Abduhamid nurmonov


Ikkinchi  jihat  shundan  iboratki,  Praga  lingvistik  maktabi



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/119
Sana30.12.2021
Hajmi5,54 Mb.
#196159
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   119
Bog'liq
Struktur tilshunoslik Ildizlari va yo'nalishlari A Nurmonov-разблокирован

Ikkinchi  jihat  shundan  iboratki,  Praga  lingvistik  maktabi 
fu n k s i o n a ld ir .  «Funks iya»  atamasi  bu  o ‘rinda  to bcl i li k 
(«3aBHCHMocrb»)  m a ’nosida  emas,  balki  vazifa  m a’nosida 
qo‘llaniladi.
57
www.ziyouz.com kutubxonasi


Shunday  qilib,  strukturlik  va  funksionallik  Praga  lingvistik 
maktabining  ikki  muhim  xususiyati  hisoblanadi.  Shuning  uchun 
ham  Praga  lingvistik  maktabi  funksional  lingvistika  nomi  bilan 
yuritiladi.
«Praga  lingvistik  to ‘garagi  tczislari»  da  bayon  qilinishicha,  til 
inson  faoliyatining  hosilasi  bo‘lishi  bilan  birga,  m a'lum   maqsadga 
yo'naltirilganlik xususiyatiga  ega  bo'ladi.  Shuning  uchun  lingvistik 
tahlilga  funksional  nuqtayi  nazardan  yondashmoq  lozim.  Ana  shu 
jihatdan  til  muayyan  maqsadga  xizmat  qiluvchi  ifoda  vositalari 
sistemasi  hisoblanadi.1
Tezisda tildagi  hech bir hodisa shu til  mansub bo'lgan sistemani 
hisobga  olm asdan  turib  to ‘g‘ri  tushunilishi  m um kin  emasligi, 
shuning uchun tilga funksional sistema sifatida yondashish lozimligi 
ta ’kidlanadi.
Yuqorida ko‘rsatilganidek,  Praga lingvistik maktabi tilni struktur 
tushunishga  va  shunga  muvofiq  ravishda  lingvistik  tadqiqotning 
struktur metodlariga tayanadi.  Lekin strukturalizm tushunchasining 
o ‘zi  xilma-xil  bo'Iganidek,  tilni  struktur  o ‘rganish  metodlari  ham 
bir-biridan  farq  qiladi.
Xususan,  Kopengagen  strukturalizmi  bilan  Praga  funksional 
maktabi  o'rtasidagi  farq  Vladimir  Skalichka  tom onidan  ko'rsatib 
berildi.
Uning  ta ’kidlashicha,  barcha  struktur yo'nalishlarning  tayanch 
nuqtasi  F.de  Sossyurning  «Umumiy  lingvistika  kursi»  hisoblanadi.
F.de  Sossyurning  yuqorida  ko‘rsatilgan  asarida  uchraydigan 
ziddiyat  keyingi  stru k tu r  y o ‘nalishlarning  ana  shu  ziddiyatli 
fikrlarning  qaysi  biriga  tayanishiga  bog‘liq  holda,  ular  o ‘rtasidagi 
qarashlarrring  farqlanishiga  olib  keldi.
L.  Yelmslev  o ‘z  qarashlarida  Ferdinand  de  Sossyurning  tilshu- 
noslikka kiritgan,  to ‘g‘rirog‘i,  tilshunoslikka qaytargan  ikkita zidla- 
nishga doimo murojaat etadi.  Bu  zidlanishlarning birinchisi  Langue 
va  parole  (til  va  nutq)  o ‘rtasidagi  zidlanish  bo ‘lsa,  ikkinchisi  signi- 
fican t  va  signifie  (ifo d alo v ch i  va  ifo d alan m ish )  o ‘rtasidagi 
zidlanishdir.
1  T c 3 H C b i 

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish