Тупроқшунослик олий ў қ ув юртлариаро илмий-услубий бирлаш


формация коэф ф ициенти катта бўлганлиги сабабли тупроқ шўрлана



Download 4,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/108
Sana13.07.2022
Hajmi4,33 Mb.
#785536
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   108
Bog'liq
Мелиоратив тупроқшунослик ҒАФУРОВА Л А

формация коэф ф ициенти катта бўлганлиги сабабли тупроқ шўрлана
олмайди, натижада бу ерларда тақирланиш жараёни тезлашиб,
тақирлар ва тақирли тупроқлар ҳосил бўлади.
Тупроқ эритмаси дельталарда ж уда кўп мивдорда хлорид-
лардан ташкил топган бўлади. Бундан ташқари йил ф аслларида тез-
тез ўзгариб туради. Ш унинг учун ҳар қайси дарё дельтасидаги ту з­
ларнинг сифати ва мивдори бир бирига ўхш амайди. М исол учун,
Сирдарё дельталарида кўпроқ хлоридли-сульфатли шўрланиш типи
м авж уд бўлса, 
Амударё дельталарида кучсиз шўрланган туп-
роқларда хлоридли-сульфатли ва кучли шўрланган ерларда эса
сульф атли-хлоридли, ҳаттоки хлоридли шўрланиш типи мавжуд.
Бундан тацщари дарё дельталари тупроқларини.нг шўрлани-
шига денгизлардан эсадиган шамоллар ҳам катта таъсир кўрсатади.
Бунга мисол қилиб, биз юқоридаги бобларда келтирганмиздек,
Орол денгизининг қуриган майдонидан ҳар йили шамол орқали
олиб кегадиган тузларнинг мивдори 20-40 тоннани ташкил қили-
шининг ўзидаёқ бу ерларда қанчалик дараж ада тупроқларнинг шўр-
ланишини билиб олсақ бўлади.


Тупроқларнинг тузли режими деганимизда тупроқ қатлам-
ларида тузларнинг тўпланиши ва унинг профилларидан чиқиб ке-
тишини туш унамиз. Тупроқ туз режимини икки циклга бўлиш имиз
мумкин:
1
) Йиллик давр - бунда тупроқ қатламларидаги тузларнинг
мавсумда гидрогеологик, режимга боғлиқ равишда йил давомида
ўзгаришига айтилади.
2) Кўп йиллик давр - бунда иқлимий шароитга ва туп-
роқнинг гидрогеологик режимига боглиқ равишда тузларнинг йил­
лар давомида ўзгаришига айтилади. М исол учун иқлимий ш ароити-
ни ўзгариши билан тупроқ ва унинг қатламидаги намлик ўзгара

Download 4,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish