R\ — плугнинг курук массасидан пайдо булувчи реакция кучи;
AR¿ — тупрок массаси ва царшилигига боглиц булган кушимча куч.
Проф. Летошиев М. Н. маълумотларига асосан:
Плуг кутарила бошлаганда
тупрок огирлиги
GT = (0,6 . . .
1 , 0 ) 0 ПЛ;
плуг a mtn гача кутарилганда GT = (0,5 . . . 0,8)GnjI, бунда
Опл = m g \ т — плуг массаси.
Беш корпусли,
к;амраш кенглигя
1,75 м булган „Труженик-7“ тиркалма плугнинг массаси 1235 . . .
1330 кг; бута-ту^айзор учун
мулжалланган бир корпусли цамраш
кенглиги 75 см ва 100 см булган Г1БН-75 ва Г1БН-100 тиркалма плуг-
лар массаси мос х,олда 73*0 ва 1000 кг.
П л угни автом ат билан к у т а р г а н д а дала гилдираги т у г и -
нид а ^ о с и л буладиган у р и н м а кучни аницлаш. Механизмлзрга
таъсир этувчи кучларни аниклаш учун плуг механизмлари 37-расмда
курсатилгандек исталган масштабда чизилади. Плугни транспорт хо-
латга кутарганда пайдо буладиган энг катта кучни аниклаш учун
кинематик схема асосий туртта ва оралик холатлар учун тузилади:
t — корпуслар иш холатига туширклган; t x — корпуслар ^айдаш чу-
курлигининг ярмига кутарилган; t
3
— корпуслар дала бетига чика-
рилган;
t t , t b — оралик холатлар; t' — плуг транспорт х,олатга
кутарилган. Кетинги механизм плуг
га кутарилгандан кейин:
ишга
тушади.
)\ар к;айси
х,олат учун звенолар тезлиги аник-
ланадч.
Тезликлар плани исталган масштабда курилади. Меха
низмнинг
бирон таянч
нуктаси,
жумладан,
энг куп звено
билан богланган таянч шарнир / тезликлар планининг (38-расм)
Кутби тс сифатида кабул цилинади. Расмдэ плуг механизмларининг
тезликлар плани факат t x (38-расм, а) ва V холатлар (38-расм, б)
учун курилган. Чизмани корайтирмаслик максадида кетинги гнлди-
рак механизмига таъсир этувчи кучни топиш учун унинг тезликлар
R í — R¡ + AR¡,
(5.9)
R„ = 0,3 G„B\
=
/?3
= 0,350пл;
А/?п = 0,16GT; А/?б = AR 3 = 0,42GT.
(5.10)
(5.11)
38-расм. Плуг мехаиизмларига таъсир этувчи кучлар ва дала гилдирагинимг
тугинида уринма кучнинг узгариш графиги:
6 ва в - тезликлар плани; г - дала гилдираги тирсагининг ц о латл ар и; д - уринма кучнинг у з-
гариши
плани алсдида тузилган. Тезликлар планида нукта
2Х нинг тезлиги
бирон мзсштабда 40 . . . 50 мм деб кабул к;илинади. Кутбдан тир-
с ак
1 — 21 га параллел тс — 2' ни чизамиз. Сунг, навбат билан 2Х
— 31 ва 4 — 31 ларга параллел чизиклар утказамиз. Булар 3[ да
кесишади. Сунгра
3'^[
ни утказамиз.
2 Х ва Ь1
нуцталарга ре
акция кучи /?п ва уринма куч
Т ни йуналишлари узгармаган хол-
да келтириб куямиз. Бошка нуцталар тезлиги х,ам шу тарзда топи-
лади.
10\ нуктага Н6, / / ' нуктага 5 ва
<2
кучларни цуямиз.
Тузилггн тезликлар планини « кутбга таянган ва 90° бурилган
тезликлар векторининг учига куйилган
Яи,
С ва
Т кучлар
таъсирида мувозанат ^олатда турган бикр ричаглар системаси деб
^араш мумкин. Уринма кучнинг киймати икки марта, яъни о куч
таъсир этмаган ва таъсир эта бошлаган пайтлар учун аницланади.
Т = (Н ,Д П + Нс^б) Я т;
(5.12)
т
=(///?+
HrR„
+
н S) 'И
щ а х
'
п ' ц 1
б ' б 1
2> Do'stlaringiz bilan baham: |