Abduhamid nurmonov

S
A
B
D
AB  o ‘qi  bir  vaqtda  hamkorlikda  mavjud  bo'lgan  birliklarning 
o ‘zaro  munosabatini  ifodalaydi.  Bu  o ‘qda  zamon  ishtiroki  istisno 
qilinadi.  SD  o ‘qida  hirdan  ortiq  birlikni  bir  vaqtda  o ‘rganib 
bo‘lmaydi.  Unda birinchi  o ‘qdagi  har bir hodisa barcha o ‘zgarishlari 
bilan  o ‘z  ifodasini  topadi.
Qiymat  tushunchasiga  tayanuvchi  har  qanday  fan  uchun  bu 
farqlanish  amaliy  zaruriyatga,  ayrim  hollarda  absolut  zaruriyatga 
aylanadi.1 Urring ta'kidlashicha,  yuqoridagi  fanlarda bu ikki o ‘qning 
mavjudligini  e'tiborga  olmasdan,  qiymat  sistemasini  farqlamasdan 
va  bu  qiymatning  muayyan  bir vaqtdagi  funksiyasiga  tayanmasdan 
turib  ilmiy  tadqiqot  olib  borish  mumkin  emas.
Ayniqsa,  lingvist  uchun  bu  farqlanish  katta  ahamiyatga  ega. 
C hunki  til  sof  qiym atlar  sistem asidan  iboratdir.  Q iym at  bir 
tom ondan  real  narsalar  va  ularning  tabiiy  m unosabatlari  bilan 
bog‘langan.  Masalan,  iqtisodiy  fanlarda yer uchastkasining qiymati 
uning  daromadliligi  bilan  proporsionaldir.  Bu  qiymat  vaqt 
0
‘tishi 
bilan  o'zgarishi  mumkin.  Ana  shu  o'zgarish  jarayonining  ayni  bir
' Sossyur F.de.  O'sha asar,  113-bet.
53
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

paytida  qiymat  sistemada  u  bilan  m unosabatda  bo‘lgan  boshqa 
qiymatlarga  bog'liq  bo'ladi.
F.de  Sossyur  tildagi  sinxroniya  va  diaxroniyani  farqlar  ekan, 
uni  oson  tushunish  uchun  bir  qancha  real  narsalarga  qiyoslaydi. 
Ana  shulardan  eng  xarakterlisi  shaxmat  o'yinidir.
Shaxm at  o ‘yinidagi  pozitsiyalar  ko‘p jih atd an   tilning holatiga 
o ‘xshaydi.  D onalarning  qiym ati  ularning  o ‘yin  jaray o n in in g  
muayyan  bir  davrida  taxtada  tutgan  holati  bilan bog'liq.  B undan 
tashqari  qiym at  o ‘yin  boshlangunga  qadar shaxm atchilar ongida 
mavjud  b o ‘lgan  va  o ‘yin jarayonidagi  har  b ir  yurishdan  keyingi 
h o la tid a   am al  q ila d ig a n   o ‘yin  q o id a sig a   h am   b o g 'liq d ir. 
Shuningdek,  tilda  ham   har  bir  elem entning  qiym ati  uning  til 
sistem asidagi  b o sh q a  e le m e n tla r  bilan  zid lan ish ig a  b o g ‘liq 
b o ‘ladi.  Shu  bilan  birgalikda  xuddi  shaxm atdagi  qoida  tilda 
h am   m avjud  b o ‘lib,  u  se m io lo g iy an in g   b a rq a ro r  tam o y ili 
sanaladi.
F.de  Sossyur  sistemaning  oniyligi  va  nisbiyligini  bir  holatdan 
ikkinchi  holatga  o'zgarib  borishini  ta ’kidlaydi.
Bir  sinxron  holatdan  ikkinchi  sinxron  holatga  o ‘tish  uchun 
bitta  donani  surish  kifoya.  Barcha  donalarni  birdaniga surish  shart 
emas.  Xuddi  shu  o ‘rinda  diaxronik  dalilning  barcha  xususiyatlari 
bilan  namoyon  boMishining  guvohi  bo'lamiz:
a)  har bir shaxmat yurishi faqat bitta donani  harakatga keltiradi. 
Shuningdek,  tilda  ham   faqat  alohida  elem en tlar  o ‘zgarishga 
uchraydi;
b)  har  bir  yurish  butun  bir  sistcmaga  ta'sir  qiladi,  o ‘yinchi  har 
bir  yurishning  oqibatini  oldindan  aniq  ko‘ra  olmaydi.  Muayyan 
yurishdan so‘ng barcha donalar qiymatining o ‘zgarishi o ‘yin holatiga 
qarab,  juda  katta  yoki  uncha  sezilarsiz  boMishi  mumkin.  Bitta 
yurish  butun  partiya  taqdirini  hal  qilishi  va  u  hali  harakatga 
keltirilmagan  donalarga  ham  ta ’sir qilishi  mumkin.  Xuddi  shunday 
holat  tilda ham  amal  qiladi;
d)  alohida  donaning  yurishi  o ‘zidan  oldingi  va  o'zidan  keyin 
keladigan  tenglik  holatidan  absolut  farq  qiladigan  dalildir.  Hosil 
boMgan o ‘zgarish yuqorida ko‘rsatllgan  har ikki holatga  ham dahldor 
boMmaydi,  biz  uchun  faqat  holatgina  ahamiyatli  sanaladi.
54
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Faqat  tilning  sinxron  va  diaxron  holati  bilan  shaxmat  holati 
o ‘rtasidagi  qiyosning  bitta  o ‘rnidagina  nomuvofiqlik  kuzatiladi. 
Shaxmat  o ‘yinida  shaxmat  taxtasidagi  m unosabatlar  sistemasini 
o ‘zgartirib  yuborish  uchun  oldindan  o'ylangan  va  maqsadli  yurish 
qilinsa,  tilda  esa  uning  «dona»lari,  ya’ni  birliklari  stixiyali  tarzda 
va  tasodifan  o ‘zgaradi.
F.de  Sossyurning uqtirishicha,  sinxron tilshunoslik tilni  sistema 
sifatida  o ‘rgansa,  diaxron  lingvistikaning  obyekti  sistemani  tashkil 
etmaydi.  Boshqacha aytganda,  sinxron lingvistika til bilan,  diaxron 
lingvistika  esa  nutq  bilan  ish  ko‘radi.  Tildagi  har  bir  o'zgarish 
individual  bo ‘ladi  va  nutq  dalili  hisoblanadi.  U  tez-tez  takrorlanib 
jam oa tom onidan qabul  qilingach,  til  daliliga aylanadi.
K o'rinadiki,  F.de  Sossyur  tom onidan  sinxroniya  va  diaxro- 
niyaning  ajratilishi  til  va  nutqning  farqlanishi  bilan  bogianadi:
Tilning sistemaliligini  ham u elementlaming sinxron munosabati 
orqali  izohlaydi.  Olimning  bayon  qilishicha,  til  barcha  qismlari 
sinxron m unosabatda b o ig a n  sistemadir.  F.de  Sossyur tilni sinxron 
o ‘rganishni  afzalroq  ko‘radi.  Uning  e ’tirof etishiga  ko‘ra,  sinxron 
lingvistika  diaxron  lingvistikadan  m uhim roq  sanaladi,  chunki 
so'zlashuvchi om m a uchun faqat tilnmg sinxron  holatigina haqiqiy 
mavjudlik  hisoblanadi.
F.de  Sossyur  sinxroniya  va  diaxroniya  zidlanishidan  quyidagi 
xulosalarga  keladi:
1.  Sinxromyada  bir  kuch,  diaxroniyada  esa  boshqa  kuch  amal 
qiladi.  Bu  kuchiarni  ijtimoiy  fanlardagi  qonunlar  kabi  qonun  deb 
b o ‘lm aydi.  C hunki  h ar  qanday  qon u n   um u m iy   va  m ajburiy 
b o ‘lmog‘i  lozim.  Tilning sinxron  holatidagi  kuchlar,  ya’ni  qoidalar 
k o 'p in c h a   u m u m iy   b o ‘ladi.  L ekin  h ech   q a c h o n   m ajb u riy  
bo ‘lolmaydi.  Diaxron  holatidagi  kuchlar  esa  ko‘pincha  majburiy 
bo‘ladi,  lekin  hech  qachon  um umiy  bo'lolmaydi.
2.  Bir  tilning  sinxron  plani  o'zining  o ‘tmish  (diaxron)  holatiga 
nisbatan  boshqa  bir  tilning  sinxron  plani  bilan  yaqinroq  keladi. 
Sossyuming  bu  ikkinchi  xulosasi  tillarning  hozirgi  holati  va  tarixiy 
taraqqiyotida o ‘z tasdig‘ini topmaydi.  Masalan, hozirgi o ‘zbek tilining 
sinxron  holati  eski  o ‘zbek  tiliga  nisbatan,  aytaylik,  hozirgi  ms  tili 
yoki  hozirgi  tojik tilining  sinxron  holatiga yaqin  deb bo'lm aydi.
55
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Shuningdek,  tilning  sistemaviylik tabiatini  faqat  sixroniya bilan 
bog'lab qo‘yish va sinxroniyani o ‘zgarmaslik tabiatiga ega ekanligini 
e 'tiro f  etish  ham  uning  nazariyasidagi  ojiz  tom onlardan  biridir. 
Chunki  dialektik  nuqtayi  nazaridan  har  bir  sczgi  a ’zolarimizga 
berilayotgan  obyekt  ichki  o'zgarishda  va  rivojlanishdadir.  0 ‘rga- 
nilayotgan  obyektning  hozirgi  holati  undagi  dinamik jarayonning 
muayyan  bir  davridagi  ko‘rinishi  sanaladi.  Shunday  ekan,  har 
qanday  sinxroniya  diaxroniyaning  muayyan  bir  davrdagi  holati, 
uning  uzviy  bir  qismi  har  qanday  diaxroniya  esa  sinxron  holatlar 
m unosabatidan  tashkil  topadi.
Sinxroniya  va  diaxroniya  o ‘rtasidagi  m unosabatni  ochishda 
yuqoridagi  kabi  kam chiliklarga  y o ‘l  q o ‘yishidan  qat'iy  nazar, 
tilshunoslik  tarixida  tilning  bu  ikki  holati  va  ularning  bir-biridan 
farqini  ochib  berishining  o ‘zi  katta  ahamiyatga  egadir.
Shunday  qilib,  F.de  Sossyur  tilnm g  sistema  ekanligi,  unrng 
b e lg ila r  sistem asi  e k an lig i,  lin g v istik   b elg in in g   o ‘ziga  xos 
xususiyatlari,  uning  o ‘zgarmaslik  va  o ‘zgaruvchanlik,  dinamiklik 
va statiklik dixotomiyalari kabi masalalar yuzasidan izchil va ishonarli 
m a’lum otlar berdi.
F.de  Sossyurnmg lingvistik ta'lim oti dunyo tilshunosligiga katta 
ta ’sir  qildi  va  struktur  tilshunoslikning  turli  yo ‘nalishlarining 
shakllanishiga  nazariy  asos  bo‘ldi.
Xullas,  Boduen  de  Kurtene  va  F.de  Sossyurlar  struktur  tilshu- 
noslikka  asos  soldilar.  Y uqorida  ta ’kidlanganidek,  keyinchalik 
struktur  tilshunoslikning  turli  maktablari  maydonga  keldi.  Quyida 
ularning  asosiylari  haqida  fikr  yuritiladi.