Биноларни вертикал силжийдиган қолипларда барпо этиш Маъруза режаси


-расм. Блок-формалар ва блокли қолиплар



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/9
Sana13.06.2022
Hajmi0,52 Mb.
#661441
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
12-маруза Биноларни вертик силж колип барпо этиш

5-расм. Блок-формалар ва блокли қолиплар: 
а – пойдеворнинг ажратилмайдиган блок-формалари; б – пойдеворнинг 
ажратиладиган блок-формалари; в – тортувчи (сиқувчи) муфтали йирик блокли қолип; г – 
худди шундай, эгилувчан шчитлар билан; 1 – устуности блоки; 2 – домкратлар тиралган 
кронштейн; 3 – монтаж илгаки; 4 – пойдевор поғонасининг блоки; 5 – домкрат; 6 – 
ажратиладиган қурилма; 7 – қулф; 8 – пойдевор томонларининг блок-формаси; 9 – 
бетонланадиган конструкция; 10 – қолип каркаси элементи; 11 – қолип шчити; 12 – 
тортувчи (сиқувчи) муфта; 13 – қолипнинг эгилувчан шчити; 14 – марказий айланма 
устун; 15 – шчитларнинг тортувчиси. 
ЦНИИОМТП нинг универсал блок-формалари ҳам қўлланилади. Улар 
устуности блокларидан ва пойдевор поғонасимон қисмининг баландлиги 0,3 
ва 0,6м, қадами 30см ли узунлиги 1,2дан 2,1м гача бўлган ҳажмий шчитлардан 
иборат. Қолип ўрнатилишда шчитларининг ҳолати махсус фиксаторлар билан 
таъминланади. Тайёр блок формалар бетон юзасини ва структураси бузмасдан, 


шчитларни алоҳида ажратиб олишини кафолатлайдиган махсус механик 
домкратлар билан таъминланади. Блок-форма конструкцияси етарли даражада 
бикир, бунинг сабаби унда махсус қирраларнинг мавжудлиги ва алоҳида 
шчитларининг ишончли фиксация-қайд қилинганлигидир. 
Пойдеворнинг катта массивли конструкцияларини барпо этишда қайта 
тўғриланадиган ёки ажратиладиган блок-формалардан фойдаланилади. (5-
расм). Ажратиладиган формалар бурчакларида билан бирлаштирилган тўртта 
бикир панеллардан ясалган бўлиб, улар, қайсиким қулфлар(зулфинлар) 
панелларни ажратмасдан шарнирларда бир-бирига нисбатан силжишига 
имкон беради. блокнинг қарама-қарши шчитларининг ҳар бир томонига 
иккитадан ўрнатилади. Қулфлар(зулфинлар) ричаг ёрдамида очилади. 
Поғонасимон пойдеворларни бетонлашда қолипли формалар 
қўлланилади, металл қолип бутун пойдеворнинг бир томонини ташкил этади. 
Қолипнинг тўртта йирик бир-бирига боғлиқ бўлмаган шчитлари типовой 
пойдеворларда туташув бурчакларида қаттиқ пластиналар ва поналар 
ёрдамида мустаҳкам туташтирилади.
Қолипни бетондан кўчиришда ва қолип табақаларини силжитишда, 
қолип барча текисликларига пайвандланган ажратувчи мосламалардан 
фойдаланилади.Олиб қўйиладиган винтли домкратлар ишлатилади. 
Ажратувчи қурилмалар сони битта домкрат 0,6 м

қолип юзаси ҳисобидан 
қабул қилинади ва пойдеворнинг поғона қисми қолип шчитлари учун 
домкратлар сони камида учта бўлиши керак. Форма юзасининг юқорисидан 
бошлаб винтли домкратларни бураш билан туташув (тугунлар) жойларининг 
маҳкамланган қисмлари бўшаштирилади ва форма бетонланган пойдевордан 
ажратиб олинади. Блокли қолиплар турар-жой ва жамоат биноларининг 
устунларини барпо этишда қўлланилади. Қолип конструкцияси ташқи қаттиқ 
рама кўринишли бўлиб, унга кривошип орқали қолип шчитлари устуннинг бор 
бўйи бўйи баландлигида монтаж қилинган. Шчитлар каркасли конструкцияга 
эга бўлиб, палубаси эса металл листдан қилинган. Қолипни бетонланган 
конструкциядан ажратиб олишда шчитлар очилади ва шундан сўнг рама 
кўтарила бошлайди. Шунингдек, аккаркаса ҳолатда, қолипни туширишда 
шчитлар ўзининг массаси ҳисобига бир-бирига яқинлашади ва шарнирли 
ричаг механизмлар ёрдамида ишчи ҳолатига ўрнатилади. Форманинг 
вертикаллигига рамалар асосидажойлашган тўртта винтли домкратлар 
ёрдамида эришилади. Бундай қолипдан фойдаланиб, кесими 40×40 см дан 
60×60см гача ва баландлиги 4 м гача бўлган устунларни бетонлаш мумкин.
Блок формалардан тўлиқ ейилиб эскиргунга қадар 200...300 мартагача 
фойдаланиш мумкин. Кўп ҳолларда йиғма-қайта ўрнатиладиган қолипга 
қараганда уларни қўлланилиши меҳнат сарфини кескин камайиши ҳисобига 
тежамлироқдир.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish