Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
бошчилик қилаётган Муҳаммадшоҳ қўшинлари Карнал
қалъасида мустаҳкамландилар. Нодиршоҳ бу қўшин
билан
жангга киришмади, айланиб ўтиб, Панипатни олди ва Деҳли
билан Карнал ўртасидаги алоқани узди. Фақат шундан сўнг,
икки қўшин ўртасида жанг бошланди. Нодиршоҳда
эллик беш
минг жангчи, бобурийларда етмиш беш минглик лашкар бор
эди. Жанг уч соат давом этди, бунда асосан ҳиндлар емиш
бўлдилар, улардан саккиз минг киши ҳалок бўлди.
Шундан
кейин томонлар сулҳ тузишга келишдилар.
Бобурийлар беш
миллион рупий тўлашга, Нодиршоҳ эса, бу пул эвазига ўз
қўшинини олиб чиқиб кетишга рози бўлдилар. Аммо
Муҳаммадшоҳ саройидаги ғаламисликлар бу сулҳни бузди.
Айни шу кунларда бобурийлар саройининг бахшилари амири
Хон Даврон вафот этиб, унинг ўрнига Низом ул-Мулкнинг катта
ўғли ўтказилади ва Нодиршоҳ қароргоҳида гаровга ушлаб
турилган бошқа аъён, асли нишопурлик Саодатхоннинг бунга
ғайирлиги келади. У Нодиршоҳ қабулига киришни сўрайди.
* * *
–
Ҳазрат! – деди Саодатхон тиз чўкиб, бошини эгиб таъзим
қилар экан. – Сиз Ҳиндистондан арзимас ўлжа билан
кетаётирсиз!
–
Наҳотки?
Нодиршоҳнинг қовоқлари уюлди. «Бу қанақаси бўлди? Мени
чалғитишмоқчими? Қани эшитайлик-чи», кўнглидан ўтказди у.
–
Гапираверинг, тортинманг, муҳтарам Саодатхон!
Саодатхон илтижоли, муте ва айни найтда очкўзлик, алам
ялтираётган кўзларини Нодиршоҳга тикди.
–
Ҳазратим! Сиз Деҳлига кирмай, чакки иш қиляпсиз! Сизга
ваъда қилинган беш миллион рупий ҳам ўлжа бўлибдими?
Деҳли хазинасидан кам деганда икки юз миллион рупийлик
тилла оласиз. У ердаги жавоҳиротлар эса, оламда ягона. «Кўҳи
www.ziyouz.com
kutubxonasi
31
Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
нур» олмоси ҳақида эшитмаганмисиз? «Чироғи олам»дек ёқут ер
юзида ягона! «Шоҳ» деб номланган яхлит олмос эса жуда ажиб.
Шундай жавоҳиротларни ташлаб кетаверасизми?
Нодиршоҳ ҳайрат оғушига чўмди. «Наҳотки! Бу малъун
алдамаётирми? Мақсади не? Агар бунинг гап лари чин бўлса,
шунча бойлпкни индамай ташлаб кетавериш ҳам аҳмоқлик».
–
Муҳтарам Саодатхон! Мен ғоят ҳайратдаман.
Нега сиз
шоҳингизга хиёнат қилиб, мени яна жангга ундаётирсиз?
Мақсадингиз нима?
–
Ҳазратим, Муҳаммадшоҳ бутунлай Низом ул-Мулк измига
тушиб қолган. Биздек содиқ, меҳнаткаш аъёнларнинг чеккан
заҳматлари
инобатга
олинмай,
обрў-эътиборларимиз
топталаётир. Шу боис мен сизнинг буюк жасоратли ва
баҳодирликда ягона сиймоингизни кўриб, хизматингизга ўтгани
шайландим. Шояд, ушбу хизматим туфайли, сиз Муҳаммад
Гўрхонни янчганингиздан сўнг, менга лойиқ
бир мансаб
берсангиз, сизга итдек содиқ аён бўлиб қолар эдим. Менинг асл
Ватаним ҳам Эрондир.
Нодиршоҳ яна ўйга чўмди.
Ўз
пирига содиқ бўлмаган кимса,
бошқа бировга вафодор бўлармиди.
–
Муҳтарам Саодатхон! Қимматли маълумотингиз учун
ташаккур. Биз албатта Деҳлига кирамиз, осори-атиқаларни
томоша қиламиз. Ўзимизга аталган туҳфаларни оламиз. Лекин
Муҳаммадшоҳни янчиш менинг дилимда йўқдир. Ул зот шоҳлар
шоҳи Султон Соҳибқирон авлодидандирлар. Ислом дини йўлида
улкан хизматлар қилган буюк темурийлар сулоласини туга-
тишни истамасман. Тарихда бундай ном қолдириш
асло жоиз
эмас... Сиз кўрсатган хизматингизга миннатдорчилик рамзи
сифатида туҳфамизни қабул этинг. – Нодиршоҳ
ўз
мулозимларига ўгирилди. – Зарбоф чопон!
www.ziyouz.com
kutubxonasi
32
Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
Саодатхоннинг елкасига зарбоф чопон ёйилди. У индамай
таъзим қилди-да: «Қуллуқ, ҳазрат!» – дея орқаси билан юриб,
қароргоҳни тарк этди.
Бир неча кундан сўнг Нодиршоҳ Муҳаммад Гўрхонни ўз
қароргоҳига таклиф қилиб, меҳмондорчилик уюштирди.
Меҳмондорчиликдан сўнг қисқа музокара бўлиб ўтди. Шундан
кейин икки шоҳ вакили ҳинд қўшинларига яқинлашиб, янги
сулҳ тузилганлигини
Do'stlaringiz bilan baham: