Таянч иборалар:
Эмульсия, эмульгатор, деэмульгатор, золь, пленка, гидрофиль,
гидрофоб
дисперс мухити.
15 - мавзу: НЕФТ УГЛЕВОДЛАРИНИНГ ТЕРМИК УЗГАРИШЛАРИ
Режа:
1.
Углеводларнинг газ фазали термик узгаришларининг назарий
асослари.
2.
Газ фазасида углеводородларнинг термик узгаришлари.
3.
Суюк фазада углеводородларнинг термик узгаришлари.
4.
Нефт ва газ углеводородларининг термокаталик узгаришлари.
5.
Нефтехимияда катализ ва катализаторлар.
Уларнинг активлиги,
селективлиги ва баркарорлиги.
6.
Каталитик крекинг, саноатда унинг кулланилиши.
Адабиётлар:
В.Н.Эрих. Химия нефти и газа. 151-160 ст.
З.И.Сюняева. Химия нефти. 321-326 с.
Нефтни термик ва каталитик жараёнларида тугри хайдаш боскичида
дастлабки хомашёнинг молекулаларнинг чукур кимёвий кайта тузилиши
биргаликда боради. Кимёвий реакцияларни
максадга мувофик тарзда
муваффакиятли утказиш, хамма шароитларни тахлил килиш хамда кушимча
керак булмаган айланишларни (превращение) олдини олиш ва бу реакцияларни
регуляр бошкариш, булар урганилаётган жараёнларнинг
термодинамик ва
кинетик конуниятларини текширишда хисобга олинади. Жараённинг
термодинамик
эхтимоллиги
реакция
натижасида
системанинг
озод
энергиясининг (изобар потенциали) узгариш катталиги билан аникланади, яъни:
Z = Z
ох
– Z
боши.
(1)
Доимий босимдаги (изотермик потенциали) ёки озод энергия Z деб,
система нинг ички энергиясининг ишга айланган кисмига айтилади. Озод
энергия бошка асосий термодинамик функциялар: (Н) – энтальпия ва (S) –
энтропия билан богланган. Юкоридаги тенгламага мувофик:
Z = H – TS
(2)
ва шунга мувофик озод энергиянинг (
Z) узгариши
Z =
H - T
S
(3)
Т – абсолют температура.
Агар реакциянинг босими ва температураси
танлаб олинган шароитда
чандан унгга уз-узидан булиб утса, у вактда (запас) жамланган озод энергия
камайиб, бир кисми ишга айланади.
Z бу вактда (-)
минус ишорага эга булади
ва бу нарса озод энергиянинг камайишини курсатади. Мувозанат холатига
эришиш учун системанинг охирги - Z холати бошлангич – Z га тенг ва
Z=0
булиши керак.
Z – нинг мусбат кийматларида (яъни бу вактда системанинг озод
энергияси ортади) системанинг мувозанати натижасида
дастлабки махсулотлар
хосил булиш томонига караб силжийди.
Z – катталикнинг мусбат ишораси
канчалик катта булса, тугри реакциянинг амалга
ошиши шунчалик камрок
булади. Шундай килиб, нинг ишораси тугри реакциянинг термодинамик
эхтимоллигини билдиради.
Z манфий катталигининг
абсолют киймати
канчалик катта булса, реакция шунчалик чукур бориб, махсулотнинг мувозанат
концентрацияси хам куп булади. булиши мумкин булган параллел реакцияларни
таккослаганда:
С
6
Н
14
С
2
Н
6
+ С
4
Н
8
С
6
Do'stlaringiz bilan baham: