Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

 
Юпитер 
 
Юпитер - Қуёш тизимида Қуёшдан узоқлиги бўйича бешинчи ва 
катталиги бўйича биринчи плане-тадир. Бу сайёра антик даврдан 
маълум бўлиб, қадимги рим худоси Юпитер номи билан аталган, 
муқобили қадимги юнонча Зевс. У гигант сайёралар турига мансуб. 
Юпитернинг жанубий кенгликларида табиати ҳозиргача номаълум 
бўлган секин силжувчи овал шаклидаги Улкан Қизил Доғ бўлиб, унинг 
ўлчами кўндалангига 30-40 минг км га боради. 100 йил давомида у 
Юпитер сиртида тахминан уч марта айланиб чиқади (11-расм). 
Юпитер - Қуёш тизимидаги энг йирик сайёра. Унинг экваториал 
радиуси 71,4 минг км га тенг бўлиб, Ер радиусидан 11,2 марта ортиқ. 
Юпитерни 40 марта катталаштиради-ган телескопда кузатилганда, 
унинг бурчак ўлчамлари оддий кўз ёрдамида кузатиладиган Ой 
ўлчамларига мос келади.


34 
Юпитер массаси барча қолган сайёраларнинг массасидан 2 марта, 
Ер массасидан эса 318 марта ортиқ ва Қуёш массасидан атиги 1000 
марта кам. Агар Юпитер тахминан 70 марта оғирроқ бўлганда эди, уни 
юлдуз дейиш мумкин эди. Юпитернинг зичлиги тахминан Қуёшникига 
тенг ва Ерникидан анча кам.
Бу 
сайёранинг 
экваториал 
текислиги 
унинг 
орбитаси 
текислигига 
яқин, 
шунинг учун Юпитерда 
фасллар 
алмашиши 
кузатилмайди. 
Юпитер 
ўзининг 
ўқи атрофида қаттик 
жисмларга ўхшамасдан 
айланади: 
айланиш 
бурчак 
тезлиги 
экватордан 
қутбларга 
қараб пасайиб боради. 
Экваторда сутка 9 соат 50 минут давом этади. Юпитер Қуёш 
тизимидаги ҳар қандай сайёрага нисбатан тезроқ айланади. Жуда тез 
айланганлиги сабабли Юпитернинг қутбий сиқилиши анча сезиларли: 
қутбий радиуси экваториал радиусидан 4,6 минг км (яъни 6,5%) қисқа.
Юпитерда кузатишимиз мумкин бўлган нарса - бу атмосфера-
сининг устки қатламидаги булутлардир. Гигант сайёра асосан газдан 
таркиб топган ва қаттиқ юзага эгамас.

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish