Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


-расм. Юпитер сиртидаги доғлар



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

11-расм. Юпитер сиртидаги доғлар. 
www.galspace.spb.ru. 


35 
Юпитер Қуёшдан оладиганига қараганда 2-3 марта кўп энергия 
ажратиб чиқаради. Бу ҳодиса сайёранинг аста-секинлик билан сиқилиб 
бориши, гелий ва ундан оғирроқ элементларнинг сайёра заминига 
чўкиши ёки радиоактив парчаланиш жараёнлари билан тушунтирилиши 
мумкин.
Юпитер асосан водород ва гелийдан таркиб топган. Булутлар 
остидаги 7-25 минг км чуқурликдаги қатламда водород ҳарорат (6000°С 
гача) ва босимнинг ортиши туфайли аста-секин газ ҳолатидан 
суюқликка айланади. Газсимон водородни суюқ водороддан ажратувчи 
аниқ чегара мавжуд эмас.
Юпитер атмосфераси водороддан (81 %) ва гелийдан (18 %) 
иборат. Қолган моддаларнинг улуши 1 % дан ортиқ эмас. 
Атмосферасида метан, сув буғи, аммиак мавжуд. Атмосферанинг ташқи 
қатламларида музлаган аммиакнинг кристаллари бор.
Ташқи қатламдаги булутларининг ҳарорати -130 °C атрофида, 
аммо у чуқурлик сари тез ошади. 130 км чуқурликда ҳарорат +150°C, 
босим - 24 атмосферага тенг.
Юпитер кучли магнит майдонига эга, унинг қутбийлиги Ерникига 
нисбатан тескари. Магнит майдонининг мавжудлиги Юпитер заминида 
метал водород борлигидан далолат беради.
Юпитер кучли радиацион қамбарга ҳам эга. Юпитерга «Галилео» 
космик аппарати яқинлашганда одам учун ҳавфли бўлган дозадан 25 
марта ортиқ радиация олган. Юпитер радиацион қамбарининг 
радионурланиши 1955 йили аниқланган.
 
Сатурн 


36 
Сатурн - Қуёшдан узоқлиги бўйича олтинчи ва Қуёш тизимидаги 
сайёралар орасида ўлчами ва массаси бўйича иккинчи сайёра 
ҳисобланади. Сатурн Қуёшдан ўртача 1429 млн км масофада 
жойлашган. Айланиш даври - 29,46 йил. У 60 та йўлдошга эга.
Сатурн асосан газдан (водород ва гелий) таркиб топган ва қаттиқ 
юзага эгамас. У газли сайёралар туркумига киради. Сатурннинг 
экваториал радиуси 60300 км, қутбий радиуси эса 54000 км; Сатурн - 
Қуёш тизимидаги энг ясси сайёра. Планетанинг массаси Ер массасидан 
95 марта ортиқ, аммо унинг ўртача зичлиги 0,69 г/см
3
бўлиб, шу 
туфайли Қуёш тизими сайёралари орасида зичлиги сувникидан ҳам паст 
бўлган ягона объектдир. Сатурн ўз ўқи атрофида 10 соат 39 минутда 
тўлиқ айланиб чиқади. 
Сатурн 
Қуёш 
тизимида 
бақувват 
ҳалқалар тизимига эга. 
Бу ҳалқаларнинг четлари 
сайёра экваторидан 6,6 
минг ва 121 минг км 
масофаларда жойлашган 
(12-расм). 
Ҳалқалар 
ўлчами бирнеча микрон-
дан бирнеча сантиметрга 
борувчи 
муз, 
тошли 
жинслар 
ва 
темир 
оксидларининг 
зарралардан 
таркиб 
топган.

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish