Термиз давлат университети



Download 1,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/94
Sana17.07.2022
Hajmi1,41 Mb.
#816265
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   94
Bog'liq
tarix falsafasi majmua mallayev

Л
ЛАБРИОЛА Антонио 
(1843.12.7, Кассино — 1904.2.2, Рим) — итальян 
файласуфи. Италия социалистик партиясининг асосчиларидан бири. Л. 
позитивизм нуқтаи назаридан Маркс таълимотини таҳлил қидди, унинг табиат 
ва жамиятни материалистик тушуниш наз-ясини кескин танқид қилди. Л. 
фикрича, тарихий материализм табиатшунослик билан узвий алоқада бўлмай 
турли «материя метафизикаси» бўла олмайди. Инсон фақат тарих 
субъектигина бўлиб қолмасдан, балки унинг ижодкори ҳамдир. 
ЛАМЕТРИ Жюльен Офре 
Де (23.12.1709, Сео-Мало — 1751 й. Берлин) — 
француз файласуфи, врач. Ёшлигиданоқ диншунослик ва тиббиёт фанлари 
билан шуғулланган. Ҳарбий хизматда полк врачи лавозимида ишлаган. Оғир 
безгак касаллигига дучор бўлгач, зехни ўткир инсон, олим ўзининг 
касаллигини кузатиш жараёнида физика ва фал. фанларини ўрганишга 
кизиққан, инсоннинг руҳий ҳолати унинг жисмоний вужудига боғлиқ, деган 
хулосага келган. Унинг биринчи илмий асари «Жон тўғрисида рисола» (1745) 
ана шу кузатишларга асосланган эди. Ушбу асари учун дин пешволари 


151 
назорати остига тушган, асари ёқиб юборилган, ўзи эса парламент қарорига 
биноан мамлакатдан Голландияга сургун қилинган. Бу ерда Л. ўз номини 
яшириб, «Инсон-машина»(1747) асарини нашр этган. Ушбу китоб ҳам ёқиб 
юборилган. Пруссия қироли Фридрих II нинг таклифи билан Берлинга кўчиб 
келган ва умрининг охиригача шу ерда яшаган. Маълумотларга кўра, 
Германияда Л.ни жуда яхши қабул қилишган ва унга қулай шароит яратиб 
берилган. Берлинда у «Инсон-ўсимлик» (1748) ва «Эпикур системаси» (1751) 
асарларини ёзган. Л. 1751 й.да даволаш усулидан ўзида синаб кўриш оқибатида 
вафот эттан. Француз олимлари орасида биринчи бўлиб, механистик 
материализм фал.си тизимини кашф этган. Ҳаракатдаги моддий субстанцияни 
ҳодисалар, жумладан онгнинг асоси деб билган. У Декартнинг ҳайвонларда 
ҳиссий сезиш хусусияти йўқ, чунки, улар оддийгина автомат шаклида 
яратилган мавжудотдир, деган фикрини рад этиб, «инсон ва ҳайвон табиат 
маҳсулидир, чунки улар табиатнинг бир хил тупроғидан яратилган», — деган 
хулосага келган. Инсон эса ҳайвондан ўзининг кўпроқ эҳтиёжи ва шу боис, 
ақлининг кўплиги билан фарқ қилади, дейди. Унинг ушбу фикри асосида — 
эҳтиёж танадаги ақл ўлчови, деган хулоса ётар эди. Л.нинг механистик фал.си, 
айниқса, унинг инсонни ўз-ўзидан ҳаракатга келадиган соат механизмлари 
каби ишлайдиган мавжудотдир, деган фикрларида намоён бўлади. Л. ўзининг 
сўнгги асарларида эволюцион наз-я ғояларини кашф этиб, ўсимликлар ва 
жониворлар дунёлари материясининг узоқ й.лар давомида ривожланиш 
натижасида ташкил топган деган хулосага келган. Л. оламни билиш тўғрисида 
сенсуализм наз-ясини ривожлантирган. 

Download 1,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish