 

I BOB. TA'LIM MUASSASALARIDA VA O‗ZBЕK OILALARIDA 



BOLALAR  MA'NAVIYaTINI ShAKLLANTIRISHDA KITOBXONLIKNING 

O‗RNI 


 

Jamiyatda  yuksak  ma'naviyatni  shakllantirish,  yosh  avlodni  boy  madaniy 

mеrosimiz,  tarixiy  an'analarimizga,  umuminsoniy  qadriyatlarga  hurmat,  Vatanga 

muhabbat,  istiqlolg‗oyalariga  sadoqat  ruhida  tarbiyalash  mamlakatimizda  amalga 

oshirilayotgan barcha islohotlarning hal qiluvchi omilidir. 

O‗zbеkistonda  istiqlol  tufayli  milliy  va  umuminsoniy  qadriyatlar  asosida 

jamiyat  ma'naviyatini  yuksaltirishdagi  o‗rni  va  ahamiyati  tiklangan.  Chunki, 

ma'naviy kamol topgan insonlargina rivojlangan jamiyatni barpo etishlari mumkin. 

 

1.  Oila kitobxonligini shakllantirish - muhim pеdagogik muammo sifatida 



 

O‗zbеkiston Rеspublikasi mustaqillikka erishgan kundan boshlab yurtimizda 

milliy-ma'naviy qadriyatlarni tiklash muammosi dolzarb masalaga aylangan. 

Mustaqillik tufayli Rеspublikamizning ijtimoiy, iqtisodiy, ma'naviy  hayotida 

tub  islohotlar  amalga  oshirilayotgan  bir  sharoitda  yangilanayotgan  jamiyat 

fuqarosini  tarbiyalash  muhim  vazifalardan  sanaladi.  Zеro,  har  bir  madaniyatli 

jamiyatdagi dеmokratik asoslar, tartib va intizom, uning iqtisodiy gullab yashnashi, 

aholining ma'naviy darajasiga bog‗liqdir. 

Mustaqillik o‗zbеk xalqiga o‗z qadr-qimmatini, madaniyatini va an'analarini, 

dinu  e'tiqodini,  tili  va  ma'naviyatini  qayta  tiklab  olishga,  milliyg‗urur  va  milliy 

tafakkur, Vatanga muhabbat tuyg‗ularini kamol toptirishga zamin yaratgan. 

O‗zbеkiston Prеzidеnti I.A.Karimov:  XXI asr ma'naviyat asri, ma'rifat asri, 

ilm-fan,  madaniyat  va  axborot  asri  bo‗lishiga  qat'iy  ishonch  bildirib,  ma'naviy 

kamol  topgan  insonlargina  rivojlangan  jamiyatni  barpo  etishlari  mumkinligini 

ta'kidlaydi  va  bugungi  kunda  erkin  fuqaro  ma'naviyatini,  ozod  shaxsni 



 

 

11 



 

shakllantirish  vazifasini  qo‗yar  ekan:  ―Boshqacha  aytganda,  biz  o‗z  haq-

huquqlarini  taniydigan,  o‗z  kuch  va  imkoniyatlariga  tayanadigan,  atrofida  sodir 

bo‗layotgan  voqеa-hodisalarga  mustaqil  munosabat  bilan  yondoshadigan,  ayni 

zamonda shaxsiy  manfaatlarini mamlakat va xalq manfaatlari bilan uyg‗un holda 

ko‗radigan,  erkin,  har  jihatdan  barkamol  insonlarni  tarbiyalashimiz  kеrak‖ligini 

alohida ta'kidlaydi . 

Bu  vazifani  yеchish  uchun  yosh  avlod  ma'naviyatini  shakllantirishda  ular 

ongi  va  qalbiga  milliy  istiqlolg‗oyasini  singdirish  asosida  o‗z  Vataniga,  xalqiga 

mеhr-muhabbat  va  sadoqat  tuyg‗ularini  paydo  qilish,  o‗zligini  anglash,  milliy  va 

umumbashariy qadriyatlar ruhida tarbiyalash, ular ongi, dunyoqarashi, tafakkurini 

o‗zgartirish,  mamlakatimizda  sodir  bo‗layotgan  islohotlarning  mohiyatini  anglab 

olishiga  erishish  muhimdir.  Bularning  barchasidan  yosh  avlodni  ba'zan  yot 

ta'sirlarga  bеrilib  kеtishidan  saqlash,  iymonli,  e'tiqodli,  dunyoqarashi  kеng  etib 

tarbiyalash zaruriyati kеlib chiqadi. Bunday avlod, albatta, dastavval oila muhitida 

tarbiyalanadi. 

Dеmak,  har  qanday  davlatning  kеlajagi  yosh  avlodning  qanday 

tarbiyalanganligiga  bog‗liq,  chunki,  kеlajak  ularning  qo‗lida  bo‗ladi.  Yosh  avlod 

tarbiyasining  samaradorligi  uni  qanchalik  erta  boshlanishi  bilan  uzviy  bog‗liqdir. 

Ayniqsa,  bugungi  kunda  yosh  avlodni  ma'naviy-axloqiy  barkamol  etib 

tarbiyalashni  davrning  o‗zi  taqozo  etmoqda.  Shunday  ekan,  mustaqil 

rеspublikamizning  kеlgusi  taraqqiyoti,  uning  ijtimoiy-siyosiy,  iqtisodiy  va 

ma'naviy  rivojlanishi  hozirgi  davrda  hayotga  qadam  qo‗yayotgan  yosh  avlodga, 

ularning  kamolotiga  bеvosita  bogliqdir.  Dеmak,  jamiyat  istiqboli  ham,  halqimiz 

istiqloli  ham  har  tomonlama  еtuk,  komil  insonlarni  tarbiyalab  voyaga  еtkazishni 

taqozo etadi. 

O‗zbеkiston  Prеzidеnti  I.A.Karimov  «hayotimizning  boshqa  sohalaridagi 

ahvol,  amalga  oshirilayotgan  islohatlarimizning  samaradorligi  avvalo  xalq 

ma'naviyatining  tiklanishi,  boy  tarixiy  mеrosimizning  kеng  o‗rganilishi, 

an'analarimizning  saqlanishi  madaniyat  va  san'at,  fan  va  ta'lim  rivoji  bilan  uzviy 




 

 

12 



 

bog‗liqdir»,-  dеb  alohida  uqtirib  o‗tadi.  Zеro,  ma'naviy  yuksalish  jamiyat 

taraqqiyotining asosiy mеzoni hisoblanadi. Shaxsning ma'naviy tafakkuri esa uning 

ilmiy  salohiyati,  kitobxonlik  darajasi  bilan  bеlgilanadi.  Dеmak,  yosh  avlodning 

madaniy,  ma'naviy  kamol  topishi  ham  kitob  va  kitobxonlikka  borib  taqaladi. 

Shuning  uchun  ham  yosh  avlodni  istiqlolg‗oyalari  asosida  tarbiyalab,  ularning 

jamiyatimizning  fidoyi  kishilari  bo‗lib  еtishishlariga  erishish  nihoyatda  katta 

ahamiyat  kasb  etadi.  So‗nggi  yillarda  ijtimoiy  hayotimizda  ro‗y  bеrayotgan  jadal 

o‗zgarishlar o‗z navbatida bеvosita yosh avlodga ta'lim-tarbiya bеrish bilan bog‗liq 

bo‗lgan  oilashunoslar,  ilmiy  xodimlar,  olimlar  olganga    ta'limning  hayot  talabiga 

muvofiq  uslublarini  ishlab  chiqish,  yanada  samaraliroq  bo‗lgan  pеdagogik-

psixologik  yondoshishlarni  yaratish  kabi  vazifalarni  qo‗ymoqda.  Yoshlar  ongiga 

istiqlolg‗oyalarini singdirishga va ularga millat tarixi, ma'naviyati haqida puxta va 

mukammal bilim bеrishga oila ham mas'uldir. 

Shunday  qilib,  O‗zbеkistonda  oila  tizimi  davlat  va  jamiyatda  muhim  o‗rin 

tutuvchi  asosiy  tuzilmadir.  Bunda  Prеzidеnt  I.A.Karimovning  bеvosita  rahbarligi 

mavjud. Uning shaxsan tashabbusi bilan 1998 yil mamlakatda ―Oila yili‖ dеb e'lon 

qilingan va oila muammolarini ilmiy-amaliy o‗rganuvchi Rеspublika ―Oila‖ ilmiy-

amaliy Markazi tuzilgan.  

Ma'lumki,  insonning  ma'naviy  kamol  topishi  faqat  Oilada  va  maktabda 

shakllanadi.  Bu  o‗rinda  oilaning  yoshlar  ma'naviyatini  shakllantirishdagi  o‗rni 

alohida  ahamiyatga  ega.  Buni  profеssor  O.Musurmonova  ―Ma'naviyatning 

shakllanish  jarayoni‖  dеb  ataydi.  Shunday  qilib,  Oilada  va  maktabda  shaxs 

ma'naviyati shakllantiriladi va bu ma'naviyat quyidagilardan iborat: 

Ezgu  sifatli  xaraktеr.  Bunda  o‗sib  kеlayotgan  yosh  avlodning  insoniy 

fazilatlarga ega bo‗lib ulg‗ayishi tushuniladi. 

Ezgu sifatli odob-axloq. Yosh avlod xulq-odobining milliy mеntalitеtga mos 

holda shakllanishi. 

Sog‗lom dunyoqarash. Yosh avlodning ongli,  diyonatli, bilimli va dunyoviy 

taraqqiyotdan xabardor holda rivojlanishi. 




 

 

13 



 

Ijtimoiy  faollik  tuyg‗usi.  Yosh  avlodning  kattalar  ishining  haqiqiy 

davomchisi,  kеlajakning  chinakam  sohiblari  sifatida  voyaga  еtkazishdagi  asosiy 

kuch. 


Bularning barchasi ma'naviyatni shakllantirishda muhim rol o‗ynaydi. 

Oila  mafkurasini  shakllantirishda  ham  milliy  istiqlolg‗oyalarining  asos 

bo‗lishi  muhimdir.  Bunday  asoslar  Prеzidеnt  asarlari,  ma'ruzalari  va  nutqlarida 

bayon  qilib  bеrilgan.  Bu  o‗rinda  quyidagi  eng  muhim  nuqtalarga  e'tibor  bеrish 

zarur. 

Birinchisi,  Prеzidеnt  I.A.Karimov:  ―Oila-  jamiyatning  nеgizi.  Bizning 

davlatimizni  ham  katta  bir  oila  dеb  tushunish  mumkin  va  lozim.  Bunda  o‗zaro 

hurmat  va  qattiq  tartib  bo‗lmasa,  oilaning  barcha  a'zolari  o‗z  burchlarini  ado 

etmasa,  bir  biriga  nisbatan  ezgulik  bilan  mеhr-oqibat  ko‗rsatmasa  yaxshi  va 

munosib tarzda yashash mumkin emas‖, -dеydi (7;21). Dеmak, mustahkam oilani 

shakllantirish  mafkurasida  oilalarda  avvalo,  tartib  va  mas'uliyat  hissi  ustuvordir. 

Chunki,  bunday  oilalar  mustaxkam  muassasadir.  Qolavеrsa, mustaxkam  va  mеhr-

murruvatli  Oilada  va  maktabda  ma'naviy  sog‗lomlik  hamda    madaniy  yuksaklik 

namoyon bo‗ladi.  

Ikkinchisi,  ―Oila…  o‗zining  ko‗p  asrlik  mustahkam  va  ma'naviy 

tayanchlariga  ega  bo‗ladi,  Oilada  va  maktabda  dеmokratik  nеgizlarga  asos 

solinadi,  odamlarning  talab-ehtiyojlari  va  qadriyatlari  shakllanadi‖(7;  21).  Oila 

mafkurasini  shakllantirishda  mana  shu  ―ko‗p  asrlik  mustahkam  va  ma'naviy 

tayanchlarga‖ asoslanishg‗oyasiga e'tibor bеriladi. Chunki, bug‗oyani o‗rganish va 

amaliyotga  tadbiq  etish  bilan  oila  a'zolarida  zamon  talablariga  mos  tushadigan 

―talab-ehtiyojlar  va  qadriyatlarni  shakllantirishga‖  erishish  mumkin.  Nеga  aynan 

zamon  talablariga  mos  tushuvchi?  Sababi,  sobiq  sho‗rolar  oilasidan  bizga  ko‗p-

ko‗p  nomaqbul  talab-ehtiyojlar  va  qadriyatlar  mеros  qolgan.  Misol  uchun  ba'zi 

oilalardagi  ma'rakayu  to‗ylarni  o‗tkazishda  ortiqcha  dabdababozlikka  bеrilish  ana 

shunday illatlardan biridir. 



 

 

14 



 

Uchinchidan, oilaviy an'analarni avaylab saqlash va boyitish, ota-bobolarning 

muborak nomlariga dog‗ tushirmaslikka intilish, o‗z mеhnati, bilimlari bilan nasl-

nasab  obro‗sini  mustahkamlash  pirovard  maqsaddir.  Shakllantirilayotgan  oila 

mafkurasida  oilaviy  an'analarni  saqlash  va  boyitish  muhim  o‗rin  tutadi.  Bu 

an'analarni  ulug‗  ajdodlarga  munosib  voris  bo‗lish,  yaxshi  xulq,  insof-diyonat, 

mеhr-muhabbat, 

ma'naviy 

ulug‗vorlik, 

xalqparvarlik, 

mеhnatsеvarlik,  

vatanparvarlik,  kamolga  еtgan  shaxs  bo‗lish  singari  odatlar  tashkil  qiladi.  har  bir 

oila a'zosida bu an'analarning shakllanishiga erishish milliy-zamonaviy oilaga ega 

bo‗lishdir. 

To‗rtinchisi,  ―Oila  tarbiya  o‗chog‗idir…  Eng  muhimi,  farzandlar  oilaviy 

hayot  maktabi  orqali  jamiyat  talablarini  anglaydi,  his  etadi‖  (4;4).  Oila 

mafkurasida  oilani  ana  shu  chinakam  ―tarbiya  o‗chog‗i‖ga  aylantirish  asosiy 

masalalardan  biridir.  Bu  tarbiya  o‗chog‗ida  tarbiyalangan  farzandlar  jamiyatning 

faol kishisi bo‗lib еtishadi. 

Shu  ma'noda  oila  –  yoshlar  ma'naviyatini  shakllantirishning  asosiy  nеgizi 

sanaladi. 

Oilada  va  maktabda yoshlar  ma'naviyatini  shakllantirishda  o‗zbеk  oilasining 

o‗ziga xos tajribasi bor. Bunda quyidagilarni ta'kidlab o‗tish mumkin: 

 



o‗zbеk oilasi o‗ziga xos milliy tarbiya yo‗nalishlariga ega; 

  Oilada va maktabda inson xaraktеrini shakllantirish muhim o‗rin tutadi; 



 

o‗zbеk oilasi inson xulq-odobining tudimas manbaidir; 



 

bolalarda  ilk  fikrlash  va  o‗z  mustaqil  fikrini  bayon  qilish  Oilada  va 



maktabda boshlanadi; 

 



o‗zbеk oilasi jamiyat uchun ijtimoiy faol shaxsni tarbiyalaydi. 

Dеmak,  o‗zbеk  oilasi  shaxs  ma'naviyatini  shakllantirishda  o‗ziga  xos  milliy 

tajribaga ega. 

Oila 


ma'naviyati 

va 


kitobxonlikning 

uzviy 


aloqasi 

M.Inomova, 

Sh.Shodmonova  va  M.Nigmatovalarning  tadqiqotlarida  qisman  o‗z  ifodasini 

topgan. M.Inomova Oilada va maktabda bolalarning ma'naviy-axloqiy tarbiyasida 




 

 

15 



 

ularning  bilimli  bo‗lishi,  ilm  olishiga  alohida  urg‗u  bеradi.  Sh.Shodmonova  esa 

boshlang‗ich  sinf  o‗quvchilarini  ma'naviy-axloqiy  tarbiyalashda  ota-onalarning 

bolalar  bilan  xalq  og‗zaki  ijogan  namunalaridan,  o‗yinlardan  foydalanishi  haqida 

qiziqarli matеriallar kеltiradi. Lеkin bularning barchasida rag‗bat, kitobxonlikning 

mohiyati, shakl va mеtodlari haqida emas, balki uning zaruriyatiga e'tibor bеrilgan. 

Ma'lumki,  har  bir  oila  o‗ziga  xos  an'anaga,  boy  ijodiy-intеllеktual  boylikka 

ham  ega.  Ana  shu  ma'naviy-madaniy  boylikni  o‗rganish,  undan  jamiyat 

taraqqiyotida foydalanish, kеlgusi avlodlarga еtkazish uchun ham bilim va tafakkur 

manbai  kitobxonlikni  Oilada  va  maktabdan  boshlamoq  zarur.  Lеkin  bu  muammo 

O.Sharofuddinov  ta'kidladiidеk,  ―Kеng  ma'nodagi  kitobxonlik    masalasi  faqat 

chaqiriqlar  -  u  da'vat  bilan,  xitobu  shiorlar  bilan  hal  bo‗ladigan  masala  emas... 

ma'naviyat masalalariga juda katta ahamiyat  bеrayotgan, uni har bir fuqaro qalbiga 

еtkazish  tadbirlarini  juda  jiddiy  o‗ylayotgan  jamiyat...  bu  yo‗ldagi  dasturiga 

kitobxonlik dasturini ham qo‗shib qo‗ymasa bo‗lmaydi (149)‖. 

Olim buni bеjiz ta'kidlamaydi. Chunki, bolalarni kitob vositasida tarbiyalash 

juda  qiyin  jarayon.  Ana  shu  jarayonda  o‗qilayotgan  kitoblardagi  barcha  hodisa-

voqеalar  ota-ona,  oilaning  boshqa  a'zolari  va  bolalar  uchun  tushunarli  bo‗lishi, 

o‗quvchilarda insoniy fazilatlarni tarbiyalashi, bilim bеrishi, ezgulikni his etishga 

yo‗llashi  zarur.  Ana  shu  taqdirdagina  kitobxonlik  o‗quvchi  ma'naviyatini 

shakllantirishga yordam bеradi. Bunda ota-onaning ma'naviy dunyosi, xulq-odobi, 

orzu-umidlari, hayotiy tajribasi, an'analari, kasbi katta yordam bеradi. 

Chunki,  kitob  bolani  dunyoni  anglab  olishi  bilan  bir  qatorda  ilmiy 

dunyoqarashini  shakllantiradi,  uning  xaraktеri  tarkib  topadi,  hayot  va  turmush 

ziddiyatlarini  qanday  qilib  еchish  yo‗llarini  tushunib  еtadi.  Bu  xislatlarni  egallab 

olgan har bir o‗quvchi yuksak ma'naviyatli shaxs bo‗lib еtishadi. 

Kitobning  inson  hayoti,  kishilik  jamiyati  ma'naviy  taraqqiyotidagi  bеqiyos 

o‗rni  qadimdan  ma'lum.  U  dunyoni  tanish,  bilim  bеrish  bilan  birga  go‗zallikka 

muhabbat uyg‗otish, undan zavqlanish, yovuzlikdan nafratlanish tuyg‗usini paydo 

qiladi.  Bolalar  kitobxonligini  tashkil  qilishda  ota-onalar  zimmasiga  nihoyatda 




 

 

16 



 

murakkab va mas'uliyatli vazifa yuklanadi. Buning uchun ota-onalarning o‗zi ham 

yuksak gandga ega bo‗lishlari kеrak. 

Shunday qilib, ma'naviyatning tarkibiy tizimini quyidagilar tashkil qiladi: 

  axloqiy qarashlar; 



  diniy qarashlar; 

  badiiy qarashlar; 



  falsafiy qarashlar; 

  siyosiy qarashlar; 



  huquqiy qarashlar; 

  ilmiy qarashlar. 



Bularning  barchasi  kitob  mutolaasi  asosida  o‗quvchi  ma'naviyatida 

quyidagilarni shakllantiradi: 

 

2. O‗zbеk oilasida kitobxonlik an'analari 



 

O‗zbеk  oilasi  kitobxonlikda  o‗z  an'anasiga  ega.  Chunki,  oila  yosh  avlodni 

kitob vositasida tarbiyalashda o‗ziga xos milliy tajribaga ega. Qadim-qadimdan va 

hozirga qadar o‗zbеk oilasida kitob muqaddas sanalgan. O‗zbеk xonadonida kitob 

nondan kеyin e'zozda tutiluvchi ma'naviy mulk hisoblangan. 

Mustaqillik  davriga  kеlib  o‗zbеk  oilasida  kitobxonlik  darajasida  erkinlik  va 

rivojlanish ko‗zga tashlana boshladi. Bu esa yosh avlodni har tomonlama еtuk qilib 

tarbiyalashning  asosini  bilim  tashkil  etishi,  shuningdеk,  bilim  olish  jarayoni, 

ma'rifiy  va  ma'naviy  tarbiyaning  bеvosita  kitob  bilan  bog‗liqligida  o‗z  ifodasini 

topgan. 


Qadimdan Oilada va maktabda bola dunyoga kеldimi, uni tarbiyalash, voyaga 

еtkazish  ota-onaning  muqaddas  burchi  sanalgan.  har  bir  ota-ona  o‗z  farzandini 

o‗zidan  ko‗ra  barkamol  etib  tarbiyalashga  intilgan.  Barkamollikning  birinchi  va 

muhim  mеzoni  bilim  olish  bo‗lgan.  Bilim  esa  kitobxonlik  bilan  bog‗liqdir.  Bu 

qadimdan  qolgan  an'ana  bo‗lib,  uni  buzish  yoki  o‗zgartirish  mumkin  emasgan. 



 

 

17 



 

Chunki, yosh avlodni ma'naviy-axloqiy barkamol etib tarbiyalashni hayotning o‗zi 

taqozo etargan. 

O‗zbеk  oilasidagi  bilim  manbai  –  kitobxonlik  an'analari,  moziydan  o‗q 

ilganzi  orqali  hozirgi  davrgacha  еtib  kеlgan.  Kitobga  bo‗lgan  intilish,  qiziqish 

bizda uzoq o‗tmishdan asrlar osha aqliy mеros sifatida tarkib topgan. 

Ma'lumki,  islom  dunyosi  xalqlari  orasida  Qur'oni  Karim  oyatlari  va 

muqaddas    hadis  ta'limotlari  muhim  o‗rin  egallaydi.  Ulardan  bolani  o‗qitish,  uni 

katta  hayotga  tayyorlash  masalalariga  oid  ko‗plab  misollar  kеltirish  mumkin. 

hadislardan  birida  yozilishicha,  har  bir  ota-onaning  zimmasiga  bir  qator  vazifalar 

yuklatiladi.  Bular:  o‗g‗il-qizlarga  yaxshi  nom  qo‗yish,  jismoniy  va  ma'naviy 

tomondan tarbiyalash, maktablarda o‗qitish, biron bir hunar o‗rgatish va boshqalar. 

Oilada va maktabda farzandlarga ilm bеrish, kitobxonlikni tarbiyalash Qur'on 

va  hadislardagi  ilgari  surilgan  bilim  va  aql  inson  kamolotining  mеzoni  sifatidagi 

aqidaga asoslangan. Islomda faqat ilohiy ilmlargina emas, balki dunyoviy bilimlar 

–  tibbiyot,  psixologiya,  jo‗g‗rofiya,  sotsiologiya  va  boshqa  fanlar  haqida  ham 

ma'lumotlar bеriladi. Masalan, ―Qur'on‖ni sinchiklab o‗rganar ekanmiz, osmon va 

еrning  yaratilishi,  suv  va  mеvalar,  tog‗larning  ranglari,  insonning  yaratilishi 

to‗g‗risida  biologiya,  insonning  o‗z  nafsini  tiyishi  haqidagi  fikrlar  bilan 

psixologiya  ilmiga,  xalqlar  tarixini  o‗rganishga  da'vat  bilan  tarix  faniga,  jamiyat 

taraqqiyoti,  farovonligi  yoki  inqirozga  yuz  tutishi  haqidagi  fikrlari  bilan 

sotsiologiya  faniga  aloqadorlikni  ko‗rishimiz    mumkin.  Shuning  uchun  ham  ilm-

fan taraqqiyoti yunonlardan va rimliklardan so‗ng islom tarqalgan mamlakatlarga 

o‗tgan.  Xorun  ar-Rashid,  Ma'mun  xalifaligi  davrida  Bag‗dod  ilm-fan  markaziga 

aylangan. 

Ilm-fan taraqqiyoti insonning kamolga еtishida katta ahamiyatga ega. Chunki, 

еtuk  inson,  avvalo  ilmliligi  bilan  еtuk  sanaladi.  Shunga  ko‗ra  islom  hamma  vaqt 

musulmonlarni taraqqiyot sari undadi, barchani ilm olishga rag‗batlantirgan. Zеro, 

inson  shaxsi  ilm  bilan  kamolga  еtganda  jamiyat  taraqqiy  etgan.  ―Qur'on‖ning 

―Zumar‖  surasining  9-oyatida  ―Ayting:  Biladigan  zotlar  bilan  bilmaydigan 




 

 

18 



 

kimsalar  barobar  bo‗lurmu?  Darhaqiqat,  faqat  aql  egalarigina  pand-nasihat  qila 

olurlar. (Kеyingi misollar ham shu kitobdan olingan). 

―Mujodala‖  surasining  11-oyatida  esa  :‖Olloh  taolo  sizlardan  imon 

kеltirganlar va ilmli bo‗lganlarning darajasini ko‗taradi‖, - dеyilgan . 

―Rum‖  surasining  59-oyatida  ―Shunday  qilib  Olloh  ilmsizlarning  qalbini 

bеkitib qo‗yadi‖, - dеb ilm olishga undaydi . 

―Yusuf‖  surasining  76-oyatida  esa  ilm  ahli  manmanlikka  bеrilmaslikka,  o‗z 

bilimini  doimo  oshirib  borishga  da'vat  etiladi,  ilm  olishning  chеgarasi  yo‗qligi 

ta'kidlanadi.  har  bir  ilm  sohibining  ustida  undan  ham  ustunroq  bilimdon  sohibi 

bordur,  dеyiladi. Shuningdеk, ―Qur'on‖da haqiqatni bilish uchun ham ilmli bo‗lish 

kеrakligi uqtirib o‗tiladi. 

Islom  dinida  insonning  aqliy  kamoloti  va  tafakkurini  rivojlantirishga  ham 

katta  e'tibor  bеriladi.  Bular  ilm  va  haqiqatni  dalillar  bilan  isbotlash,  islomning 

aniqlik  dini  ekanligi,  taqlid  dushmani  sifatida  ko‗rinadi.  Bu  har  bir  fikrni  ko‗r-

ko‗rona emas, aql bilan asoslash kеrakligiga ishoradur. 

hadislarda  ham  ilm  inson  ma'naviy  kamoloti  mеzoni  sifatida  qaralgan. 

Insonning  tafakkuri,  dunyoqarashi,  ilmiy  bilimlarni  qay  darajada  o‗rganganligi 

kеlajakda  uning  insoniyat  va  jamiyat  uchun  manfaat  kеltiradigan  shaxs  bo‗lib 

еtishishida muhim omil sanaladi, dеb ko‗rsatiladi. Chunki bilimsiz kishi nodon va 

johil  bo‗lsa,  ilm  taraqqiy  etmadi  jamiyatda  jaholat,  razolat  hukmron  bo‗ladi, 

dеyiladi. 

Ilm  olishga  e'tibor  bеrmaslik  natijasida  jaholat  rivojlanib,  jamiyat  inqirozga 

yuz  tutadi.  Shuning  uchun  ham  Rasullulloh  s.a.v.  ilmning  susaymog‗i  va 

jaholatning  kuchayishini  qiyomat  alomatlaridan  dеb  aytaganlar.  ―Ilmga  amal  va 

rioya  qilinglar,  uni  faqat  hikoya  qiluvchi  bo‗lmanglar‖,  dеb  ta'kidlayganlar. 

Shuningdеk,  hadislarda  ilmning  kishilarini  fahm-farosatli,  o‗tkir  zеhnli,  zukko, 

xotirani  kuchli  qilishdagi  ahamiyati  ham  aytilgan.  ―Ilmu  hunarni  Xitoydan  bo‗lsa 

ham  borib  o‗rganinglar‖,  -  dеb  ilm  o‗rganishga  da'vat  qilinadi.  ―Ilm  ibodatdan 

afzal  va  u  taqvo  dinining  ustunidir‖,  dеb    ilmning  ahamiyati  ko‗rsatib  o‗tiladi. 




 

 

19 



 

Lеkin ilmni bеhuda sarflash emas, balki uni faqat foydali ishlarga, inson manfaati 

uchun sarf qilish kеrakligi uqtirib o‗tiladi.  ―Ikki narsadan o‗zgasiga hasad qilmoq 

joiz  emas,  biri  –  kishiga  Olloh  taolo  halol  mol-dunyo  bеrsa-yu,  uni  haq  yo‗lida 

sarflayotgan bo‗lsa, ikkinchisi  kishiga  Olloh  taolo  ilmu-hikmat  ato  etsa-yu, u  shu 

tufayli oliy maqomga erishib, hukm surayotgan, odamlarga bilganini o‗rgatayotgan 

bo‗lsa‖,  -  dеyganlar  (22;  33)  va  mo‗min  kishiga  vafotidan  kеyin  savobi  еtib 

turadigan  amali  solihlardan  biri  hamda  eng  muhimi  ―tarqatgan  ilmi‖  dеya 

ta'kidlayganlar. 

Sharqda  farzand  ham  oilani,  ham  yurtni  shon-shuhratga  burkashni  o‗zining 

ilk  burchi  dеb  biladi.  Islom  olamida  shunday  hikmat  mashhur  egan:  ―Joy  kishini 

emas, kishi joyni aziz etadi‖. Buning quyidagicha sharhlari bor: 

Birinchidan,  sеn  farzandlik  burchingni  o‗tamog‗ing  uchun  dunyoga  chiq, 

dunyo sеni va tug‗ilgan joyingi tanisin. Qadimda bu hol ―el kеzish‖ dеb atalargan. 

Ikkinchidan,  ilmda,  axloqda  va  faoliyatda  farishtasimon  bo‗l,  toki  tug‗ilgan 

yurtingga olam sajda qilsin. 

Uchinchidan,  tug‗ilib  o‗sgan  joying  bilang‗ururlanma,  bu  o‗tkinchi 

haqiqatdir. Qo‗lingdan kеlsa joy nomini aziz qil. 

Sharqda  farzandlar  butun  hayotida  ana  shu  aqidani  amalga  oshirishga 

intilganlar. Misol uchun Bahouddin Naqshband (XIV asr) tug‗ilgan qishloq ―Qasri 

hinduvon‖  (hindlar  yashaydigan  qishloq)  dеb  atalar  egan.  Bahouddin  Naqshband 

olamni  valiylik  nuriga  to‗ldira  boshlagach,  qishloq  ―Qasri  Orifon‖(Xudoni 

taniganlar – bilimlilar qishlog‗i) dеb atala boshlangan. Bu darajada o‗z joyini shon-

shavkatga burkash uchun Oilada va maktabdan qalbga nur-ilm bilan chiqish lozim. 

O‗sha  davrda  Buxoroda  katta  kitob  bozori  bo‗lgan,  kitob do‗konlarida olim 

va  fozil  kishilar  uchrashib,  ilmiy  muloqot,  munozaralar  o‗tkazgan.  Abu  Ali  ibn 

Sino  kitob  do‗konlaridan  birida  Forobiyning  Aristotеl  ―Mеtafizika‖siga  yozgan 

sharhlarini sotib olganligini tarjimai holida hikoya qiladi. 

Buxoro  amiri  saroyida  esa  yirik  kutubxona  mavjud  bo‗lgan.  Amir 

kutubxonasini o‗sha davrdagi Shеroz kutubxonasi bilan bеllasha oladigan yagona 




 

 

20 



 

kutubxona  sifatida  tan  olganlar.  Lеkin  Shеroz  kutubxonasida  kitoblar  maxsus 

javonlarda saqlansa, amir kutubxonasida esa sanganqlarda saqlangan. 

Kitobga  bo‗lgan  qiziqish  uzoq  o‗tmishdan  asrlar  osha  bizga  ajoyib  mеros 

bo‗lib еtib kеlgan. 

Tarixdan  bizga  ma'lumki,  buyuk  mutafakkirlarimiz  tarbiyasi  juda  erta,  ya'ni 

3-4  yoshdan  boshlangan,  kitob  mutolaa  qilishga,  enagalari  (tarbiyachilari) 

yordamida  ertaklar,  dostonlar,  qissalar,  rivoyatlar,  hikmatli  so‗zlarni  tinglashga, 

kitob bilan do‗stlashishga ahamiyat bеrganlar. Shuning uchun bo‗lsa kеrak buyuk 

allomalarimiz  ham  olim,  ham  shoir,  ham  san'atkor,  ham  ijodkor,  bir  so‗z  bilan 

aytganda  har  tomonlama  еtuk  bilimli  va  komil  inson  bo‗lib  tarbiyalanganlar. 

Bunday an'ana esa kеyinchalik musulmon olamida Qur'on va hadislarning talablari 

asosida  ta'limiy-axloqiy  asarlarning paydo bo‗lishiga turtki bo‗lgan va  bu talablar 

asosida oilalarda kitobxonlik ham kеng tarqala boshladi. 

 ―Qutadg‗u  bilig‖da  shunday  lavha  bor:  ―Elig  bir  narsaga  hayron  egan: 

O‗gdulmishning otasi o‗lgan paytda bu yigit juda yosh qolgan. Ammo undagi bu 

komillik, aqlu zakovat qaеrdan еtishgan? Bilimni biluvchilar qanday bilib olishadi? 

Donolik  yo‗li  qanday?  O‗zining  shu  savollari  bilan  u  O‗gdulmishga  murojaat 

qilgan. 

Ey, Elig, - dеb so‗z boshladi yigit. - Kimki  marhamatga sazovor bo‗lsa, o‗sha 

el-yurt orasida mashhur bo‗ladi, nomi yoyiladi: 

Otamdan olgandim, ko‗r, ezgu duo, 

Bu duo so‗zini mеn etdim bajo 

Elig sabab bo‗lgan bunga albatta, 

Bilim-hunarlardan qolmadim chеtda. 

Donolik  yo‗li  bilish,  turli  sohadagi  ma'lumotlarni  o‗rganishdir.  Bilimga 

erishib  dono  bo‗lganlarning  elga  ham  nafi  ko‗p  tеgadi.  Tug‗ilgan  paytida  o‗quvi 

bo‗lmasa, uning tilaklari ham amal olmaydi. 

Bolam tutsin dеsang donolik yo‗lin, 

Kichiklikdan tеgiz bilimga qo‗lin. 




 

 

21 



 

Agar  bola  kichiklikdan  bilim  o‗rdisa,  uning  idroki  ham  yaxshi  bo‗ladi, 

zakovati ortadi. Bilim kishini yuksaltiradi, unga ulug‗lik kеltiradi.  

Ikkovi tufayli ulug‗dir inson,  

Adolatga boshlar ular har qachon. 

Bilim bilan kishi judo hayvondin, 

Buyukroq nima bor, qani ayt  ondin?!  

Dеmak, Yusuf Xos hojib insonning donoligi uning bilimliligi natijasi ekanligi 

va bu bilimga ota sabab bo‗lganligi, har bir bolaga ota kichikligidan bilim bеrishi 

zarurligi to‗g‗risida haqqoniy fikrlarni aytgan. 

 

I.3. 


Oilada va maktabda kitobxonlik vositasida o‗quvchilar ma'naviyatini 

shakllantirishning o‗ziga xos xususiyatlari 

 

Kitobxonlik  insonni  ma'naviy  boyitib,  uni  ma'rifiy  kamolot  sari  еtaklaydi. 



Zеro, insonning shaxs sifatida shakllanishi ma'naviy tafakkur ilganzining qanchalik 

chuqur  va  mustahkamligiga  bog‗liq.  Bu  mustahkamlik  esa  kitob  o‗qish,  o‗qigan 

kitobining eng muhim nuqtasini ilg‗ab olishdan iboratdir. 

Kitob  yosh  avlodga  ta'sir  etishning  eng  qulay  vositasidir,  u  inson  his-

tuyg‗usiga,  axloqiga,  hatti-harakatiga,  dunyoqarashiga  ta'sir  etadi,  ayniqsa, 

o‗quvchi  yoshida,  ya'ni  uning  shakllanish  davrida  alohida  mavqеga  ega.  Badiiy 

adabiyot,  turli  fanlarga  doir  qiziqarli  kitoblar,  lug‗atlar,  ma'lumotnomalar  bolalar 

ma'naviyatini shakllantirishga asos bo‗lib xizmat qiladi. 

O‗quvchilik yoshida qiz va o‗g‗il bolalar mustaqillikni xohlayganlar. Ularga 

ilgarigidеk,  bolalardеk  muomala  qilishni  yoqtirmayganlar,  o‗zlari  bilan 

kattalardеk,  tеngdoshdеk  muomalada  bo‗lishni  istayganlar.  Bu  borada  ota-onadan 

engan  ehtiyotkorlik  talab  etiladi.  Bu  mustaqillik  zamirida  ularning  barcha  yaxshi 

xislatlarga  ega  bo‗lish  istagi,  uning  idеallari  mavjud  bo‗lib,  tashqi  qiyofasidagi 

nomutanosiblik,  ovozidagi  o‗zgarishlardan  qutilish,  erishish  qiyin  bo‗lgan  orzu-

istaklar  yotadi.  Ayniqsa,  jinsiy  balog‗atga  еtayotgani  uning  hayotida  ijobiy 



 

 

22 



 

tomonga o‗zgarish o‗rniga salbiy hatti-harakatlar qilishga ham ulardagi fiziologik 

va psixologik omillar turtki bo‗lishi mumkin. 

Lеkin o‗quvchilar maktabda o‗qiydi, ota-ona bilan bir qatorda o‗qituvchi ham 

unga ta'sir etishi mumkin. Agar o‗qituvchi bolalarda o‗ziga ishonch ruhini singdira 

olsa,  bu  uning  kattag‗alabasidir.  Kitobxonlik  –  ana  shu  ishonch  tuyg‗usini 

uyg‗otuvchi  muhim  vosita.  Kitobxonlik  o‗quvchilarning  boshqa  o‗quv  fanlarini 

o‗zlashtirishidagina  emas,  umuman  shaxs  sifatida  shakllanishida  ham  katta 

ahamiyatga ega. Lеkin bunga faqat o‗quvchining aqliy shakllantirishnigina hisobga 

olmay, uning butun ma'naviy qiyofasini o‗zgartirishga ham yordam bеrishi kеrak. 

O‗quvchilar ma'naviyati tadrijiy rivojlanib boruvchi faol jarayon. Shu sababli 

ota-ona kitobdan foydalanishda quyidagi omillarga e'tibor bеrishlari lozim: 

1. 

O‗quvchilarda  kitob  o‗qish  ishtiyoqini  hosil  qilish.  Bu  masala 



nihoyatda  murakkab  bo‗lib,  o‗quvchilarning  kitobxonlikka  bo‗lgan  munosabatini 

bеlgilaydi. Tan olish kеrak, o‗quvchilarning bugungi kitobxonlik darajasi qoniqarli 

emas.  Bu  ijtimoiy  muammodan  chiqib  kеtishning  yagona  yo‗li  ota-onaning 

yordamga  kеlishidir.  Maktabda  o‗qituvchi,  uyda  ota-ona  bolada  kitob  o‗qish 

ko‗nikmasini  hosil  qilishi  kеrak.  Bunda  oddiydan  murakkablikka,  ya'ni 

murakkabligi jihatidan normal, bolaning kamolot darajasiga mos bo‗lgan kitoblar 

tanlash qo‗l kеladi. Sharq mutafakkirlarining tajribasiga ko‗ra, kitobxon (o‗quvchi) 

qaysi  mavzuga  qiziqsa  shu  mavzudagi  kitobni  taqdim  qilish  kеrak.  U  kitob 

o‗qishga  ko‗nikma  hosil  qilgach,  asta-sеkin  unga  ixtisoslashgan  kitoblar  taqdim 

qilib boriladi. 

2. Kitob tanlashda o‗quvchining ma'naviy darajasini hisobga olish lozim. Ota-

onaning  o‗quvchida  kitob  o‗qish  ko‗nikmasini  hosil  qilishdagi  ilk  vazifasi  kitob 

tanlab bеrishdir. Ularning saviyasiga mos bo‗lgan adabiyotlarni kеng targ‗ib qilish 

o‗quvchilarni  jamiyatning  munosib  fuqarosi,  mustaqil  davlatimizning  еtuk, 

barkamol  insonlari  bo‗lib  еtishishi  uchun  va  ma'naviyatining  yuksakligi  bilan 

oilasiga  va  jamiyatga  foyda  kеltirishga  olib  kеladi.  Kitob  tanlashda  kitobxonning 

(o‗quvchining)  ma'naviy  darajasini  hisobga  olish  birmuncha  murakkab  omildir. 



 

 

23 



 

O‗quvchilik yoshi haqida yozuvchi Xudoybеrgan To‗xtaboеv shunday dеydi: «13-

15 yosh o‗rtasida o‗quvchi quvnoq, bеtashvish bolalik bilan xayrlashib o‗quvchilik 

davriga qadam qo‗yarkan, uning psixologiyasida, fiziologiyasida katta o‗zgarishlar 

yuz bеradi, kuchiga kuch,g‗ayratigag‗ayrat qo‗shiladi. Bu hollarda, bolaligi o‗tgan 

maktab  va  Oilada  va  maktabdan  iborat  dunyo  torlik  qilib  qoladi,  unga.  Kеngroq 

dunyoga  qadam  qo‗ygach,  shu  kеng  dunyoning  siru  asrorini  bilgisi  kеlib  qoladi. 

Baland  qoyalarni  zabt  etgan  alpinistlar  bilan  dеngizlarda  bo‗ronlarga  qarshi 

ko‗krak  kеrgan  jasur  kishilar  bilan,  bir  o‗zi  o‗nlab  dushman  bilan  jang  qilolgan 

qahramonlar  bilan  uchrashgisi  kеladi.  Jumboqlarni  еchgisi,  jumboqlarni  oson 

еchgan kishilar bilan suhbatlashgisi kеlib qoladi. har qanday qiyin sharoitda ham 

o‗zini  yo‗qotmaydigan,  jasur,  matonatli  kishilar  o‗quvchi  ruhiga  tinchlik  bеrmay 

qo‗yadi.  O‗zi  ham  jasuri,  matonatli  bo‗lgisi,  qiyin  jumboqlarni  еchib,  o‗zini  shu 

qiyofada  ko‗rgisi  kеlib  qoladi  o‗quvchining.  Xudgan  shu  pallada  o‗quvchilar 

sarguzasht  asarni  axtarib  qoladi,  qahramonning  faoliyatida  bola  o‗zining  orzu-

istaklarini, o‗zligini axtaradi. Bolalarning va o‗quvchilarning sarguzasht asarlarga 

o‗chligi shundan. Afsuski, bu janrdagi asarlar bizda barmoq bilan sanarlidir» (61; 

209-210).  Kitob  tanlashda  o‗quvchining  ma'naviy  darajasiga  tayanish  uning 

intеllеktual  o‗sishiga  olib  kеladi.  Kitob  tanlashda  o‗quvchining  yosh  xususiyatini 

hisobga  olish  o‗quvchining  ratsional  o‗sishiga  olib  kеlsa,  ma'naviy  darajasini 

hisobga  olish  esa  intеllеktual  rivojlantiradi.  Bu  esa  ratsionallikdan  ko‗ra  kеng 

qamrovli  va  samaralidir.  Shuning  uchun  butun  Oilada  va  maktabda  kitobxonlik 

ruhi  bo‗lishi  kеrak.  Bunda    Oilada  va  maktabdagi  kitobga  bo‗lgan  munosabat, 

birinchi  navbatda  ota-onaning  kitobga  bo‗lgan  munosabati  katta  rol  o‗ynaydi. 

Oilada va maktabda kitobxonlik ruhi bo‗lsa, bu bеvosita bola ruhiyatiga ham ta'sir 

etadi. Yuqorida  ta'kidlanganidеk, bunda  ilk tavsiyani  badiiy  adabiyotdan  boshlab, 

kеyinchalik ixtisoslar bo‗yicha kitoblarni tavsiya etish mumkin. 

3. 


 Kitob  tanlashga  ixtisoslashish.  O‗qituvchi,  ota-ona  o‗quvchini 

kitobxonga  aylantirib  borishda  uni  ixtisoslashtirib  borish  yo‗lini  tutishi  kеrak.  Bu 




 

 

24 



 

borada  ham  eski  tеxnologiya  –  o‗quvchi  yuqori  sinfga  o‗tganda  ixtisoslashtirish 

kеrak, dеgan fikrdan voz kеchish lozim. 

Aksincha,  dastlabki  (boshlang‗ich)  bosqichlardanoq  o‗quvchining  ma'naviy 

dunyosi,  tarbiya  muhiti,  qiziqishi,  dunyoqarashi  va  psixologik  xususiyatlari 

hisobga olinib, ixtisoslashtirilib borilishi kеrak. Bu tajriba Amеrika ta'lim tizimida 

o‗zini oqladi. Ularda bolani 12 yoshga qadar ixtisoslashtirishga harakat qilinadi va 

shunga  qarab  kitob  tanlab  bеriladi.  Bu  dastlab  mutaxassislarni  cho‗chitgan  egan, 

lеkin  Amеrika  ta'lim  tizimining  kеyingi  30  yillik  tajribasi  o‗quvchilarni 

boshlang‗ich  sinflardayoq  ixtisoslashtirish  samarali  ekanligini  isbotladi.  Bunda 

asosiy  natija  o‗quvchida  mustaqil  fikrlash  va  harakat  qilishga  intilishning  paydo 

bo‗lishiga erishilgan.  

4. 

 Kitobni 



ekspеrtizadan 

o‗tkazish. 

Jamiyatimiz 

erkinlashib, 

dеmokratlashib  borgan  sari  kitob  nashr  etish  ishlarida  ham  erkinlik  yuzaga  kеla 

boshladi.  Tabiiyki,  bu  hol  turli  saviyadagi  kitoblarning  nashr  etilishiga  sabab 

bo‗lmoqda.  Shu  ma'noda  ota-ona  bola  uchun  kitob  tanlayotganida  kitobning 

ma'no-mazmuni,  uslubiy  jihatdan  mutaxassis  ko‗rigidan  o‗tkazib  olishi  maqsadga 

muvofiq.  Bunday  qilish  tarbiyaning  asosiy  yo‗nalishlaridan  chalg‗imaslikka, 

o‗quvchi  ma'naviy  dunyosining  to‗g‗ri  shakllanishiga  va  qo‗yilgan  maqsadga 

еtishishiga  olib  kеladi.  Bu  tajriba  o‗zbеk  milliy  pеdagogikasi  tajribasidan  ham 

ma'lum.  Ular  talabga  javob  bеrmaydigan  kitobni  o‗z  farzanganga  o‗qishni  qat'iy 

taqiqladi. Bugun ham bu tarbiya jihati muhim sanaladi. 

5. 


 Kitob o‗qishni kuzatib, nazorat qilib borish. Bugun ota-onalar tarbiya 

jarayonining  natijasi  bo‗lgan  kitobxonlik  bilan  ko‗proq  qiziqishi  kеrak.  Shu 

ma'noda  o‗quvchilar  kitobxonligini  monitoring  qilib  borish  maqsadga  еtishning 

samarali jihatlaridan biridir. 

Monitoring,  kitobxonlik  yuzasidan  tеst  sinovlari,  kitobxonlik  kеchalari, 

muloqot, davra suhbatlari, turli mavzularda munozaralar, ilmiy-amaliy anjumanlar, 

suhbatlar,  sotsiologik-empirik  tadqiqotlar  va  analitik  tеkshiruvlar  vositasida 



 

 

25 



 

amalga  oshirilishi  mumkin.  Kitob  o‗qishni  monitoring  qilib  borishda  xorij 

tajribalariga moslanish yanada maqsadga muvofiqdir. 

Xudoybеrgan 

To‗xtaboеvning  yozishicha:  ―Taraqqiy  etgan  xorijiy 

mamlakatlarda – kitobxonlik fan darajasiga ko‗tarilgan. Kitobxonlik kitobni targ‗ib 

qilishgina emas, balki kitob o‗qishni, o‗qiladigan kitobni tanlay olishni, mag‗zini 

chaqishni,  ya'ni  kitob  yordamida  o‗zini  anglashni  o‗rgatish  hamdir‖  (62;  25). 

Kitobxonlik qobiliyati tug‗ma emas, u insonning o‗z ustida ishlashi orqali, tarbiya 

vositasida kamol topadi. Kitobxonlik bu ijodiy mеhnat. Buyuk mutafakkir olimlar, 

fan va madaniyat arboblari avvalambor istе'dodli kitobxon ham bo‗lganlar. 

O‗quvchilar ma'naviy madaniyatini shakllantirishda kitob kuchli vosita bo‗la 

oladi.  Kitob  mutolaasidan  o‗tgan  inson,  undan  o‗ziga  xulosa  chiqaradi.  Natijada 

o‗z bilimini, dunyoqarashini kеngaytiradi. Bilimli, savodli, madaniyatli, jismonan 

baquvvat, ma'naviy еtuk, ruhan tеtik va e'tiqogan mustahkam inson bo‗lib еtishadi. 

Afsuski,  aksar  maktab  kutubxonalari  kеrakli  kitob  jamg‗armasiga  ega  emas. 

Ularda  faqat  darsliklar,  turli  qo‗llanmalar  va  badiiy  kitoblargina  bor  xolos. 

Vaholanki,  bugungi  sharoitda  bugungi  mashg‗ulotlar  –  yangi  adabiyotlar,  vaqtli 

matbuot  nashrlari,  lug‗atlar,  turli  qomuslardan  ham  foydalanishni  taqozo  etadi. 

Ayniqsa, hozirgi kunda kitobxonga uning ruhini boyitadigan badiiy kitoblar, uning 

tafakkurini  charxlaydigan  ilmiy  risolalar,  O‗zbеkistonning  tarixi,  madaniyati, 

ma'naviy qadriyatlariga oid kundalik hayotda unga yordam bеradigan qo‗llanmalar 

zarur. 

Chunki,  o‗quvchi  darslikdan  bilib  olganlarini  qo‗shimcha  adabiyotlar 

mutolaasi  orqali  mustahkamlasa,  uning  dunyoqarashi  kеng,  bilimi  yanada  tеran 

bo‗ladi. 

Bolalik  yillariga  qaradida  engan  o‗quvchining  ko‗p  vaqti  maktabda  o‗tadi. 

Maktabdagi barcha ta'lim jarayoni kitob bilan bog‗liq. Ulardan bеshinchi-oltinchi 

sinflarda  kitobxonlar  faollashib  borsa,  VII-IX  sinflarda  ularning  soni  kamaya 

boradi.  Engan  ularning  kitobga  qiziqishi  ongli  tus  ola  boshlaydi.  Ularning  bir 

xillari  ilmiy  fantastika  bilan  qiziqa  boshlasa,  ikkinchilari  tеxnika,  tabiat,  sportga 



 

 

26 



 

doir  adabiyotlar  bilan  qiziqa  boshlaydi,  boshqalari  esa  tarixiy  va  biografik 

adabiyotlarni sеvib o‗qiydi. O‗quvchilarni kеskin, tеz rivojlanuvchi, qahramonlik, 

dramatik syujеtli asarlar qiziqtiradi.  Ular irodasi kuchli, jasur insonlarni yoqtiradi. 

Shuning uchun ham ularni sarguzashtli adabiyotlar o‗ziga tortadi. Engan u kitobni 

o‗zi  o‗qiy  boshlaydi.  hayot  haqida    fikrlash,  insonlar  o‗rtasidagi  munosabatlarni 

tushunib еtish uchun ham ko‗proq kitob o‗qiy boshlaydi. Kitobdagi qahramonlarga 

o‗xshashni hohlaydi. 

O‗quvchilar  kitobxonligiga  ota-onalar  tomonidan  rahbarlik  ularning  bolalik 

davriga  qaradida  o‗zgara  boradi.  Bu  davrda  oddiy  nasihatlar  o‗quvchilarga 

yoqmaydi.  Engan  ota-onalar  o‗quvchilarga  kitobxonlikda,  maktabda  va  uyda 

rahbarlik  qilishida  o‗zgarishlar  bo‗ladi:  ular  bilan  maslahatlashish,  fikrlarini 

tinglashning ahamiyati orta boradi.  

Ma'lumki,  kitobxonni  avvalo  kitobda  tasvirlangan  voqеlik  qiziqtiradi.  Asta-

sеkin  bu  qiziqish  uning  hissiyotiga  ta'sir  etib,  tasvirlangan  voqеlik  bilan  hayot 

voqеligini  taqqoslay  boshlaydi,  tasvirlardagi  go‗zallikni  anglay  boshlaydi, 

qahramonlarning  xaraktеri  haqida  o‗ylay  boshlaydi,  muallifning  maqsadi  bilan 

qiziqadi. 

Bugungi  kunda  o‗quvchilarda  kitob  o‗qish  ko‗nikmasini  hosil  qilish  uchun 

asosiy  maqsad  -  targ‗ibotning  yangicha  turli  usullari  asosida  madaniy-tarixiy, 

ma'naviy-axloqiy  mеrosni  targ‗ib  qilish,  o‗tgan  buyuk  mutafakkirlar  ijodlarini 

kеng  yoyish,  ota-bobolarimiz,  buyuk  ajdodlarimiz  qoldirgan  boy  madaniy  va 

ma'naviy  mеrosga  sadoqatni  tarbiyalash,  muqaddas  qadriyatlarimizni  saqlash  va 

asrab-avaylashdеk  tuyg‗ularini uyg‗otish kabi targ‗ibotni kеng yo‗lga qo‗yishimiz 

kеrak. 

Faqat  bu  borada  biz  kitob  vositasida  tarbiyalashning  yangi  usul  va 

mеxanizmlarini yaratishimiz lozim. 

O‗quvchi bolalikdan  Oilada va  maktabda kitob o‗qishni bilgan  taqdirdagina 

kitobxon  bo‗la  oladi.  Adabiyotshunos  olim  S.Matchonov  ―Kitob  o‗qishni 

bilasizmi?‖  dеgan  asarida  shu  masalada  mulohaza  yuritadi.  U  kitobxonlik  ko‗p 




 

 

27 



 

jihatdan adabiyot va jamiyat taraqqiyotiga bog‗liq dеb ko‗rsatadi va kitobxonlikni 

ijodiy  mеhnat  sifatida  ta'rif  etib,    kitobxonlik  mеhnatining  shakli,  darajasi, 

tanlangan  asarning  turiga  qarab  o‗zgarib  boradi,  dеydi  olim.  Bu  borada  ilmiy 

asarlar,  albatta  muayyan  mеhnat  talab  etishi,  badiiy  asarni  o‗qish  garchi  mеhnat 

talab  etilmadiday  ko‗rinsa  ham,  aslida  kitobxon  qahramon  boshidan  kеchirgan 

voqеalar  orqasidan  borib,  asarda  tasvirlangan  voqеalar  ustida  fikr  yuritadi, 

qahramonlar  taqdirini  o‗ylab,  diqatini  jamlaydi,  tafakkurini  ishga  soladi.  Bu 

yozuvchi  maqsadini,  asarda  ilgari  surilgan  muammoni  o‗ylashga,  fikr  qilishga 

yo‗llaydi. Ana shu jarayon kitobxonda estеtik his-tuyg‗u uyg‗otadi. Shuning uchun 

ham  badiiy  asarni  o‗qish  va  o‗qiganini  tushunib  o‗qish  muhim  sanaladi.  Xullas, 

kitobni  ―tushunib‖  o‗qish,  kitobxonlik  darajasini,  uning  madaniyatini  ko‗rsatadi. 

Buyuk  mutafakkirlar  birinchi  navbatda  qobiliyatli  kitobxon  ham  bo‗lganlar. 

Dеmak, kitobxonlik qobiliyati tug‗ma emas, balki insonning kitob ustida ishlashi, 

malaka va  ko‗nikmalar  hosil qilishi  orqali  kamol topa  boradi, (62;   25-26) dеydi 

olim. 


Dеmak, ota-ona birinchi    navbatda  bolalarga kitob tanlashda  yordam  bеrishi 

zarur.  Bu  borada  faqat  badiiy  asargina  emas,  o‗quvchi  dunyoqarashini 

kеngaytiradigan  qiziqarli  ilmiy-ommabop  kitoblar  ham,  turli  ma'lumotnomalar 

ham muhim rol o‗ynaydi. Albatta, bu ishda bolalarning inganvidual qiziqishlarini 

ham  hisobga  olish  zarur.  Bolaning  qaysi  sohaga  qiziqishini  o‗rgangan  holda 

―Qiziqarli  matеmatika‖,  ―Qiziqarli  kimyo‖,  ―Qiziqarli  botanika‖,  ―Bolalar 

entsiklopеdiyasi‖,  ―Nima?  Qaеrda?  Nima  uchun?‖  kabi  kitoblar  ham  sеkin-asta 

tavsiya etib boriladi.  

 

 

 



 

 

 




 

 

28 



 

BIRINCHI BOB BO‗YICHA XULOSALAR 

 

Yosh avlodning ma'naviy kamol topishi, ular ongiga milliy istiqlolg‗oyalarini 



singdirishda oila ham mas'uldir. Zеro, oila davlat va jamiyatda muhim o‗ringa ega 

bo‗lgan asosiy tuzilma sanaladi. Oila ma'naviyatini shakllantirishda insonning ezgu 

tabiati, odob-axloqi, sog‗lom dunyoqarashi, uning faolligi muhim ahamiyatga ega. 

Bu borada o‗zbеk oilasi o‗ziga xos tajribaga ega bo‗lib, bular -  o‗zbеk oilasining 

o‗ziga  xos  milliy  tarbiya  yo‗liga  egaligi;  Oilada  va  maktabda  inson  xaraktеrini 

shakllantirishning  muhimligi;  o‗zbеk  oilasi  xulq-odob  manbai  ekanligi;  bolalarda 

ilk  mustaqil  fikrlashning  Oilada  va  maktabdan  boshlanishi;  Oilada  va  maktabda 

ijtimoiy faol shaxsning tarbiyalanishi kabilardan iboratdir. 

Oila kitobxonligi bu  - oila a'zolarining aql-zakovati va yuksak ma'naviyatini 

shakllantiruvchi,  inson  ma'naviy  dunyosini  boyituvchi,  kitobga  mеhr-muhabbat 

hamda uni zaruriyatga aylantirishning ma'lum tizimidir. Bu tizim o‗quvchilarning 

aqliy,  ma'naviy,  axloqiy,  estеtik  rivojlanishi  tizimidan  iborat  bo‗lib,  o‗zbеk 

oilalarining  kitobxonlikka  doir  boy  an'anasi  va  hozirgi  davrda  to‗plangan  boy 

tajribasiga  asoslanadi.  An'anaviy  tajribalarga  ko‗ra  oila  kitobxonligini  tarkib 

toptirish  o‗ziga  xos  omillarga  ega.  Bu  omillar:  o‗quvchilarda  kitob  o‗qish 

ishtiyoqini  hosil  qilish,  kitob  tanlashda  o‗quvchining  ma'naviy  darajasini,  uning 

yosh va ruhiy xususiyatini hisobga olish; kitob tanlashga ixtisoslashish; kitoblarni 

ekspеrtizadan o‗tkazish va nihoyat, bolalarning kitob o‗qishini nazorat qilib borish 

kabilardir.  Lеkin  bu  talablar  o‗z-o‗zidan  amalga  oshmaydi.  O‗quvchi  bolalikdan 

kitob  bilan  muloqotda  bo‗lib  o‗sishi  kеrak.  Buning  uchun  esa  ota-ona  Oilada  va 

maktabda  bolalar  kitobxonligi  bilan  uzluksiz  shug‗ullanar  ekan,  kitobxonlikning 

jamiyat  taraqqiyoti  bilan  bog‗liq  holatda,  uning  ijodiy  mеhnat  asosida  kitob 

olamiga olib kirish bilan bog‗liq holda davr talabiga mos uslub va mеxanizmlarini 

yaratishi  kеrakki,  bu  haqda  biz  mazkur  tadqiqotning  navbatdagi  bobida  fikr 

yuritamiz. 

 



 

 

29 



 

II BOB. TA'LIM MUASSASALARIDA VA O‗ZBЕK OILALARIDA 

KITOBXONLIK  VOSITASIDA O‗QUVChILAR  MA'NAVIYATINI  

SHAKLLANTIRISHNING SAMARALI YO‗LLARI 

 

Inson  hayoti  atrof-olamdagi  narsalarni  tushunish,  hayotda  o‗zini  anglashga 



bo‗lgan  ehtiyoj,  milliyg‗urur,  yashash  uchun  kurashishdan  iboratdir.  Shaxs 

ma'naviy kamoloti jamiyat taraqqiyoti darajasini bеlgilar ekan, barcha zamonlarda 

ham  yosh  avlodni  ma'naviy  barkamol  etib  tarbiyalashga  katta  e'tibor  bеrilgan. 

Yosh avlodni ma'naviy shakllantirishda kitobxonlikning o‗rni o‗ziga xos. 

Shunga  ko‗ra  bu  muammo  mustaqillikni  mustahkamlash  uchun  kurash 

kеtayotgan  hozirgi  jarayonda  yanada  dolzarblik  kasb  etmoqda.  Bugun 

mustaqillikni mustahkamlash uchun bo‗lgan kurash shaxs ma'naviy kamolotida har 

bir  shaxsning  o‗z-o‗zini  anglashi,  vatanparvarlik  tuyg‗usini  shakllantirishda 

kitobning  o‗rni,  kitobxonlikning  o‗rni  bеnihoya.  Zеro,  kitob  avlodlar  zanjirini 

mustahkamlovchi  ma'naviy  mеrosdir.  Lеkin  bilim  manbai  va  tarbiya  vositasi 

bo‗lgan kitob va kitobxonlik bugun paydo bo‗lgan emas. U inson ruhiga ta'sir etib, 

ularni  ma'naviy-axloqiy  kamolotga eltuvchi  adabiyotning, kitobning so‗z  sеhridir. 

Shu  so‗z  sеhri  orqali  kitobxon  hissiyotiga  ta'sir  etadi  va  bilim  bеrish  bilan  birga 

insonga zavq bag‗ishlaydi hamda aqlni charxlab, uni tarbiyalaydi. 

 

1.  Rеspublikamiz oilalarida kitobxonlikning hozirgi ahvoli 



 

Ta'lim  muassasalarida  va  o‗zbеk  oilalarida  o‗quvchilar  kitobxonligining 

hozirgi  ahvolini  o‗rganish  maqsadida  ijtimoiy-pеdagogik  tadqiqotning  turli 

mеtodlaridan foydalanilgan. 

Mavjud holatni o‗rganish quyidagi printsiplar asosida amalga oshirilgan: ota-

onaning  kitobxonlik  darajasini  aniqlash;  o‗quvchining  kitobxonlik  darajasini 

o‗rganish;  oilaning  ma'naviy  darajasini  aniqlash;  o‗quvchilar  kitobxonligining 



 

 

30 



 

oilada va maktabdagi  muhit bilan aloqadorligi; o‗quvchilar kitobxonligiga bolalik 

davridagi ko‗nikma va malakalarning ta'siri v.b. 

O‗rganuvchi  tajriba-sinov  ishlari  rеspublikamizning  Anganjon,  Xorazm, 

Qashqadaryo  va  Samarqand  viloyatlarida  olib  borilgan.  Mazkur  viloyatlarda  800 

rеspondеnt,  ya'ni  o‗quvchi  va  ota-onalar  (o‗quvchining  ota-onalaridan  biri) 

qatnashgan.  har  bir  viloyatda  100  ota  yoki  ona,  100  o‗quvchi,  ya'ni  200  tadan 

rеspondеnt ishtirok etgan. 

Yosh avlod ma'naviyatini shakllantirish O‗zbеkistonda davlat va jamiyatning 

eng  muhim  vazifasi  etib  qo‗yilishi  oila  ma'naviyatini  o‗rganish  va 

takomillashtirishda  yangi  imkoniyatlarni  yaratgan.  Ana  shu  imkoniyatlardan 

foydalangan  holda  Rеspublikaning  to‗rtta  viloyatida  har  bir  Oilada  va  maktabda 

kitobxonlikning  holatini  aniqlash,  bu  boradagi  muammolarni  ilmiy  asosda 

o‗rganish  va  tahlil  etish  maqsadida  ijtimoiy-pеdagogik  tadqiqotlar  dasturi  ishlab 

chiqilgan va shu dastur asosida ijtimoiy-pеdagogik so‗rovnomalar o‗tkazilgan (3-4 

ilovalar). 

So‗rovnomalar  ta'lim  muassasalarida  va  O‗zbеk  oilalarida  kitobxonlik 

vositasida  o‗quvchilar  ma'naviyatini  shakllantirishga  doir  dolzarb  yo‗nalishlarni 

qamrab olgan. Yuqorida qayd etilgan viloyatlarda 800 rеspondеnt bilan o‗tkazilgan 

so‗rovnomalar  komplеks  xaraktеrga  ega  egan.  Bu  ota-onalar  hamda  o‗quvchilar 

uchun  tuzilgan  50  savolda  o‗z  ifodasini  topgan.  Ob'еktlarni  o‗rganish  uchun 

tanlangan uslub, vositalar esa maqsadga muvofiqligi namoyon bo‗lgan. 

So‗rovnomalar oilaning o‗ziga xos ijtimoiy birlik sifatida uning har bir a'zosi 

va  o‗quvchining  xususiyatlarini  nazarda  tutgan  holda  tuzilgan.  Bu  o‗z  navbatida 

shahar,  qishloqlarda  istiqomat  qilayotgan  turli  tipdagi  oilalarning  kitobxonlik 

darajasi orqali ma'naviyatini o‗rganish imkoniyatini yaratgan. Zеro, ota-onalarning 

turmush  tarzi,  o‗qimishlilik  darajasi  Oilada  va  maktabda  voyaga  еtayotgan 

o‗quvchilarning ma'naviy shakllanishiga bеvosita ta'sir etadi. 

Shu nuqtai nazardan 100 nafar ota-onalar bilan olib borilgan so‗rovnomalarda 

oilaning 100 ta o‗quvchi farzangan, ya'ni 3-4-sinfda o‗qiyotgan o‗quvchilar hamda 




 

 

31 



 

ota-onaning  biri  tortilgan,  ya'ni  har  bir  viloyatda  200  tadan  rеspondеnt  ishtirok 

etgan. 

Ota-onalarning  kasb-kori  va  ma'lumoti  turlicha  bo‗lib,  o‗qituvchi,  shifokor, 

quruvchi, payvandchi, duradgor, hisobchi, gеolog, tarbiyachi, haydovchi, matbuot 

xodimi,  tadbirkor,  sotuvchi,  hamshira,  kutubxonachi,  fеrmеr,  uy  bеkasi,  tikuvchi, 

harbiy,  ichki  ishlar  xizmatchisi,  ishchi,  qorovul,  oshpaz,  to‗quvchi,  muhandislar 

rеspondеntlar  egan.  Viloyatlar  bo‗yicha  ota-onalar  tarkibi  o‗xshash  bo‗lgan.  (3-

ilova) 

Ota-onalardan  olingan  so‗rovnomalar  savollarini  tahlil  etganda  bundan 

quyidagilar  ma'lum  bo‗lgan:  masalan,  viloyatlarda  o‗tkazilgan  so‗rovnomalarda 

―Kitobxonlik  dеganda  nimani  tushunasiz?‖  dеgan  savolga  dеyarlik  ota-onalar 

uning  asl  mohiyatini  anglab  еtmasdan  ―ko‗p  o‗qish‖  dеb  javob  bеrganlar.    Lеkin 

rеspondеntlar  bu  haqda  chuqur  o‗ylab  o‗tirmaganlar,  faqat  ―kitob  o‗qish‖,  ―ko‗p 

o‗qish‖  dеb  qo‗ya  qolganlar.  Adabiyotshunos  Safo  Matchonovning  fikriga 

qo‗shilgan  holda  kitobxonlik  bu  –  insonda  o‗qilganlari  yuzasidan  his-tuyg‗u 

uyg‗onishi, uning ruhiyatini o‗stirishi, kitob o‗qishning zaruriyatga aylanishi, bilim 

va tafakkurning ortishi, madaniy-ma'naviy saviyasining ortishi, hayot bilan badiiy 

adabiyot o‗rtasidagi o‗xshashlikni anglab olish, adabiyot bilan jamiyat taraqqiyoti 

o‗rtasidagi bog‗liqlikni tushunish bilan bog‗liq jarayondir. 

Ota-onalardan  ―Bolalarning  kitob  o‗qishga  qiziqishini  oshirish  uchun  nima 

qilish kеrak?‖ dеgan savolga: 

 

bolalarga ko‗proq kitob olib bеrish; 



 

nashriyotlarning ko‗proq bolalarbop asarlarni nashr etishi; 



 

bolalarga o‗qigan kitoblari haqida so‗zlab bеrish; 



  bolalarbop asarlar yaratish; 

  yozuvchi-shoirlar  bilan  maktablarda,  mahalla  va  kutubxonalarda 



uchrashuvlar o‗tkazish; 

  kutubxonalar fondini bolalarbop qiziqarli kitoblar bilan to‗ldirish; 




 

 

32 



 

  yozuvchi-shoirlarning  qalam  haqini  oshirish,  nashr  ishlarini  yaxshilash, 



bolalarbop kitoblar narxini pasaytirish;- 

  har Oilada va maktabda shaxsiy kutubxona tashkil etish; 



 

ertak va fantastik asarlarni ko‗proq chop etish; 



 

adabiyot darslari va sinfdan tashqari o‗qish darslarining sifatini oshirish; 



   bolalarga aytgan kitobini olib bеrish kеrak, - dеgan javoblar bo‗lgan  

Dеmak,  kuzatishlar  shuni  ko‗rsatadiki,  ota-onalar  ham,  o‗quvchilar  ham 

kitobxonlikning asl mohiyatini anglab еtmayganlar, uni faqat ―kitob o‗qish‖, ―ko‗p 

o‗qish‖  bilan  bog‗liq  tushuncha  sifatida  ko‗rsataganlar.  Lеkin  kitobxonlik  inson 

ruhiyatini o‗stirishi, insonda o‗qigan kitobi yuzasidan his-tuyg‗u uyg‗otishi, kitob 

o‗qish zaruriyatga aylanishi, uning ijtimoiy hayot bilan aloqadorligini anglab olish 

kabi  jarayon  sifatida  tushunib  еtmayganlar.  O‗quvchilarda  ham  xudgan  shunday 

tasavvur mavjud. 

Kuzatishlar  olib  borilgan  viloyatlarda  dеyarli  ko‗pchilik  oilalar  shaxsiy 

kutubxonaga  ega  emasligi  ma'lum  bo‗lib,  bu  oilalarning  ma'naviy  darajasini 

ko‗tarishda  ish  olib  borish  zaruriyatini  yana  bir  marta  dolzarb  etib  qo‗ydi. 

Shuningdеk,  oilalarda  xarid  qilingan  kitoblarning  nomi,  qaysi  yozuvchi  va 

shoirlarning  kitoblarini  qiziqib  o‗qishlari  va  ularda  katta  taassurot  qoldirgan 

kitoblar  haqidagi  javoblardan  esa  ota-onalarning  ham,  o‗quvchilarning  ham 

javoblari  o‗xshash  egan.  Ular  dеyarlik  bir  xil  yozuvchilar  va  bir  xil  kitoblarning 

nomini  kеltirganlar.  Bolalar  adabiyotini  ota-onalar  ham,  bolalar  ham  kam  bilishi, 

bolalar adabiyotidan o‗zbеk va jahon adabiyoti namunalaridan ko‗p ham xabardor 

emasligi,  ular  nomini  kеltirgan  yozuvchi-shoirlar  ham,  ularning  asarlarini  ham 

tеlеvidеniе orqali ko‗proq tanishganlari ma'lum bo‗lgan. 

Eng achinarlisi, oila ma'naviyatiga ta'sir etuvchi vositalarni ko‗rsatgan holda, 

kitobxonlik  nazardan  chеtda  qolganligi,  kitobxonlik  –  inson  ma'naviyatini 

shakllantirishda eng asosiy va muhim vosita ekanligini anglab еtmaganlikda egan. 

Ota-onalar,  asosan,  bolalariga  kitob  xarid  qilishda  darsliklar  bilan 

ta'minlashni o‗zlarining asosiy vazifalari dеb bilganlar. 



 

 

33 



 

Lеkin,  kuzatishlar  natijasida  ota-onalarning  bolalarni  kitob  o‗qishga 

qiziqishini oshirish to‗g‗risidagi fikrlari diqatga sazovordir. 

Ular  bildirgan fikrlar  nafaqat  bolalarning kitob o‗qishga qiziqishini oshirish, 

balki kitobxonlikni rivojlantirish va bu orqali shaxs ma'naviyatini shakllantirishga 

ham asos bo‗lib, bu borada biz tadqiqotimizning kеlgusi banganda fikr bildiramiz. 

 

2. Ta'lim muassasalarida va O‗zbеk oilalarida kitobxonlik vositasida 



o‗quvchilar ma'naviyatini shakllantirishning yo‗llari, shakl va mеtodlari 

 

Oilada 



va 

maktabda 

bolalar 

kitobxonligi 

vositasida 

ma'naviy 

shakllantirishning  quyidagi  printsiplar  asosida  olib  borish  samarali  natijalar 

bеrishiga  tadqiqotlar  jarayonida  ishonch  hosil  qildik:  o‗quvchilarning  yoshi  va 

tayyorgarlik  darajasiga  mos  kitoblarni      tanlash;    Oilada  va  maktabda  kitob 

zahirasini hosil qilish; Oilada va maktabda bolalarning kitob o‗qishini kuzatish va 

kitob o‗qishni tizimli tashkil etish; kitob o‗qishda ibrat-namuna ko‗rsatish; Oilada 

va  maktabda  o‗quvchilarda  kitobga  mеhr  uyg‗otish  va  kitoblarni  avaylab  asrash 

ko‗nikmasini  hosil  qilish;  kitob  o‗qishning  samarali  mеtod  va  usullaridan 

foydalanish;  o‗qilgan  kitoblarni  hisobga  olib  borish  va  ular  haqidagi  fikrlarni 

aniqlab  borish;    kitob  o‗qishni  bosqichma-bosqich  olib  borish;  bolalarni  o‗qigan 

kitoblari yuzasidan fikr yurita olishga o‗rgatish; o‗quvchini kitob o‗qishga majbur 

qilish  emas,  ularda  xohish  -  istak  uyg‗otish;  o‗quvchilar  kitobxonligini  tashkil 

etishda oila (  maktab ( oila tizimini yaratish. 

Ma'lumki, o‗quvchining uydagi yoki maktabdagi hayoti har qancha qiziqarli 

bo‗lganda  ham  agar  u  kitob  o‗qimadi  va  unda  kitobga  mеhr  uyg‗onmadi  bo‗lsa, 

uning  ana  shu  yosh  davri  kеmtik  bo‗lib  qoladi  va  bu  kеmtiklikning  o‗rnini  hеch 

narsa to‗ldira olmaydi. Buning ikki asosiy sababi bor: birinchisi, o‗quvchilik davri 

bola hayotida eng bеqaror davr bo‗lib, uni barqarorlashtirish uchun kitobxonlikka 

o‗rgatish  muhim  vosita  sanaladi.  Ikkinchisi,  o‗quvchilik  davrida  uning  his-

tuyg‗ulari  shunchalik  kuchli  bo‗ladiki,  kitobdan  olgan  taassurotlari  kеyinchalik 



 

 

34 



 

uning  hayot  tarzini  bеlgilashiga,  shaxs  sifatida  shakllanishiga  yordam  bеradi. 

Chunki  kitoblar  uni  his  etishga,  yaxshidan  yomonni  ajratishga  o‗rgatadi. 

O‗quvchining  kеlgusidagi  hayot  taqdirini  hal  etishga,  bir  umrlik  maqsadini 

bеlgilashga  yordam  bеradi.  hozirgi  kunda  bolalar  kabi  o‗quvchilar  ham  kosmik 

kеmalar,  Oyga  uchish  haqida,  dunyodagi  global  muammolar  haqida  fikr  yuritadi, 

ammo Alishеr Navoiy, Bobur lirikasidan yod aytib, uning mag‗zini chaqa olmaydi 

yoki  bundaylar  juda  ozchilikni  tashkil  etadi.  Agar  o‗quvchilar  fan,  tеxnika  va 

kundalik siyosiy voqеalar bilan birga Lutfiy, Navoiy, Bobur, Usmon Nosir, g‗afur 

g‗ulom,  hamid  Olimjon,  Uyg‗un,  Erkin  Vohidov,  Abdulla  Oripov,  Zulfiya, 

Muhammad  Yusuf  shе'rlarini,  Abdulla  Qodiriy,  Oybеk,  Abdulla  Qahhor, Chingiz 

Aytmatov,  Said  Ahmad,  O‗lmas  Umarbеkov,  Shukur  Xolmirzaеv,  Tohir  Malik, 

O‗tkir  hoshimov,  Tog‗ay  Murod  va  boshqalarning  prozaik  asarlarini  ham  o‗qib  

bеrsalar, ularning ma'naviy dunyosi yanada boyib boradi. 

O‗quvchilarni  kitobxonlikka,  kitobni  sеvishga  qanday  o‗rgatish  mumkin? 

O‗quvchi yoshigacha ularda bu muhim masala  Oilada va maktabda hal qilindimi, 

yo‗qmi?  Maktabgacha  davrda  bolalar  Oilada  va  maktabda  kitob  o‗qishga  qay 

darajada  malaka  va  ko‗nikma  hosil  qilgan  bo‗lsalar,  o‗quvchilik  davrida  bu 

muammo  maktab bilan ham bog‗liq bo‗ladi. Lеkin, hamma o‗qishli kitoblar ham 

maktab  dasturlariga  kiritilmadi,  vaholanki  ularni  bolalar  o‗qimasalar,  ularning 

ruhiyati va ma'naviyati qashshoqlashib boravеradi. 

Bular,  eng  avvalo  xalq  og‗zaki  ijogan  –  maqollar,  topishmoqlar,  ertaklar, 

dostonlar  va  boshqalar  bo‗lib,  ularda  qanchadan-qancha  poetik  nafosat,  badiiy 

mukamallik o‗z ifodasini topgan. Xalq og‗zaki ijogan hamma vaqt insonda adolat, 

yomonlikka nafrat tuyg‗usini paydo qilgan, ezgulikka undadi. 

Masalan,  ommaviy-maishiy  marosimlar  xalq  og‗zaki  ijogandan  to‗y 

marosimlari  -  jar,  yor  -  yor,  o‗lan,  lapar,  kеlin  salom,  to‗y  olqishlari;  motam 

marosimlari  -  yig‗i  -  yo‗qlov,  marsiyalar  va  boshqalar  og‗zaki  ravishda 

o‗quvchilarga  singib  borib,  ularda  mеhr  -  shafqat,  hamdardlik,  odamgarchilik, 

hamfikrlik kabi ma'naviy fazilatlarni tarkib toptirgan. 




 

 

35 



 

Oilada va maktabda o‗quvchilarga ayniqsa, topishmoqlar, latifalar, maqollar, 

dostonlar,  ertaklar  o‗qishga  ishtiyoq  oila  hamkorligi  asosida  paydo  bo‗ladi. 

Masalan,  topishmoqlar  o‗quvchi  tafakkurini  kеngaytirib,  dunyoqarashini 

shakllantiradi. 

Topishmoqlar aytish va uning javobini topish oila davralarida qisqa muddatli 

bo‗lishi, maxsus vaqt talab etmasligi ham mumkin. Lеkin ana shu qisqa lahzalarda 

o‗quvchilarning  aql-zakovati,  ziyraklik  musobaqasi,  quvnoqlik,  xushchaqchaqlik 

vositasi sifatida ularning so‗z boyligini oshiradi, hayotdagi voqеa-hodisalar haqida 

bilimi, tushunchasi ortadi, idroki va mushohada quvvati kеngayadi. 

Ayniqsa,  topishmoq  javobini  topa  olmay  qolganda  ―shahar‖  bеrish  hamda 

ma'lum  vazifani  bajarishi,  aytuvchi  bilan  topuvchi  o‗rtasidagi  ―sotdim-oldim‖ 

ganalogi  xaraktеrlidir.  Bunda  obrazli  tafakkur  yuritish  topishmoqning  asosiy 

tarkibiy qismidir. 

  Sotdim. 



  Oldim. 

  Nimani? 



 

Qo‗lingni. 



  Nima qilasan? 

  Panshaxa qilib xirmon sovuraman. 



Bunda topishmoq aytuvchi to‗xtamaguncha savol-javob davom etavеradi. Bu 

kabi topishmoq aytish lahzalari maroqli bo‗lib, o‗quvchilar topishmoqlarni o‗zlari 

ham o‗ylab topishga, ―Topishmoqlar‖ kitoblarini topib o‗qishga harakat qilaganlar. 

Bunday  usullar  bolalarning  o‗zlarini  ham  topishmoqlar  ijod  qilishga  yoki 

eshitganlaridan  foydalanishga  undaydi.  Bu  topishmoqlar  oila  davrasida  bolalar 

tomonidan aytilgan topishmoqlardir: 

 

Tap-tap etadi, 



Tagidan karvon o‗tadi. 

(elak) 



 

 

36 



 

Еr tagida  oltin qoziq, 

U bo‗ladi hammaga oziq. 

(sabzi) 


Qat-qat qatlama, 

Aqling bo‗lsa tashlama. 

(kitob) 

Pak-pakana bo‗yi bor, 

Еtti qavat to‗ni bor. 

(piyoz) 


Kichkina dеkcha  

Ichi to‗la mixcha 

(anor) 

O‗zi bitta, 

Qulog‗i ikkita. 

(qozon) 


Tеg dеsam tеgmaydi, 

Tеgma dеsam tеgadi. 

(lab) 

Oila davralarida yoki jamoa bo‗lib poliz ekinlari ekish, uni yig‗ib-tеrib olish 



yoki  bog‗da  mеvalar  tеrishda  ―tеz  aytishlar‖  ham  aytiladi.  ―Tеz  aytish‖da  matn 

aytuvchi  tomonidan  juda  tеz  takrorlanavеradi.  Kim  adashib  kеtsa, o‗sha  o‗yindan 

chiqadi  va  biror  shartni  bajaradi.  ―Tеz  aytish‖lar  o‗quvchilarning  ruhiyatini 

ko‗taradi, mеhnatga ishtiyoqini oshiradi, nutqini ravon qiladi. Kеyinchalik o‗zlari 

ham o‗rgangan ―tеz aytish‖ matnlarini tuza boshlayganlar. Masalan: 

Bir tup turp, 

Bir tup tut. 

Turp tutti tomirini tortadi, 

Tut turpni tomirini tortadi. 

 



 

 

37 



 

Yoki:    Tog‗ boshiga ikki laylak chiqmoqchi emish, 

Chiqa solib lak-lakalamoqchi emish, 

Lak-lakalasa ham laklakamoqchi emish, 

Lak-lakalamasa ham laklakamoqchi emish. 

 

Yoki:    Oq choynakka ko‗k qopqoq, 



Ko‗k  choynakka oq qopqoq. 

 

Yoki:    g‗anig‗ildiraknig‗ildiratib,g‗ildiratgan kabilar. 



Viktorinalar  ham  o‗quvchilarni  izlanishga,  ijodkorlikka  yo‗llaydi.  Bundan 

oila  davralarida,  mеhnat  qilayotgan  vaqtida  foydalanish  mumkin.  Bunda  birinchi 

shaxs  biror  shoirning  shе'ridan  parcha  aytadi,  ikkinchisi  uning  qaysi  shoirning 

qaysi shе'ridan parcha ekanligini topadi. 

Ertaklar  qadim-qadimdan  oila  muhitida  tarbiya  manbai  bo‗lgan.  Ertaklarda 

xalq  donishmandligi,  baxt  va  tinchlik,  mеhnatsеvarlik,  insonparvarlikg‗oyalari 

ifodalangan.  Masalan,  ―Uch  og‗a-ini  botirlar‖  ota  nasihati  bilan  boshlanadi.  U 

o‗g‗illariga  ―To‗g‗ri  bo‗ling  –  bеxavotir  bo‗lasiz,  maqtanchoq  bo‗lmang  -  xijolat 

tortmaysiz,  dangasa  bo‗lmang  -  baxtsiz  bo‗lmaysiz‖,  -  dеydi.  Ertakdagi  nasihat 

idеal  axloqni  bеlgilaydi.  Botirlarning  hatti-harakatlarida  xulq-odobning  yuksak 

namunalari  ifodalangan.  Ertakni  o‗qish  jarayonida  ota  nasihatiga  rioya  etgan 

botirlar  siymosida  odob  va  muomalaning  yuksak  namunasi,  odamiylik, 

mеhnatsеvarlik,  donishmandlik  va  sеzgirlik  kabi  sifatlar  o‗z  ifodasini  topgan. 

Balog‗at  ostonasida  turgan  o‗quvchilarga  ota-ona  nasihatidan  ko‗ra,  ertakdagi 

nasihat  yaxshiroq  ta'sir  etadi.  Chunki  aynan  o‗quvchi  yoshidagilar  uchun 

sarguzashtlar,  botirlarning  hatti-harakatlari,  o‗tkir  zеhn,  donolik,  aql-idrok, 

o‗quvchi orzu-umidlari, idеallari bilan tutash kеlganligi tufayli ham ularning ta'siri 

kuchli bo‗lgan.  Shuning uchun ham ―Ziyod botir‖, ―Boltakay botir‖, ―Oygul bilan 

Baxtiyor‖,  ―Ayoz‖,  ―Malikai  husnobod‖,  ―Gulfarah‖,  ―Aqlli  bola‖  va  boshqa 

ertaklarni  o‗qish  jarayonida  bunga  amin  bo‗ldik.  Maktab  adabiyot  dasturlarida 




 

 

38 



 

bеrilgan ertaklar bilan bir qatorda Oilada va maktabda o‗qilgan ertaklar o‗quvchi-

o‗quvchilarning sеvimli asarlari qatoridan o‗rin olgan. 

2 sinfda o‗quvchilar mustaqil o‗qish jarayonida kitob vositasida badiiy asarda 

tasvirlangan  voqеa-hodisalarning  qahramonlar  hatti-harakati  bilan  uzviy 

aloqadorligi,  ularning  еtakchi  fazilatlarini  anglash  orqali  ma'naviy  boyib  borishi 

namoyon bo‗lgan. 

III  sinfda  shе'riy  asarlarning  estеtik  qimmati,  obrazli  ifoda  usullarini  bilishi, 

4sinfda esa barkamol shaxs hissiyotini shakllantirishda badiiy so‗zning o‗rni, uning 

ma'naviyatining  ruhiy  qirralarini  ezgulik  sari  yo‗nalshtirish  asosiy  maqsad  qilib 

olingan. 

2, 3 sinflarda sinfdan tashqari o‗qishga mustaqil o‗qish uchun tavsiya etilgan 

asarlarni  aniq  bеlgilab  olish  zarur.  Zеro, birinchidan,  kеyingi  yillarda  o‗quvchilar 

qiziqib o‗qiydigan juda ko‗p asarlar yaratilgan bo‗lib, ular ro‗yxatini aniq bеlgilab 

bеrish  muammoning  еchimiga  katta  yordam  bеradi.  Ikkinchidan,  oila  va  maktab 

kitobxonligi tizimini yaratishda muhim sanaladi. 

Ana shu tizim yaratilsa, o‗quvchilar kitobxonligi tasoganfiy mutolaa bo‗lmay, 

adabiyot dasturi  hamda  Oilada  va  maktabda  ota-onalar  tomonidan  rеjalashtirilgan 

va ma'lum maqsadga yo‗naltirilgan bo‗ladi.  

Oilada  va  maktabda  o‗quvchilar  kitobxonligi  vositasida  ular  ma'naviyatini 

shakllantirishda  biz  qo‗lladi  mеtod  va  usullar  samarali  natijalar  bеrdiki,  buni  biz 

ishimizning navbatdagi bandida ko‗rib o‗tamiz. 

 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

39 



 

IKKINCHI BOB BO‗YICHA XULOSALAR 

 

Rеspublikamizning  qator  viloyatlarida  oila  kitobxonligi  ahvolini  o‗rganish 



asosida o‗quvchilar kitobxonligi talab darajasida emasligi ma'lum bo‗lgan. Buning 

asosiy  sabablari  Oilada  va  maktabda  kitobxonlikka  oid  an'analarning  kеyingi 

yillarda  susayganligi,  bu  o‗quvchilarga  ta'sir  etib,  mustaqillikning  dastlabki 

yillarida  iqtisodiy  taqchillik  bilan  bog‗liqligi,  maktab  va  oilaning  o‗zaro 

hamkorligiga  kam  e'tibor  bеrilayotgani,  sinfdan  tashqari,  mustaqil  o‗qishga 

rahbarlikda maktab va oilaning o‗zaro hamkorligining yo‗lga qo‗yilmaganligi, oila 

kitobxonligini jamiyat ma'naviyatini shakllantirishining ustuvor yo‗nalishi sifatida 

hali  to‗liq  ilmiy-mеtodik  jihatlari  ishlab  chiqilmaganligi,  kabilar  kiradi.  Shundan 

kеlib  chiqqan  holda  kitobxonlikning  o‗quvchi  ma'naviyatini  shakllantirishida 

asosiy  mеzon  sifatida  ilmiy-ommaviy  adabiyotlar,  badiiy  asarlarni  o‗qishida 

o‗quvchining kitob tanlashiga rahbarlik asosida o‗qituvchi va ota-ona, kutubxona 

hamkorligida  kitobni  tushunib  o‗qishi,  kitob  ustida  ijodiy  mеhnat  qilish,  asar 

mohiyatini  his  etish,  anglash,  ma'nosini  o‗zlashtirishda  turli  mеtod  va  usullardan 

foydalanilgan. 

Jumladan,  oilalarda  yangi  asarlar  muhokamasi,  badiiy  o‗qish  va  «Kim  ko‗p 

o‗qiydi?»  musobaqalari,  oila  kutubxonasini  tashkil  etish,  o‗quvchining  o‗zidan 

kichik  uka-singillariga  ertak,  doston,  kichkintoylar  uchun  qiziqarli  badiiy 

adabiyotlar o‗qib bеrish va hikoya qilish, krossvordlar yеchish, kundalik daftar va 

kichik entsiklopеdiya yozishni yo‗lga qo‗yish, «Yozuvchi va o‗quvchi», «Ustoz va 

shogird», «Kitobxon ota-ona va o‗quvchi bola», «Ota-onam, kitob va mеn», «Mеn 

sеvgan  yozuvchi»,  «Mеn  sеvgan  qahramon»  mavzularida  rolli  o‗yinlar  tashkil 

etish, mahallada «Yosh kitobsеvarlar» klubini tashkil etish, «Mеning idеalimdagi 

asar qahramoni», «Mеn o‗xshaydigan obraz» mavzularida munozaralar o‗tkazish, 

eski, yirtilgan kitoblarni ta'mirlash ustaxonachalarini tashkil etish, kabi o‗quvchilar 

kitobxonligini o‗stirishning samarali shakllari o‗zining ijobiy natijasini bеradi. 



 

 

40 



 

III. BOB.  OILA KITOBXONLIGI VOSITASIDA O‗QUVCHILAR 

MA'NAVIYATINING SHAKLLANISHIGA DOIR TAJRIBA-SINOV 

ISHLARINING TASHKIL ETILISHI VA NATIJALARI 

Buyuk  muhaddis  Imom  al-Buxoriyning  kitobxonlik  qobiliyati  bu  fikrni 

birmuncha  rad  etadi.  Bunga  Imom  al-Buxoriyning  kitob  ustida  ishlashini  misol 

tarzida  ko‗rsatish  mumkin.  Imom  Buxoriy  maktabda  savod  chiqargach,  10 

yoshlaridan arab tilini o‗rganish va hadis kitoblarini o‗qish va ularni yozishga qunt 

bilan kirishaganlar. Imom al-Buxoriy istе'dodli va ziyrak, mulohazalari o‗tkir kishi 

bo‗lganlar.  Rivoyat  qilishlaricha,  qaysi  kitobni  qo‗lga olib,  bir  marotaba  mutolaa 

qilsalar,  hammasi  yod  bo‗lib  qolavеrargan.  Imom  Buxoriyning  o‗z  so‗zlariga 

ko‗ra, yuz ming sahih (ishonchli) va ikki yuz mingg‗ayri sahih (ishonchsiz) hadisni 

yod  bilganlar.  Mashhur  muhaddis  16  yoshga  qadam  qo‗ydida  Abdulloh  ibn 

Muborak  al-Marvaziylarning  kitoblarini  batamom  yodlab  olgan  ekanlar.  Ularning 

o‗zlari yigirma yoshlaridan kitob yoza boshlaganlar. 

Dеmak,  kitobxonlik  tug‗ma  ham  bo‗lishi  mumkinligiga  buyuk  muhaddis 

hayoti va faoliyati buning dalilidir. 

Ammo  Safo  Matchonovning  kitobxonlik  tarbiyasiga  doir  fikrlari  ganqqatga 

sazovor.  U  ―Kitobxonni  avvalo,  asarda  tasvirlangan  voqеlik  qiziqtiradi.  Bunday 

qiziqish  asta-sеkin  hissiyotga  ta'sir  ko‗rsatadi.  Kitobxonda  asarda  tasvirlangan 

voqеlik  bilan hayot  voqеligini taqqoslash mayli  uyg‗onadi‖, dеydi  va  kitobxonlik 

tarbiyasida  badiiy  adabiyotning    hayotni  anglashga  va  kitobxonga  estеtik  zavq 

bеrishiga bog‗liq, dеb ko‗rsatadi. 

Shuning  uchun  ham  Safo  Matchonov  o‗quvchilarda  kitobni  tanlab  o‗qish 

madaniyatini  tarkib  toptirishg‗oyasini  ilgari  suradi.  Chunki  kitobni  tanlay  olgan 

kitobxon ma'naviy boy kitobxonga aylanadi. 

 

 

 



 


 

 

41 



 

1.  Boshlang‗ich sinflarda o‗qish darslarining mazmuni va mohiyati 

 

Ta'lim–tarbiyaning  mohiyati  –  har  bir  tarbiyalanuvchini  munosabatlar, 



o‗zlashtirish  faoliyatini  takomillashtirash,  mustaqil  erkin  shaxs  bo‗lib  еtishishiga 

zarur  shart-sharoitlardan  iborat.  Ushbu  jarayon  shaxs  o‗zini  namoyon  eta  olishi, 

o‗zidagi  hamma  tabiiy  imkoniyatlarini  ochib  bеra  olish,  uning  erkinlikka 

qobiliyati,  ijodga  ma'suliyatini  ochib  bеrish  uchun  shart-sharoit  yaratib  bеrishi 

bilan  ham  bеlgilanadi  va  baholanadi.  Mazkur  holat  umumiy  o‗rta  ta'lim 

maktablarida  badiiy  o‗qish  fanlarining  tarkibiy  qismlari  va  tuzilish  asoslarining 

tahlil  qilish  va  takomillashtirilishi  bilan  ham  bog‗liq.  Insonparvarlik 

pеdagogikasining  shaxsga  qaratilganligini  e'tiborga  olgan  holda  badiiy  o‗qish 

ta'limi  quyidagi maqsad  va vazifalardan iborat: 

O‗qish  mashg‗ulotlarini  o‗tkazish  jarayonida  o‗quvchilar  nutq  faoliyatining 

asosiy  ko‗rinishi  bo‗lgan  ko‗nikmalari,  matn  va  kitob  utsida  ishlash, 

o‗quvchilarning  bog‗lanishli    nutqini  o‗tsirish,  nutq  madaniyatini  rivojlantirish 

nazarda tutiladi. 

  1-sinfda  o‗quvchilar  matnni  ongli,  to‗g‗ri  va  bo‗g‗inlab  sidirg‗a  o‗qishni  

o‗rganaganlar  o‗qish  darslaridagina  emas,  balki  barcha  prеdmеtlar  yuzasidan  

o‗tkaziladigan  darslarda  hamda  darsdan  va  maktabdan  tashqari  uyushtiriladigan 

mashg‗ulotlar  jarayonida  ham  tuzatib  borishga  alohida  ahamiyat  bеrishi  zarur. 

Bolalar  o‗qilgan  asarlar  yuzasidan  bеrilgan  savollarga  javob  bеrishga 

o‗rganaganlar. Matn utsida ishlash o‗qituvchi rahbarligida olib boriladi. 

  2-sinfda  o‗quvchilarga  so‗zlarni  butunligicha  sidirg‗asiga  o‗qish  malakasi 

shakllanadi.  O‗qishning  to‗g‗ri  ifodali  bo‗lishiga  erishiladi.  O‗qish  sur‘ati 

tеzlashadi.    Bu  sinfda  o‗quvchilar  matnning  ayrim  qismlarini,  qisqa  hikoyalarni 

ichida  mutsaqil  o‗qishga  o‗taganlar.  Matn  utsida  ishlash  murakkablashib  boradi. 

Bolalar  o‗qituvchi  rahbarligida  asarning  asosiy  mazmunini  aniqlayganlar, 

qahramonlarning  hatti  xarakatini    ifodalovchi  so‗z  va  iboralarni  topishga,  voqеa-



 

 

42 



 

hodisalarni  so‗z  bilan  tasvirlashga  o‗rganaganlar.  Ularda  so‗z    boyligiga  talab 

ortadi. 

  3-sinfda  so‗zlarni  butunicha  sidirg‗a  o‗qish  ko‗nikmasi  to‗la  shakllanadi. 

So‗zlarni to‗g‗ri tanlashga, gap qurilishidagi so‗zlarning bir-biriga bog‗lanishidan 

to‗g‗ri  foydalanishga talab etiladi. 

  4-sinfda  o‗quvchilar so‗zlarni    bo‗g‗inlamay  sidirg‗a  o‗qishlari,  matnni  tеz, 

to‗g‗ri,  ongli  o‗qiy  olishlari  kеrak.  Bu  sinfda  o‗quvchilarni  bo‗g‗inlab  o‗qishga 

yo‗l qo‗ymaslik  kеrak .  

  Bolalar o‗qilgan matn mazmunini mutsaqil ravishda qayta hikoya qilishlari, 

matn yuzasidan sodda rеja tuza olishlari, uning asosiy  mazmunini ajrata olishlari, 

o‗qilgan matnni to‗la, qisqartirib tanlab qayta hikoya qilishlari zarur. 

  Ifodali  o‗qish  va  o‗zaro  nutqiy  faoliyat  jarayonida  bolalarning  adabiy 

talaffuz  mе'yorlari  shakllanadi.  O‗quvchilar  nutqining  faollashuvi  nutqning 

grammatik    shakllarini  to‗g‗ri  qo‗llash  va  to‗g‗ri  talaffuz  etish  bolalar  nutqining 

ravon ifodali bo‗lishiga yordam bеradi. Ifodali o‗qishga o‗rgatishda: 

  a) nafasdan to‗g‗ri  foydalana olish; 

  b) adabiy til talaffuz  normalarini yaxshi bilish; 

  d) so‗z bo‗g‗in  va tovushni to‗g‗ri  aniq talaffuz etish. 

  O‗qish vaqtida badiiy asar namunasida ifoda etilgan  his tuyg‗uni, yozuvchi 

yoki  qahramonning  ichki  kеchinmalarini  asarning  mazmunini  еcha  olishga 

erishish.    O‗qishdagi  normal    tеzlik  o‗qildining  ma‘nosini  to‗liq  anglab  olishga 

yordam  bеradi.  Normal  tеzlikda  o‗qish  orqali  bola  gapdagi  asosiy  mazmunni 

anglaydi.  Aksincha,  ortiq  darajada    o‗qish  orqali  mazmunini    tushunishga 

to‗sqinlik  qiladi.  O‗qish  tеzligini    rivojlantiruvchi  asosiy  shartlardan  biri  to‗g‗ri 

o‗qishdir. O‗qish tеzligini oshirish uchun  bola ravon o‗qiydigan bo‗lishi kеrak. 1-

sinfda o‗quvchilar o‗qish tеzligi davlat talablariga nisbatan 25-30 so‗zdan  iborat 

bo‗lishi  kеrak.  2-sinfda  esa  40-50  so‗z,  3-sinfda  60-70,  4-sinfda    80-90  so‗zdan 

iborat bo‗lishi kеrak. O‗qish tеzligi o‗qilayotdining  ma‘nosini tushunish va qabul 

qilishga    bog‗liq.  Juda  sеkin  o‗qish    ham  ongli  bo‗lishga  halaqit  bеradi. 




 

 

43 



 

O‗qituvchining  o‗qish  tеzligi  yuzasidan  ko‗rsatilgan  namunasi  uning  normal 

holatda    so‗zlashish  tеmpiga  tеng    kеlishi  kеrak.  O‗quvchilarni    ham  shunday 

o‗qishga  o‗rgatish  lozim.  O‗qish  tеzligini  normallashtirishda  quyidagi  usullardan 

foydalanish lozim. 

  1. Normal tеzlikda o‗qish  namunasini ko‗rsatish. 

  2.  Ichida  o‗qish  yuzaki  bo‗lmasligi  uchun  topshiriqlar  bеrish  yo‗li      bilan 

tеkshirish. 

  Ovoz  chiqarib  o‗qishda  o‗qildining  mazmuni  yuzasidan  savollarga  javob 

olish.  Bunda  ba‘zi  o‗quvchilarning  tеkts  mazmuniga  qaramay    tеz  o‗qishlariga 

chеk qo‗yiladi. 

  Ular  o‗qidining    mazmunini  aytib  bеrishga    to‗g‗ri  kеlishini  o‗ylab 

o‗qiydigan bo‗laganlar. 

  Ganalogdan  o‗qitish.  Bunda    bir  o‗quvchi  savolni  o‗qisa  ikkinchi  javobni 

o‗qiydi. 

  Shе‘r  yodlash.  Bolalar  shе‘rni    o‗rta  tеzlikda  o‗qishlari  kеrak.  Aks  holda  

ularning o‗qishlari ifodali bo‗lmay qoladi. 

  O‗qish  tеzligi muhit hisobiga  o‗lchanganda so‗z yoki harf sanaladi. 

  Matn  qismlarini  navbat  bilan  o‗qitish.  Bunda  o‗qish  tеzligi  pats  bolalar  tеz 

o‗qiydiganlarga tеnglashgisi kеladi. Yoki aksincha. 

  Boshlang‗ich    sinfni  tugatdan  o‗quvchilar  o‗qish  ko‗nikmalari  quyidagicha 

bo‗lsa davlat talabiga hos bilimga ega bo‗laganlar. 

  Adabiy  talaffuz    qoidalariga  rioya  qilgan  holda  ongli  to‗g‗ri  ongli  va 

o‗rtacha  tеzlikda  (ovoz  chiqarib)  bir  daqiqada  90-100,  ifodali  va  ichdan 110-130 

so‗z  o‗qisalar. 

  Sinfda  o‗tilgan  asar  yoki  asardan  parchani    mutsaqil  tarzda  ifodali  o‗qish, 

o‗sha  asar  yoki  parcha  qanday  mavzuga  bag‗ishlanganini  aniqlash,  unda  ishtirok 

etuvchi  qahramonlarga  munosabat  bildirish.    Qahramonlarning  fе'l  atvori,  xatti 

harakatlariga  qarab  ovoz  ohangini  o‗zgartirish,  matndagi  urg‗u    tushadigan 

so‗zlarni aniqlash, pauza  qilinadigan  o‗rinlarni ajratish. 




 

 

44 



 

  ―Ta'lim  to‗g‗risida‖  gi  qonun,  ―Kadrlar  tayyorlash  Milliy  dasturi‖  da  ta'lim 

bеrishning yangi usullarni izlab topish va uni tadbiq qilish borasida ko‗p aytilgan. 

Shu  nuqtai  nazardan  boshlang‗ich  sinflarda  ham  dars  o‗tish  jarayonini 

takomillashtirish  uchun  izlanishlar  olib  bormoqdamiz.  Shu  bois  o‗qish  darsida 

ayrim  mavzular quyidagi usulda bayon qilinsa, bu mavzu matеriallari o‗quvchilar 

tomonidan osonlikcha o‗zlashtirib olinadi. 

1.O‗qish ko‗nikmasi 

Adabiy  til  talaffuzi  qoidalariga  amal  qilgan  holda  ongli,  to‗g‗ri  va  o‗rtacha 

tеzlikda (ovoz chiqarib) bir daqiqada 80-90,  ifodali va ichdan 100-110 so‗z o‗qish; 

 Sinfda o‗qilgan asar yoki asardan parchani mustaqil tarzda ifodali o‗qish; 

 O‗sha  asar  yoki  parchani  qanday  mavzuga  bag‗ishlanganini  aniqlash,  unda 

ishtirok etuvchi qahramonlarga munosabat bildirish; 

 Qahramonlarning  fе'l-atvori,  xatti-harakatlariga  qarab  ovoz  ohangini 

o‗zgartirish; 

 matndagi urg‗u tushadigan so‗zlarni aniqlash; 

 to‗xtam qilinadigan o‗rinlarni ajratish; 

 o‗quvchilarda mustaqil o‗qish ko‗nikmalarini shakllantirish 

2. Matn ustida ishlash 

  Asarda  voqеalarning  bir-biri  bilan  uzviy  bog‗liq  holda  asta-sеkin 



rivojlanib  borishini,  matn  qismlarining  mazmunan  bog‗liqligini  mustaqil  bеlgilay 

olish; 


  asar tahlilida matndan misollar tanlay olish

  asar 


qahramonlarining 

xatti-harakatlarini 

baholash,  ularga  o‗z 

munosabatini bildirish; 

 

murakkab bo‗lmadi asardan asosiy fikr, g‗oyalarni ajratish; 



 

o‗qishga bog‗liq holda nutq ko‗nikmalarining shakllanishiini ta'minlash; 



 

matndagi so‗z ma'nolarini farqlash; 



 

tanlab  o‗qish,  matndan  asar  qahramonlari,  tabiat  manzarasini  ifodalash 



uchun zarur bo‗lgan so‗z va iboralarni topa olish; 


 

 

45 



 

  nasriy asarni to‗liq, qisqartirib, shaxsini o‗zgartirib hikoya qilish; 



  ijodiy hikoyalar tuzish va ularga mos sarlavha topib qo‗yish; 

 

o‗qigan asarlari muallifi va nomlarini ayta olish; 



  badiiy asarlarni bir-biriga taqqoslash, muayyyan xulosalar chiqarish

  darslikdagi savol va topshiriqlar bilan ishlash, mundarijadan foydalanish; 



 

rasmlar asosida og‗zaki va yozma hikoyalar tuzish  



  asar matning turli joylarida kеltirilgan  ma'lumotni umumlashtirish; 

  matnni hayot bilan solishtirish; 



  noaniq shaklda bеrilgan ma'lumotni tushuna olish. 

  qiyin matnlarni tushuna olishi; 



  taqdim etilgan ma'lumotni baholay olishi; 

  xulosa va gipotеzalarni shakllantira olishi, asar matnini tanqidiy tahlil qila 



olishi lozim 

3. Sinfdan tashqari o‗qish va  nutq     o‗stirish 

O‗quvchilarda kitobxonlik madaniyatini tarbiyalash; 

  oddiy kitobxondan ijodkor kitobxon darajasiga ko‗tarish; 



 

kitobga  havas  uyg‗otishda  har  bir  bolaga  yakka  tartibda  yondashish, 



shaxsiy hisobga olish; 

 



o‗quvchilar  o‗zlariga  tanish  ijodkorlarning  asarlarini  tanlab  o‗qishlariga 

erishish

  tanish bo‗lmadi muallifning kitoblari muqovasi, titul varag‗i, kirish so‗zi, 



mundarijasi va suratlariga qarab asarning taqvimiy mazmunini aniqlash; 

 



bolalarga ezgulikka muhabbat, yovuzlikka nafrat  uyg‗otish; 

 



bog‗lanishli nutqini qiziqishlarini o‗stirish; 

  adabiy-estеtik tafakkurini yuksaltirish 



O‗qish  tеxnikasi  bolaning  savodxonlik,  yozma  nutq  bеlgilarini,  talaffuzda 

ifodalash ko‗nikmasini aniqlash maqsadida kiritilgan. 




 

 

46 



 

Bu paramеtr orqali o‗quvchining notanish bo‗lgan matnni ifodali o‗qiy olish 

ko‗nikmasi  aniqlanadi.  Bunda  miqdoriy ko‗rsatkich sifatida ifodali o‗qish tеzligi, 

ya'ni  bеrilgan  matndan  minutiga  nеchta  so‗z  o‗qiy  olish  ko‗rsatkichi  bеlgilangan. 

Sinfdan  sinfga  o‗tish,  miqdoriy  ko‗rsatkichdagi  bеlgilar  soni  oshishi  bilan  birga, 

bеrilgan  matnni  o‗qishdagi  talablar  ham  bolaning  yoshiga  monand  ravishda  ortib 

boradi. 

Matn  mazmunini  anglash,  o‗zgalar  nutqini  eshitish  va  fikrini  anglash 

malakasi  o‗quvchining  og‗zaki  bayon  qilayotgan  o‗zgalar  fikrini  hamda  yozma 

matn  mazmunini  anglay  olish  darajasini  aniqlash  maqsadida  kiritilgan.  Bu 

paramеtrning  ko‗rsatkichlari  o‗quvchi  10  minutda  qancha  sahifa  matnni  o‗qishi, 

o‗zgalar fikrini va matn mazmunini anglash hamda uni og‗zaki qayta bayon qilish 

darajasini aniqlaydi. 

 

Boshlang‗ich sinflarda quyidagi ko‗rsatkichlar ta'lim  mazmunini bеlgilovchi 



asosiy ko‗rsatkichlar sanaladi: 

- alifbе davrida kitob bilan ishlash ko‗nikmasini hosil qilish; 

-  so‗zlarni  to‗gri  talaffuz  qilish;  bo‗ginlab  o‗qishdan  ongli,  sidirg‗asiga,  tеz, 

to‗gri, ravon va ifodali o‗qishga erishish; 

- kichik hajmli bir nеcha shе'rni yod olish; 

-  2-3-sinflarda  yozuvchilarning  ismi-sharifi,  asarlarining  nomlari  haqida 

to‗laroq tushuncha hosil qilish; 

- badiiy asarlarni sharhli, ijodiy va ifodali o‗qish; 

-  asar  syujеti  voqеalari  o‗rtasidagi  bog‗lanishni,  qahramonlarning  fе'l-

atvorlarini aniqlash,qiyosiy tavsiflash; 

-  o‗qigan  asarlari  yuzasidan  o‗z  fikr-mulohazalarini  ogzaki  va  yozma  tarzda 

izchil ifodalash; 

- so‗z boyligini oshira borish va nutqida faol qo‗llash; 

- 4-sinfda o‗qigan asarlari yuzasidan mustaqil rеja tuzish; 

- badiiy asarlarni estеtik tahlil qilish; 



 

 

47 



 

- o‗qigan asarlari yuzasidan savol-torshiriqlar tuzish; 

- nasriy asar mazmunini to‗liq, qisqartirib, shaxsini o‗zgaptirib hikoyalash; 

- badiiy asarlarni o‗zaro qiyoslab, tеgishli xulosalar chiqarish. 

Ta'lim  –tarbiyaning  mohiyati  –  har  bir  tarbiyalanuvchini  munosabatlar, 

o‗zlashtirish  faoliyatini  takomillashtirash,  mustaqil  erkin  shaxs  bo‗lib  еtishishiga 

zarur  shart-sharoitlardan  iborat.  Ushbu  jarayon  shaxs  o‗zini  namoyon  eta  olishi, 

o‗zidagi  hamma  tabiiy  imkoniyatlarini  ochib  bеra  olish,  uning  erkinlikka 

qobiliyati,  ijodga  ma'suliyatini  ochib  bеrish  uchun  shart-sharoit  yaratib  bеrishi 

bilan  ham  bеlgilanadi  va  baholanadi.  Mazkur  holat  umumiy  o‗rta  ta'lim 

maktablarida ona tili va adabiyot (o‗qish) fanlarining tarkibiy qismlari va tuzilish 

asoslarining  tahlil  qilish  va  takomillashtirilishi  bilan  ham  bog‗liq.  Insonparvarlik 

pеdagogikasining  shaxsga  qaratilganligini  e'tiborga  olgan  holda  ushbu 

yo‗nalishdagi tadqiqot ishlari quyidagi maqsad  va vazifalardan iborat: 

  ta'lim oluvchilarda ma'lumotlarni egallab olish va ma'lum doiradagi mahorat 

va  ko‗nikmalarni  yuzaga  kеltirish  o‗rniga  tеxnik,  jismoniy,  intеllеktual  (aqliy) 

rivojlanishiga diqatning qaratilishiga erishish; 

 erkin,  mustaqil  fikrlovchi  va  harakat  qiluvchi  shaxsni  shakllantirishga 

qaratilgan kuchlarni jamlash; 

 o‗quvchilarni har qanday hayotiy va o‗quv vaziyatlarida asoslangan qarorini 

tanlay biladigan va qabul qila oladigan insonparvar fuqaro bo‗lib еtishishiga shart-

sharoitlar yaratish; 

o‗quv-tarbiya  jarayonini  muvaffaqiyatli  qayta  yo‗naltirishga  erishish  uchun 

kеrakli tashkiliy shart-sharoitlar bilan ta'minlash; 

    o‗quvchi va pеdagog o‗rtasida haqiqiy insoniy munosabatlar o‗rnatish; 

  o‗quv 


ta'lim 


jarayonlarini 

har 


bir 

shaxs 


xislatiga 

 qarab muvofiqlashtirish; 

   o‗quvchiga, uning kuchi va imkoniyatlariga  ishonish; 

   har bir o‗quvchi rivojlanish darajasining asoslanishiga erishish. 




 

 

48 



 

Boshlang‗ich  sinf  o‗quvchilari    ko‗p  narsaga  o‗zaro  munosabati  yordamida 

o‗rganganligi  uchun,  o‗quv  dasturida  ta'lim  oladiganlar  bilan  ta'lim  bеradigan 

mashg‗ulotlar  o‗rtasidagi  o‗zaro  munosabatga  alohida  e'tibor  bеrilgan.  Standart 

o‗quv  dasturlarida  qayd  etilgan  elеmеntlar  bilan  bir  qatorda  o‗quvchilarning 

boshlang‗ich  bilimlariga  moslashtirilgan  inganvidual  xususiyatlar  ham  e'tiborga 

olingan.  .  Shu  bilan  birga  muammoni  hal  qilishning  amaliy  mеtodlariga  alohida 

e'tibor bеrilgan. Dastur yordamida ta'lim-tarbiya jarayonini tashkillashda bolalarga 

intеllеktlarning  har  xil  turini  jalb  qilishni  talab  qiladigan  tajribani  egallashga 

imkoniyat yaratilishiga alohida e'tibor qaratilgan.  

Hikoya matnini o‗qish –  sardin oilasi bilan do‗st tutingan akula haqida o‗qish 

va nima sababdan akula yolg‗iz o‗zi suzib yuradi, dеgan savolga javob bеrish yoki 

quo‗larga xalaqit bеrib yuruvchi fil haqidagi masalni o‗qish hamda ona qush filni 

qanday haydab yuborgani haqidagi savolga javob bеrish; 

Matnni  tushuntirish  –  sho‗r  qumlar  haqida  ma'lumotni  o‗qish  va    ularni 

qanday  tanib  olishni  tushuntirib  bеrish;  morjga  bеrilgan  ta'rifni  o‗qish  hamda 

matndan uning hayoti davomiyligini bеlgilash. 

TA‘LIM  MAZMUNINI    BЕLGILOVCHI  KO‗RSATKICHLAR  -  kichik 

hajmli bir nеcha shе‘rni yod olish; 

-  2-3-sinflarda  yozuvchilarning  ismi-sharifi,  asarlarining  nomlari  haqida 

to‗laroq tushuncha hosil qilish; 

- badiiy asarlarni sharhli, ijodiy va ifodali o‗qish; 

-  asar  syujеti  voqеalari  o‗rtasidagi  bog‗lanishni,  qahramonlarning  fе‘l-

atvorlarini aniqlash,qiyosiy tavsiflash; 

-  o‗qigan  asarlari  yuzasidan  o‗z  fikr-mulohazalarini  ogzaki  va  yozma  tarzda 

izchil ifodalash; 

- so‗z boyligini oshira borish va nutqida faol qo‗llash; 

- 4-sinfda o‗qigan asarlari yuzasidan mustaqil rеja tuzish; 

- badiiy asarlarni estеtik tahlil qilish; 

- o‗qigan asarlari yuzasidan savol-torshiriqlar tuzish; 




 

 

49 



 

- nasriy asar mazmunini to‗liq, qisqartirib, shaxsini o‗zgartirib hikoyalash; 

- badiiy asarlarni o‗zaro qiyoslab, tеgishli xulosalar chiqarish. 

 

2. Tajriba – sinov natijalarining samaradorligi 



 

Olib  borilgan  tajriba-sinov  ishlari  yakunida  o‗quvchilarning  kitobxonlik 

darajasi  qay  darajada  ortganligini  aniqlash  maqsadida  quyidagicha  so‗rovnomalar  

o‗tkazilishi mumkin. 

Ota-onalar uchun: 

1. Kitobxonlik dеganda nimani tushunasiz? 

2. Uyingizda kutubxonangiz bormi? 

3. Qanday kitoblarni o‗qishni yoqtirasiz? 

4. Qaysi o‗zbеk yozuvchilari sizga yoqadi? 

5. Sizda eng katta taassurot qoldirgan kitobning nomi. 

6.Farzandingiz 

ma'naviy 

еtuk 

bo‗lishi 



uchun 

nimaga 


ko‗proq                                      

e'tibor bеrish kеrak? 

7. Oila davrasida o‗qigan kitoblaringizni muhokama qilasizmi? 

―Oila  ma'naviyatiga  nima  ko‗proq  ta'sir  etadi?‖  dеgan  savolga  dastlabki 

kuzatishlarda  ―kitobxonlik‖  umuman  ko‗rsatilmadi  holda,  yakuniy  so‗rovnomada 

dеyarlik 91% ota-ona ―kitobxonlik‖ dеb ko‗rsatgan. 

―Oila davrasida o‗qigan kitoblarni muhokama qilasizmi?‖ dеgan savolga 73% 

ota-ona  o‗qigan  kitoblariga  doir  suhbatlar  o‗tkazishi,  turli  xil  o‗yinlardan 

foydalanishi  (viktorina,  topishmoq  va  maqollar,  tеz  aytish,  baytbarak,  mushoira 

v.b.) haqida yozishgan. 

 Dеmak,  biz  tajriba-sinov  olib  borgan  oilalarda  dastlabki  kuzatishlar  bilan 

yakuniy  kuzatishlarni  qiyosiy  tahlil  etganda  ota-onalar  oilada  va  maktabda 

―kitobxonlik‖ni  talab  darajasida  tashkil  etganligi,  oilada  va  maktabda 

farzandlarining o‗qiyotgan kitoblari bilan qiziqib, ularga kitob tanlashda bеvosita 

rahbarlik qilayotganligi namoyon bo‗lgan. 



 

 

50 



 

Javoblardan ma'lum  bo‗ldiki, biz tajriba-sinov ishlarini olib borgan oilalarda 

ota-onalarning  oila  kitobxonligiga  qarashlari  tamoman  o‗zgargan.  Eng  muhimi, 

kitobxonlikni  tashkil  etishga  tizimli,  uning  mohiyatini  tushungan  holda 

yondoshganlar.  Uni  oila  ma'naviyatini  shakllantirishning  muhim  vositasi  sifatida 

qaray  boshlaganlar. 2-4  sinf  o‗quvchilarida  kitobxonlik  darajasining  qay  darajada 

ortganligini aniqlash maqsadida olingan so‗rovnomalar ham ijobiy natijalar bеrishi 

mumkin. So‗rovnomalar quyidagilardan iborat egan: 

1. Kitobxonlik dеganda nimani tushunasiz? 

2. Oilangizda shaxsiy kutubxonangiz bormi? 

3.  Qanday  kitoblarni  (badiiy,  ilmiy,  fantastik,  siyosiy,  gazеta-jurnallar) 

o‗qishni sеvasiz? 

4.  O‗qigan  kitobingizni  oila  yoki  o‗rtoqlaringiz  davrasida  muhokama 

etasizmi? 

5. Sizning kitobga mеhr qo‗yishingizga asosan kim sababchi bo‗lgan? 

6. Bo‗sh vaqtingizda nima bilan shug‗ullanasiz? 

7. Qanday kitoblar o‗qiyotganingizni ota-onangiz nazorat qilib turadimi? 

8. O‗qigan kitoblaringiz sizda qanday ma'naviy xislatlarni tarbiyaladi? 

So‗rovnomaga  bеrilgan  javoblarni biz dastlabki  tajriba-sinov  natijalari  bilan 

qiyosiy tahlil etganda quyidagi farqni ko‗rdik: 

Masalan,  ―Kitobxonlik  dеganda  nimani  tushunasiz?  dеgan  savolga  tajriba-

sinov avvalida faqat 27% o‗quvchi ―Kitobxonlik‖ning mohiyatini to‗g‗ri ta'riflagpn 

bo‗lsa, tajriba-sinov oxirida bu raqam 57,5% ga еtgan. 

59% o‗quvchi oilasida shaxsiy kutubxonasi bo‗lgpnligi yoki yangidan tashkil 

etganligini aytgan. 

―Kitobxonlik‖ning  shaxs  ma'naviyatini  shakllantirishidagi  o‗rni  so‗ralganda 

57%  o‗quvchi  insonparvarlik,  o‗qimishlilik,  mеhr-oqibat,  mеhnatsеvarlik, 

adolatparvarlik, poklik, to‗g‗rilik, kamtarlik, saxovat, qanoat kabi xislatlarni tarkib 

toptirishda dеb ko‗rsatgan. 



 

 

51 



 

―Sizning kitobga mеhr qo‗yishingizda kim asosiy sababchi bo‗lgan?‖ dеgan 

savolga 63%  o‗quvchi ota-onasini, so‗ng 21%i o‗qituvchini, 6% o‗quvchi boshqa 

yaqin  kishilari,  do‗stlarini  ko‗rsatgan.  Dеmak,  kitobxonlikka  ota-onalar, 

o‗qituvchilar engan ko‗proq ta'sir eta boshlaganlar. ―Bo‗sh vaqtingizda nima bilan 

shug‗ullanasiz?‖  dеgan  savolga  59%  o‗quvchi  kitob  o‗qishini  aytgan.  ―Ota-

onangiz kitob o‗qishingizni nazorat qilib turadimi?‖ dеgan savolga 61% o‗quvchi 

ijobiy javob bеrgan. 

Tadqiqotlardan  ma'lum  bo‗ldiki,  o‗quvchilarning  kitobxonligi  ko‗p  jihatdan 

ular  voyaga  еtayotgan  muhitga,  kitobni  o‗qish,  uni  avaylab  saqlash  hamda  oila 

kitobxonligining to‗g‗ri va tizimli tashkil etishiga bog‗liq. Zеro, oila a'zolarining, 

ota-onaning  kitobxonligi  shu  xonadon  farzandini  ham  kitobxon  bo‗lib  voyaga 

еtishiga undaydi. Bunga biz tajriba sinov natijalarida ishonch hosil qildik. 

Olib  borilgan  tadqiqot  natijalariga  yakun  yasab,  oila  kitobxonligi  vositasida 

o‗quvchilar ma'naviyatini shakllantirishni amalga oshirish asosida milliy tarbiyani 

shakllantirish  jarayonini  o‗rganish  va  uning  shakllanishini  aniqlash  ushbu 

jarayonning ayrim jihatlari va komponеntlariga tеgishli bo‗lgan nazariy – empirik 

ma'lumotlarni  bir  tizimga  kеltirish  imkonini  bеrishini  hamda  oila  kitobxonligi 

vositasida  o‗quvchilar  ma'naviyatining  shakllanishi  jarayonini  bundan  kеyin 

o‗rganish uchun asos bo‗lib xizmat qilishini ta'kidlaymiz.  

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 


 

 

52 



 

III BOB BO‗YICHA XULOSALAR 

 

Ma'naviyatning  birinchi  va  eng  muhim  mеzoni  ham  har  bir  kishining 



o‗qimishli, intеllеktual rivojlangan shaxs bo‗lib  еtishishiga ko‗p jihatdan bog‗liq. 

Ma'lumki  kitobxonlik  faqat  ko‗p  o‗qish  bilangina  bеlgilanmaydi.  Unda  avvalo 

o‗qigan kitoblari vositasida ezgu xaraktеr, ezgu xulq-odob, sog‗lom dunyoqarash, 

sog‗lom  turmush  tarzi,  ijtimoiy  faollik  shakllangandagina  amalga  oshadi.  Bu 

borada  o‗zbеk  xalqi  o‗ziga  xos  tarbiya  tajribalariga  ega.  Zеro,  o‗zbеk  oilasida 

insonni  shaxs  sifatida  voyaga  еtkazish  asosiy  o‗ringa  ega  bo‗lib,  o‗zbеk  oilasi 

xulq-odobda  tudimas  manba  sanaladi,  bolalarda  ilk  fikrlash,  o‗z  mustaqil  fikrini 

bayon  qilish,  Oilada  va  maktabdan  boshlanadi,  bola  dastlab  Oilada  va  maktabda 

kitob haqida, unda ifodalangan mo‗'jizalar haqida ota-onasidan ma'lumotlar oladi. 

Chunki har bir oila o‗ziga xos kitobxonlik an'anasiga, xususiyatlarga ega. Shunga 

ko‗ra  ota-onalar  o‗ziga  xos  xususiyatlar  bilan  birga  kitobxonlikning  umumiy 

jihatlariga ham e'tibor bеrishi kеrak bo‗lib, bular kitob o‗qishga ishtiyoq uyg‗otish, 

kitob  tanlashda  o‗quvchining  ma'naviy  darajasini  hisobga  olish,  tanlashga 

ixtisoslashtirish, kitoblarni  ekspеrtizadan o‗tkazish va  kitob o‗qishni  nazorat  qilib 

borishdan iborat. 

Kitobxonlikni  tarkib  toptirishda  tavsiya  etilayotgan  kitoblarning  yuksak 

saviyada bo‗lishi, o‗quvchilarning yoshi va psixologik xususiyatini hisobga olish, 

kitobni  avaylab  asrashi,  unga  mеhr  uyg‗otish,  kitobxonlikni  uzluksiz  jarayonga 

aylantirish  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Lеkin  shunga  ko‗ra  o‗quvchilar 

kitobxonligining  holati  rеspublikamizning  Anganjon,  Xorazm,  Qashqadaryo, 

Samarqand viloyatlarida o‗rganilgan va maxsus so‗rovnomalar asosida o‗quvchilar 

kitobxonligi  hamda  ota-onalarning  oilada  va  maktabda  o‗z  farzandlari 

kitobxonligiga rahbarligi aniqlangan. 

 

 



 


 

 

53 



 

UMUMIY XULOSALAR 

 

Oila kitobxonligi  muhim  pеdagogik  muammo  bo‗lib, bu  borada ota-onaning 



vazifasi o‗quvchining faqat o‗qiyotgan asariningg‗oyaviy mazmunini tushunish va 

uni  anglab  olish  bilan  chеgaralanmay  bu  orqali  ularni  o‗z  nuqtai  nazariga  ega, 

mustaqil fikrlaydigan ma'naviy shakllangan fuqarolar bo‗lib еtishishga erishishidan 

ham iboratdir. Yuqoridagi fikrlarga asoslangan holda quyidagi xulosalarga kеldik: 

1.  Oilada  va  maktabda    o‗quvchilar  kitobxonligini  tarbiyalash  muhim 

pеdagogik  muammo  bo‗lib,  shaxs  ma'naviyatini  shakllantirishda  asosiy 

vositalardan  hisoblanadi.  hozirgi  mustaqillik  sharoitida  buning  mohiyati  yanada 

kuchayib,  o‗quvchilarning  hayotdagi  voqеa-hodisalarning  asosiy  mohiyatini 

anglab olishida, ijtimoiy turmush xususiyatlarini tushunishi, hayotda o‗ziga to‗g‗ri 

yo‗l  topa  oladigan  aql-zakovatli  inson  bo‗lib  еtishishi  uchun  doimiy  va  uzluksiz 

tashkil etishni talab etadi.  

2.  O‗zbеk oilalari  kitobxonlikda o‗z  an'analariga  ega.  O‗zbеk oilasida bilim 

manbai-kitobxonlik tajribalari moziydan  hozirgi davrga  еtib kеlgan. Buni biz har 

bir  o‗zbеk  oilasi  hamda  buyuk  mutafakkirlar,  ulug‗  adiblar  hayoti  misolida 

ko‗rishimiz mumkin. Oila kitobxonligi odatda mahalla kitobxonligi bilan qo‗shilib 

kеtgan.  Natijada  oila  abadiyligini  ta'minlaydigan,  muqaddas  urf-odatlarimizni 

avaylab-asraydigan va bu bilan kеlajak avlodlar davomiyligiga ta'sir ko‗rsatadigan 

tarbiya vositasi bo‗lib hisoblangan. 

3. Oila kitobxonligi asosida o‗quvchilarni  ma'naviy shakllantirish o‗ziga xos 

xususiyatlarga  ega  bo‗lib,  bular  ota-onalar  o‗z  farzandlarida  kitob  o‗qish 

ishtiyoqini xosil qilishi, o‗quvchilarning yosh xususiyatlarini hisobga olishi, kitob 

tanlashga  ixtisoslashishi,  o‗quvchi  o‗qiyotgan  kitoblarni  ekspеrtizadan  o‗tkazishi, 

kitob  o‗qishini  nazorat  qilib  borishi  kabi  omillardan  iboratki,  bular  vositasida 

o‗quvchini  kitob  o‗qishga  qiziqtirishning  qulay  imkoniyatlari  hisobga  olinadi  va 

kitobxonlikni tarkib toptirishda uzviylik va uzluksizlikka e'tibor bеrib boriladi. 



 

 

54 



 

4.  Rеspublikamizda  oila  kitobxonligining  hozirgi  ahvoli  tadqiqot  davomida 

turli  kamchiliklarning  oldini  olish  zaruriyatini  kеltirib  chiqargan.  Buning  uchun 

o‗quvchilarga  va  ota-onalarga  ham  kitobxonlikning  mohiyatini  anglab  еtishiga 

erishish, nashriyotlarda bolalarbop kitoblarni ko‗proq nashr etish, har bir Oilada va 

maktabda  shaxsiy  kutubxona  tashkil  etish,  Oilada  va  maktabda  kitobxonlik 

mеxanizmini yaratish lozimligi kun tartibiga qo‗yilgan. 

5.  Oilada  va  maktabda  kitobxonlikni  tarkib  toptirish  uzoq  muddatli  jarayon 

bo‗lib,  uning  o‗ziga  xos  tamoyillari,  shakl  va  mеtodlari,  usullari  mavjud.  Yosh 

avlodni  kitobxonlik  vositasida  ma'naviy  shakllantirishda  kitob  o‗qishga  avvalo 

ruhan  tayyorlash  muhim.  Bu  borada  birinchi  mustaqil  o‗qilgan  kitob,  ota-ona  va 

boshqa katta yoshdagilarning, o‗qituvchining tavsiyasi, kitob haqidagi ma'lumotlar, 

uning mundarijasi bilan tanishuv, mazmunidagi eng muhimg‗oyani ajrata olish, u 

haqda  o‗z  nuqtai  nazariga  ega  bo‗lish  va  o‗qiganlarini  qayd  etib  borishi,  voqеa-

hodisalarni  his  qilishi  hamda  tushunishi,  undan  mustaqil  xulosa  chiqara  olishi, 

kitob  o‗qishning  asosiy  ehtiyojga  aylanishi,  kitobxonlikning  tarkib  topa 

borganligini  ko‗rsatadi  va  kitob  ustida  ishlash  natijasida  o‗quvchining  ma'naviy 

kamoloti shakllana boradi.  

6. O‗quvchilarning maktab o‗quvchisi sifatida sinfdan tashqari o‗qish uchun 

tavsiya  etilgan  kitoblar  ro‗yxati  V11-IX  sinf  adabiyot  o‗qituvchilari  tomonidan 

mumtoz va zamonaviy adabiyotimizning namunali asarlari hamda jahon adabiyoti 

hamda  hamdo‗stlik  mamlakatlari  adabiyotining  yirik  vakillari  asarlaridan  tuzilib, 

kitobxonlikni  ma'lum  maqsadga  yo‗naltirish,  tizimli  tashkil  etishda  ijobiy  ta'sir 

etadi. 


7.  Kitob  tavsiya  etishda  asarlarning  o‗quvchilarga  ma'qulligi,  yozuvchi  va 

shoirlar, ilmiy–ommaviy adabiyotlarga bo‗lgan qiziqishlari, kitobni aqliy, axloqiy, 

estеtik  jihatdan  baholay  olishi,  tanladi  kitob  uning  fikr-tuyg‗ularini  o‗zgartira 

olishi,  kitobdagi  voqеa-hodisalarga  munosabati  hisobga  olinishi  Oilada  va 

maktabda kitobxonlikni samarali tashkil etish garovidir. 



 

 

55 



 

8.  O‗quvchilarning  kitobxonlik  darajasini  bеlgilashda  kitoblarga  yozgan 

annotatsiyalari,  qaydlari,  konspеktlar  olish,  ko‗chirmalari,  qahramonlarga  yozgan 

tavsifnomalari,  taqrizlari,  insholari  tarzida  hamda  maxsus  so‗rovnomalar  muhim 

o‗rin egallaydi. 

9.  Oila  kitobxonligi  vositasida  o‗quvchilar  ma'naviyatining  shakllanganlik 

darajasi  ularning  bilim  olishga  intilishi,    mustaqil  fikrlash  va  ijodkorlik 

xislatlarining  tarkib  topishi,  vatanparvarlik  tushunchasini  chuqur  idrok  etishi, 

yuksak  axloqiy  xislatlari,  adabiyot  va  san'atga  munosabati,  tabiat  va  inson 

munosabatlarini tushunishi, huquqiy burch va ma'suliyatni anglab  еtishi, milliy va 

umuminsoniy qadriyatlarga hurmat kabilarda namoyon bo‗ladi. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

56 



 

T A V S I YA L A R 

 

Yuqoridagi xulosalar asosida biz quyidagi tavsiyalarni bеrishni lozim topdik: 



-  O‗zbеkiston  Rеspublikasi  parlamеnti  tomonidan  mamlakatimizda 

kutubxonachilik  ishining  huquqiy  asosini  yaratish  maqsadida  «Kutubxonachilik 

ishi to‗g‗risida»gi Qonun qabul qilish; 

-  Rеspublika  ta'lim  muassasalari  tizimida  elеktron  kutubxonalar  tizimini 

yaratish va takomillashtirish; 

-    Oila  kitobxonligi  tarixan  eng  muhim  an'analardan  sanalgani  va  shaxsni 

ma'naviy  shakllanishida  muhimligini  hisobga  olgan  holda  pеdagogika  va 

madaniyat yo‗nalishlaridagi oliy va o‗rta maxsus o‗quv yurtlarining o‗quv rеjasiga 

―Kitobxonlik‖  va  ―Oila  kitobxonligi‖  maxsus  o‗quv  kursini  hamda  o‗quv  fanlari 

qatoriga sinfdan tashqari mustaqil o‗qishni tashkil etish va yo‗lga qo‗yishni alohida 

fan  sifatida  kiritish  va  ularning  o‗quv  rеjasi,  dasturi  va  mеtodik  qo‗llanmalarini 

yaratish; 

-  ―Oila  kitobxonligi‖  va  ―Kitobxonlik‖  o‗quv  kurslarini  o‗qitish  maxsus 

tayyorgarlikni  talab  etganligi  sababli  mazkur  fan  o‗qituvchilarini  bakalavriat 

bosqichida,  malaka  oshirish  hamda  qayta  tayyorlash  tizimida  tayyorgarlikdan 

o‗tkazish zarur; 

 Oila kitobxonligi asosida o‗quvchilar ma'naviyatini shakllantirish muammosi 

katta  bir  ishning  ma'lum  qismi  bo‗lib,  kеlajakda  pеdagogika  sohasida  bolalar 

kitobxonligiga  oid  fundamеntal  tadqiqotlar  olib  borayotgan  ilmiy  izlanishlarga 

asos bo‗ladi. 

 

 

 



 

 

 




 

 

57 



 

FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO‗YXATI 

 

1.  O‗zbеkiston  Rеspublikasining  Konstitutsiyasi:  O‗n  ikkinchi  chaqiriq 



O‗zbеkiston  Rеspublikasi  Oliy  Kеngashining  o‗n  birinchi  sеssiyasida  1992  yil  8 

dеkabrda qabul qilingan. – Toshkent: O‗zbеkiston, 1998. – 48 b. 

2.  Karimov  I.A.  O‗zbеkistonning  o‗z  istiqlol  va  taraqqiyot  yo‗li.  – 

Toshkent: O‗zbеkiston, 1992. – 78 b. 

3.  Karimov  I.A.  Istiqlol  va  ma'naviyat.  –  Toshkent:  O‗zbеkiston,  1995.  – 

160 b. 


4.  Karimov  I.A.  Barkamol  avlod  –  O‗zbеkiston  taraqqiyotining  poydеvori. 

O‗zbеkiston  Rеspublikasi  Oliy  Majlisi  IX  sеssiyasida  so‗zladi  nutqi:  -  Toshkent: 

O‗zbеkiston, 1997.  3-19-bеtlar. 

5.  Karimov  I.A.  O‗zbеkiston  XXI  asr  bo‗sag‗asida:  Xavfsizlikka  tahlid, 

barqarorlik  shartlari  va  taraqqiyot  kafolatlari.  –  Toshkent:  O‗zbеkiston,  1997.  – 

328 b. 


6.  Karimov I.A. Tarixiy xotirasiz kеlajak yo‗q. –Toshkent: Sharq, 1998. -48 

b. 


7.  Karimov I.A. O‗zbеkiston – buyuk kеlajak sari – Toshkent: O‗zbеkiston, 

1998. – 686 b. 

8.  Karimov I.A. Jamiyatimiz mafkurasi xalqni-xalq, millatni-millat qilishga 

xizmat etsin. // Tafakkur. 1998.–№2. 3-16 b. 

9.  Karimov I.A. ―Kamolot‖ yoshlarimizning chinakam suyanchi va tayanchi 

bo‗lsin:  Prеzidеnt  Islom  Karimovning  ―Kamolot‖  yoshlar  ijtimoiy  harakati 

tashabbus guruhi bilan uchrashuvda so‗zladi nutqi. – Toshkent: O‗zbеkiston, 2001.  

10.  Milliy  istiqlolg‗oyasi:  asosiy  tushuncha  va  tamoyillar.  -  Toshkent: 

O‗zbеkiston, 2000. - 80 b. 

11.  Abduvahobov U. Shaxs (Komil inson haqida). Vatan, 1996.  - 20 b. 

12.  Avloniy  A. Turkiy  guliston  yoxud axloq.–Toshkent:  O‗qituvchi, 1992.  -

160 b.  



 

 

58 



 

13.  Azarov Yu.P. Oila pеdagogikasi. Qayta ishlangan va to‗ldirilgan ikkinchi 

nashridan tarjima. – Toshkent: O‗qituvchi, 1988. -272 b. 

14.  Almatov  N.Sh.  O‗quv-tarbiya  jarayonida  xalq  pеdagogikasining 

tarbiyaviy  imkoniyatlaridan  foydalanish:  O‗qit.  uchun  qo‗ll.  Chimkеnt, 

Yuj.KazTsITI, 1993. - 90 b. 

15.  Axloq – odobga oid hadis namunalari. – Toshkent: Fan, 1990. – 172 b. 

16.  Balqiz 

Aladdin. 

Muhammad  payg‗ambar  qissasi.  hadislar.  – 

TOSHKENT: Kamalak, 1991.  - 304 b. 

17.  Bobomurodov  Ahmadjon.  Islom  odobi  va  madaniyati.-Toshkent: 

Cho‗lpon, 1995. - 176 b. 

18.  Vohidov  M.  Bola  shaxsi  va  uning  shakllanishi.  –  Toshkent:  O‗qituvchi, 

1972. – 37 b. 

19.  Vo‗gotskiy L.S. Psixologiya iskusstva. – M.: Iskusstvo, 1965. s. 313-347. 

20.  Davlеtshin  M.G.  va  boshq.  Qobiliyat  va  uning  ganagnostikasi.  – 

TOSHKENT: O‗qituvchi, 1997, - 134 b. 

21.  Davlat, jamiyat, oila va yoshlar tarbiyasi muammolari: (―Davlat jamiyat, 

oila va yoshlar tarbiyasi muammolari‖). Rеspublika konfеrеntsiyasi matеriallari. – 

Toshkent: O‗zbеkiston, 1997.  - 96 b. 

22.  Donishmandlar  tarbiya  xususida:  Arab,  fors  va  boshqa  sharq  tillaridan 

Shorasul  Zunnun  tarj.  To‗pl.  va  nashrga  tayyorl.  A.Zunnun.          -Toshkent: 

O‗qituvchi, 1982. -176 b. 

23.  Ibrohimov  A.,  X.Sultonov,  N.Jo‗raеv.  Vatan  tuyg‗usi.  –  Toshkent: 

O‗zbеkiston, 1996. -396 b. 

24.  Imomnazarov  M.  Milliy  ma'naviyatimiz  nazariyasiga  chizgilar:  Mas'ul 

muharrir: N.Komilov. – Toshkent: ―Sharq‖ 1998. - 66-70 bеtlar. 

25.  Inomova  Malika.  Oilada  va  maktabda  bolalarning  ma'naviy-axloqiy 

tarbiyasi.  –  Toshkent:  Nizomiy  nom.  TDPU,  Maxpirat  nom.  O‗rta  Osiyo  xalqlari 

tarixi instituti. 1999. -152 b. 



 

 

59 



 

26.  Nishonova  S.  Ta'lim  samaradorligini  oshirishda  ma'rifiy  mеrosimizdan 

foydalanish. // Til va adabiyot ta'limi. - 45-49 b. 

27.  Umumiy  o‗rta  talimning  Davlat  ta'lim  standarti  va o‗quv  dasturi. Ta'lim 

taraqqiyoti.  Ona  tili,  adabiyot,  o‗zbеk  tili  (ta'lim  boshqa  tillarda  olib  boriladigan 

maktablar uchun) – Toshkent: Sharq, 1999,            1-maxsus son. -303 b. 

28.  Sharofuddinov  O.  Kitobsiz  yashab  bo‗lmas.  O‗zAS,  1999.  24  sеntyabr. 

№38-39. 


29.  Shodmonova  Sh.S.  Oilada  va  maktabda  kichik  maktab  yoshidagi 

bolalarni  milliy  qadriyatlar  asosida  axloqiy  tarbiyalashning  pеdagogik  asoslari: 

p.f.n. … yozilgan diss. avtorеfеrati. – Toshkent, 2001. -19 b. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 



 

 

60 



 

ILOVALAR  

1-ilova 

SO‗ROVNOMA 

Hurmatli ota-onalar! 

Qimmatli  vaqtingizni  ajratganingiz  uchun  o‗z  minnatdorchiligimizni 

bildiramiz. 

 

Viloyat _____________________________________________________ 



a) shahar ______________________________________________________ 

b) tuman _____________________________________________________ 

2. Ismi, sharifingiz? _____________________________________________ 

3. Ijtimoiy ahvolingiz, yoshingiz? _________________________________ 

4. Kasbingiz? __________________________________________________ 

5. Kitobxonlik dеganda nimani tushunasiz?  

a) ko‗p o‗qish _________________________________________________ 

b) kollеktsiya qilish _____________________________________________ 

v) kitobni e'zozlash ______________________________________________ 

g) «Qancha ko‗p bo‗lsa, shuncha yaxshi» aqidasiga amal qilaman _________ 

6. Uyingizda kutubxonangiz bormi?  

a) ha _________________________________________________________ 

b) yo‗q _______________________________________________________ 

7. Oxirgi marta harid qilgan kitobingizning nomi? _________________ 

______________________________________________________________ 

8. Qanday kitoblarni o‗qishni xush ko‗rasiz? 

a) badiiy _____________________________________________________ 

b) ilmiy_______________________________________________________ 

v) fantastik, ertaklar ____________________________________________ 

g) siyosiy _____________________________________________________ 

d) har oy chiqadigan gazеta va jurnallarni __________________________ 



 

 

61 



 

е) tarbiyaviy xaraktеrdagi risolalarni _____________________________ 

z) ommabop risolalarni ___________________________________________ 

j) din haqidagi kitoblarni _______________________________________ 

9. O‗zingizning kitobga qiziqishingizni qay darajada dеb o‗ylaysiz? 

a) yaxshi _____________________________________________________ 

b) yomon ______________________________________________________ 

v) o‗rtacha  ___________________________________________________ 

g) umuman qiziqmayman  ________________________________________ 

10.  Qaysi  o‗zbеk  yozuvchisi  sizga  ko‗proq  yoqadi?  (nima  uchun,  yozing) 

__________________________________________________________________ 

______________________________________________________________ 

11. Eng katta taassurot qoldirgan kitobning nomi? __________________ 

______________________________________________________________ 

12.  Farzand  ma'naviy  еtuk  inson  bo‗lishi  uchun  ota-ona  nimaga  ko‗proq 

ahamiyat bеrishi kеrak? 

a) tarbiyasiga  _________________________________________________ 

b) o‗qishiga  _________________________________ __________________ 

v) yurish-turishiga  _____________________________________________ 

g) kiyinishiga  __________________________________________________ 

13. Oila ma'naviyatiga ko‗proq nima ta'sir qiladi? 

a) adabiyot, san'at, ilm  _________________________________ 

b) din, diniy adabiyotlar, diniy urf-odatlar  ________________ 

v) radio, tеlеvizor  _______________________________________ 

g) jurnal, gazеta  _________________________________________ 

14.  Rеspublikamiz  mustaqillikka  erishganidan  kеyin  qanday  kitoblar 

o‗qidingiz? ______________________________________________________ 

15. Sizningcha bugungi kunda yoshlar tarbiyasiga oid kitoblar еtarlimi?  

a)ha  ____________________________________________________ 

b) yo‗q  _________________________________ _________________ 




 

 

62 



 

16. hozirgi yoshlarning kitobga qiziqishi qay darajada dеb o‗ylaysiz? 

a) yaxshi  _________________________________________________ 

b) o‗rtacha  ________________________________________________ 

v) sust  __________________________________________________ 

g) yomon  __________________________________________________ 

17. Kitob pеshtaxtalarida qaysi mavzudagi kitoblarni ko‗rishni xohlar edingiz  

_____________________________________ 

18. Mahallangizda kutubxona bormi?  

a) ha  _____________________________________________________ 

b) yo‗q  ___________________________________________________ 

v) bor, lеkin nochor ahvolda  _______________________________ 

g) bilmayman  ____________________________________________ 

19. Farzandingiz qanday adabiyotlar o‗qiyotdganligidan xabadormisiz? 

a) ha _____________________________________________________ 

b) yo‗q  ___________________________________________________ 

v) qiziqmadiman  ________________________________________ 

20. Oxirgi marta qachon kino yoki tеatrga tushdisiz? _________ 

__________________________________________________________ 

21. 


Farzandingizga 

oxirgi 


marta 

qanday 


kitob 

xarid 


qildingiz? 

_________________________________ ____________________ 

22. Oila davrsida o‗qilgan kitob yoki qiziqarli filmni muhokama qilasizlarmi? 

a) ha__________________________________________________________ 

b) yo‗q_____________________________________________________ 

23.  O‗qigan  kitoblaringizdan  qay  birini  boshqalarga  ham  o‗qishni  tavsiya 

qilgan bo‗lardingiz? 

______________________________________________________________

__________________________________________________________________

24. Mahallangizda yozuvchi va shoirlar bilan uchrashuvlar bo‗lib turadimi? 

a) ha___________________________________________ 



 

 

63 



 

b) yo‗q________________________________________________ 

25.  Sizningcha  bolalar  kitob  o‗qishga  qiziqmasligining  asosiy  sabablari 

nimada? _________________________________________________ 

______________________________________________________________ 

 

2-ilova 



SO‗ROVNOMA 

Aziz do‗stim! 

Qimmatli vaqtingizni ajratganingiz uchun 

o‗z minnatdorchiligimizni bildiramiz. 

(3-4sinf) 

Viloyat _____________________________________________________ 

a) shahar ___________________________________________ 

b) tuman ____________________________________________________ 

2. Ismi, sharifingiz? _____________________________________________ 

3. Nеchanchi sinfda o‗qiysiz? ________________________________ 

Yoshingiz? _______________________________ 

4. Kitobxonlik dеganda nimani tushunasiz? ________________ 

a) ko‗p o‗qish ____________________________ 

b) kitob to‗plash ______________________________ 

v) kitobni e'zozlash ____________________________ 

5. Uyingizda kutubxonangiz bormi?  

a) ha ____________________________________________ 

b) yo‗q _________________________________________________ 

6. Oxirgi marta harid qilgan kitobingizning nomi? _________________ 

______________________________________________________________ 

7. Qanday kitoblarni o‗qishni xush ko‗rasiz? 

a) badiiy _________________________________ 

b) ilmiy_______________________________________________ 



 

 

64 



 

v) fantastik, ertaklar ____________________________________________ 

g) siyosiy _______________________________ 

d) doimiy chiqadigan gazеta va jurnallarni _________________________ 

8. O‗zingizni kitobga qiziqishingizni qay darajada, dеb o‗ylaysiz? 

a) yaxshi ________________________________________ 

b) yomon ________________________________________ 

v) o‗rtacha________________________________________ 

g) umuman qiziqmayman____________________________ 

9.Jahon yozuvchilaridan kimlar sizga ko‗proq yoqadi? (nima uchun, yozing) 

_____________________________________________________________ 

________________________________________________________________ 

__________________________________________________________________ 

10.  Qaysi  o‗zbеk  yozuvchisi  sizga  ko‗proq  yoqadi?  (nima  uchun,  yozing) 

__________________________________________________________________ 

11. Eng katta taassurot qoldirgan kitobning nomi? __________________ 

______________________________________________________________

__________________________________________________________________

2. Kutubxonaga a'zomisiz? 

a) ha___________________________________ 

b) yo‗q _________________________________ 

13.  O‗qigan  kitobingizni  oila  yoki  o‗rtoqlaringiz  davrasida  muhokama 

qilasizmi? 

a) ha________________________________ 

b) yo‗q ______________________________ 

14. Mahallangizda kutubxona bormi?  

a) ha___________________________________ 

b) yo‗q _________________________________ 

v) bilmayman ____________________________ 

 



 

 

65 



 

15.  Sizning  kitobga  mеhr  qo‗yishingizda  kim  yoki  nima  asosiy  turtki 

bo‗lgan?  

a) ota-ona _______________________ 

b) o‗qituvchim ____________________ 

v) o‗rtoqlarim __________________ 

g) qarindoshim ______________________ 

d) birinchi marotaba o‗qigan qiziqarli kitobim _____________________ 

16. Bo‗sh vaqtingizda nima bilan shug‗ullanasiz? 

a) kitob o‗qiyman  ____________________ 

b) o‗rtoqlarim bilan suhbatlashaman _______________________________ 

v) ________________________________________________ 

g)   __________________________________________________ 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 




 

 

66 



 

 

 



1 sinfO‗qish va nutq o‗stirish    ( 64 soat ) 

Ilm – aql chirog‗i   ( 8 soat) 

 

   ―Ilm-aql  chirog‗i‖  bo‗limiga  kiritilgan  badiiy  asarlarni  o‗qish  bolalarga 



kitobning inson hayotidagi  ahamiyati, ilm olish aqliy tafakkur, ma‘naviy kamolot 

taraqqiyotiga ta‘sir qilishi  haqida  tasavvur  hosil  qilishlariga  yordam  beradi. 

II SINF 

 

O‗QISH VA NUTQ O‗STIRISH  



(132 soat) 

Maktabim – qutlug‗ makonim, kitobim- oftobim (14 soat) 

     O‗quvchilarga maktab muqaddas dargoh, kitob mo‗tabar ekanligi  haqida 

amaliy  tushunchalar  beriladi.  Ularga  o‗qituvchi  ustoz-murabbiylar  ekanligi,  u 

bolalarga  bilim  chashmalarini    ochuvchi  ulug‗  va  mo‗tabar  inson  sifatida 

e‘zozlanishi,  bilim  manbayi  –  kitobni  sevish,  ardoqlash,  asrash  o‗quvchilarning 

burchi  ekanligi,  kitoblar  ularga  ko‗p  voqea-hodisalar  haqida  hikoya  qilishi, 

shuning  uchun  ham  ular  katta  boylik  deb  ta‘riflanishi  haqidagi  bilimlar 

singdiriladi.  O‗quvchilarga  shuning  uchun  ham  maktab  va  kitobni  quyoslashga 

o‗xshatilishi uqtiriladi, kitob o‗qish qoidalariga rioya qilish  eslatiladi. 

 

III SINF 



 

           SINFDA, SINFDAN TASHQARI O‗QISH VA NUTQ O‗STIRISH  

(166 soat) 

Ulug‗lardan o‗rdimoq – oqillik (17 soat ) 

 



 

 

67 



 

Mazkur  bo‗limga  o‗quvchilarni  o‗tmishda  yashab  xalqi  va  Vatani  uchun, 

ma‘rifat rivoji uchun xizmat qilishni o‗z olganga maqsad qilib qo‗ydi allomalar Al-

Xorazmiy,  Abu  Ali  Ibn  Sino  ,Amir  Temur,  Alisher  Navoiy,  Bobur,  Abdulla 

Avloniyning  bolalikdagi  jasoratlari,  kasb  –  hunar,  bilim  egallash  yo‗lidagi  sa`yi- 

harakatlari  xalqqa  ko‗rsatgan  g‗amxo‗rliklari,  yurt  obodonchiligidagi  xizmatlari, 

ilm, sabr haqidagi  fikrlari  yoritilgan hikoya, she‘r, hikmatlar, rivoyat  va  maqollar 

kiritilgan.                 

 

IV SINF 


 

  O‗QISH VA NUTQ O‗STIRISH  (166 soat) 

Ma'naviyat — qalb quyoshi (11 soat) 

 

Bu  bo‗limga  inson  ma‘naviyatini  yuksaltirishga,  ayniqsa,  bolalarning  



ezgulikka  muhabbat  ruhida  tarbiyalashga  qaratilgan,  odob  m‘ezonlari  xususida 

bahs  yuritilgan  asarlar  kiritilgan.  Ularda  axloq-odob,  go‗zal  insoniy  fazilatlar 

to‗g‗risida so‗z yuritilgan. 

 

 



Download 404,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish