Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

7-расм 8-расм 


57 
Калта тор курткалар шоссалар ва ўткир учли оёқ кийим – 
пигаш
лар 
билан кийилган. XIV асрга келиб пигашлар учи жудаям узайиб, улар 
узунлиги эгасининг жамиятдаги ўрнига қараб 70см.гача борган. Оёқ кийим 
ранги устки либос рангига қараб алоҳида эътибор билан танланган: оқ, 
қизил, қимматбаҳо безаклар билан безалган олтин ранг чарм ва х.к. Оёқ 
кийим тузилиши ҳар икки, яъни ўнг ва чап оёқ учун бир хилда. Инсон 
танасининг тик ва адллигини бўрттириб турувчи тор кийимузун ёки калта, 
этаги енгининг паст қисми жуда кенг устки кийим билан кийилган.Бу икки 
қрама қарши силуэтлар сабаба эркак фигураси эстетик жиҳатдан янада 
кўркамлик касб этарди.
XIV аср охири — XV аср бошларида сюрколар 
упелянд
лар томонидан 
сиқиб чиқарилди (9-расм). Упелянд - қоплама ва тугмалари қадалмайдиган, 
турли узунликдаги устки кийим бўлиб, уни белбоғ билан ёки белбоғсиз 
кийиб юришган. Узун упелянднинг этаклари кенглиги 7 метргача, енги 
пастининг кенглиги 3 метргача бориши билан характерлидир. 
 
9-расм 
Эркаклар либоси дан фақатгина ички туникалар зиғир толасидан 
тайёрланган матолардан тикилган, қолганлари эса – энг урф бўлган матолар - 
жун матолар, шойи, парча, духоба матоларидан тикилган.


58 
Бу даврда бош кийимларнинг турлари кўп бўлган: капюшон, шаперон – 
осилиб турувчи узун учли ўралган бош кийим, конуссимон, кенг ва тор 
айвонли (чамбаракли) фетр ва мовут шляпалар. Соч турмаклари – узун 
локонла (жамалаклар) ва калта челкали.
Аёллар либоси.
 Илк ўрта асрлар даври
аёллар либоси тузилишида ҳам 
эркакларники сингари ўзгаришлар юз берди.
Эрта ўрта асрлар даврида аёллар бир пайтнинг ўзида иккита туника 
кийиб юришган: узун, тор енгли узун ва кенг туникалар ҳамда устки, калта 
ва кенг енгли калтароқ туникалар. Рангли нақшлар ва безаклар ёқа ўмизлари, 
енглар ва этакнинг паст қисмида жойлашган.
Х-XII асрлардан бошлаб танага ёпишиб турадиган тор либослар яратила 
бошланди. Қоматни кўрсатиш мақсадида либосларда тор калта жилетлар 
пайдо бўлди. Улар кўкракни ушлаб туриш билан биргаликда либосда катта 
безак ролини ўйнаган (10-расм). 
10-расм 
Жилетларнинг четлари кашта ва галунлар билан безакланган. Металл 
парчалари билан безакланган белбоғлар бўксага тақилиб, уларнинг учлари 
ерга қадар осилиб турган. 
Аёллар либоси эркаклар либосига қараганда ергача узунликда эканлиги 
билан ажралиб турган. Белдаги овалсимон қийиқлар (разрез) кўкракка ва 
бўксага кийимни ёпишиб туриши мақсадида ленталар ёрдамида боғланган 
(11-расм). Устки кийим сифатида мўйнали ёки матоли астарли плаш-
мантиялар кийишган.


59 

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish