Патологик


 МИНЕРАЛ АЛМАШИНУВИНИНГ БУЗИЛИШИ



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

12.8. МИНЕРАЛ АЛМАШИНУВИНИНГ БУЗИЛИШИ 
Минерал алмашинуви деб орагнизмда кўпроқ кимёвий элементлар 
шаклида бўлган ноорганик бирикма динамикасига айтилади. Ноорганик 
бирикмаларга натрий, калий, фосфор, магний киради. Бу бирикмаларнинг 
кўп қисмини электролитлар ташкил қилади. Баъзи бир бошқа элементлар 


319 
организмда камроқ миқдорда бўлади. Улар сўрилгандан сўнг оқсил ва бошқа 
органик моддалар билан бирикади. Уларга темир, мис, рух ва 
микроэлементлар киради. 
Натрий ва калий алмашинувининг бузилиши. 
Натрий ҳужайра ташқи муҳитнинг асосий катиони, у ерда унинг 
концентрациясини тахминан 140 мэкв/л (ҳужайра ички муҳитида 20 мэкв/л) 
30% натрий скелет таркибига киради. Ёш болалар қон зардобида натрий 135-
157 ммоль/л, катталарга 142-150 ммоль/л бўлади. Натрий асосан ингичка 
ичакда сўрилади, бу ҳолат ич кетишда натрийнинг кўп йўқолишини 
тушунтиради. 
Натрий организмдан асосан пешоб, тери ва сулак орқали ажралади. 
Организмда натрий балансини сақлашда альдостерон, антидиуретик гормон, 
натрий – уретик гормонлар муҳим роль уйнайди. Қонда, тўқималарда Na 
миқдори буйракнинг функционал ҳолатига қоннинг pH муҳитига ҳамда 
калийни ажралишига боғлиқ. 
Калий на натрий ионларининг алмашинуви ўзаро яқин боғланган. 
Масалан: Буйрак каналчаларида К ва Н ионлари секрециясининг кучайиши, 
натрийнинг фаол қайта сўрилишга олиб келади ва аксинча. ҳужайра ташқи 
муҳитида Na концентрациясининг камайиши, калий ионларининг 
ҳужайрадан чиқишига олиб келади. Na алмашинувининг бузилиши сув 
алмашинуви бузилиши билан узлуксиз боғлиқ. Организмда қанча кўп натрий 
ушланса, шунча кўп сув ушланади. Na
 
алмашинувининг бузилишга сув ёки
 
Na ионларининг қанча йўқотганига қараб гипо – гипернатриемия сифатида 
намоён бўлади. 
Гипонатриемия – қонда Na концентрациясининг 130 ммоль/л дан 
камайиши. У 3 хил бўлади. 
1.Туз танқислиги билан боғлиқ бўладиган гипонатриемия. 
2.Ўткир суюлиш гипонатриемияси.
3.Асимптоматик, сурункали гипонатриемия. 
Туз танқислиги билан кечадиган гипонатриемия кўпроқ учрайди 
(гипотоник эксикоз). Бу танқислик натрийга бой бўлган суюқликни йўқотиш 
билан вужудга келади (оғир қайт қилиш, ич кетиш, кўп терлаш ва кўп сўлак 
ажратиш) буйрак ва буйрак усти бези фаолияти етишмовчилигида, 
сульфаниламид ва салуретикларни узоқ вақт қабул қилишда учрайди. Бу 
ўзгаришларнинг клиник кўринишлари туз етишмовчилиги оқибатидаги сув 
йуқотишнинг 
клиникасига 
мос 
келади, 
бунда 
ташқи 
муҳит 
гипогидратацияси, ички муҳит эдемаси билан қўшилиб кетади 
(сувсизланишга қаралсин). 
Кескин суюлтириш гипонатриемияси организмга кўп миқдорда 
гипотоник суюқликларни юборганда, гипоосмоляр гипогидратацияда тузсиз 
сув ичилганда пайдо бўлади. Буйрак каналчаларида сувнинг қайта 
сўрилишини кучайтирадиган, АДГ ни хаддан ташқари кўп секреция 


320 
қилинишида, шунингдек эдема синдромаларида бўлиб, натрийнинг мутлоқ 
миқдори қонда ўзгармайди, лекин сувни организмда ушланиб қолиши 
натижасида унинг суюлиши ортади. Бу шаклдаги гипонатриемияни 
тажрибада ҳайвонни сув билан заҳарлаш йули билан олиш мумкин. 
Суюлтириш гипонатриемиясининг оқибатлари асосан ҳужайраларнинг 
эдемаси, бўкиб қолиши (мия, буйрак ҳужайралари, эритроцитлар ва уларнинг 
вазифалари бузилишида кўринади). 
Гипонатриемия мушакларнинг бўшаши, импульснинг секинлашиши, 
артериал ва веноз босимнинг пасайиши, бош оғриғи билан намоён бўлади. 
Na
+
кўп миқдорда йўқотиш натижасида К
+
ионлари ҳужайрадан чиқади, бу 
эса юрак фаолиятининг, скелет ва силлиқ мушаклар фаолиятини бузилишига 
олиб келади. Мушаклар адинамияси юзага келади, баьзан титроқ пайдо 
бўлади, қайт қилиш юзага келади. 
Асимптоматик гипонатриемия гипотрофиянинг оғир шаклларида, 
ортиқча АДГ секреция қилинишида, мия касалликларида, ўпка 
карционмасида кузатилади. Бу вақтда гипонатриемияга қарамасадан 
гипоосмоляр синдром белгилари бўламайди, чунки ички ва ташқи муҳит 
суюқликлари паст осмотик концентрациясига мосланган. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish