4 -§. ПЛУГ М Е Х А Н И З М Л А Р И Г А ТАЪ СИ Р Э Т У В Ч И К У Ч Л А Р Н И
А Н И Н Л А Ш
Умумий тушунчалар. П л у г
механизмларини лой и д ал а ш д а
кинематнк ва конструктив улчам ларни узил-кесил белгилаш
учун механизмларнинг алодида звеноларига
таъсир этувчи куч-
.ларни аки^лаш ксрак.
Тиркалма плуглар рамасини автомат ёрдамида кутарган да
д а л а рилднрагининг тугинида досил буладиган ури н м а к у ч ,г и д
равлик цилиндр штогига, шунингдек КУЛ билан
чуцурлатиш
винтли механизмининг чам барагига таъсир этувчи кучлар ани^-
ланади. Механизмларга таъсир этувчи кучлар плугнинг иш до-
латида ва уни транспорт д о л атга
утказишда бир неча вазият-
.лар учуй апшуланади. Механизм звеноларидаги ку ч л ар одатда
графоаналитик усулда топилади. Бу усул проф. Н. Д . Лучин-
ский томонндан таклиф этилган булиб, механик системанинг
мумкин булган кучиш принципига асосланган. У проф. Н . Е . Ж у -
ковскийнинг механизмлардаги кучларни
ани^лаш
тезликлар
плаиидан фойдалаиган.
Мумкин булган кучишлар
принципи
^уйидагича таърифлаиади: моддий система м уво зан атд а були-
иш учун системанинг маълум долатидан дар
1
^андай мумкин
булган кучишнда, актив кучлар баж арган элементар иидларнинг
йигиндиси нолга тенг булиши зар у р ва етарлидир.
Фараз цилайлик, мувозанатдаги механизм
звзноларига мос нук-
таларга куйилган
Ръ Р>, . . .
Р п
кучлари таъсир этади.
Мумкин
булган кучишлар принцилига асосан, барча кучларнинг шу кучлар
Куйилган нукталарнинг мумкин булган кучишларида бажарган эле
ментар ишларининг йипгадиси нолга тенг, яьни:
2
Р р о%ч.
1
й5
1
= 0,
(5.6)
х
=1
бунда
й з
1
—
Р. куч куйилган нуктанинг (богланишлар рухсат этган)
чексиз
кичик
кучиши; а £ — куч йуналищи билан кучиш томо-
ни орасидаги бурчак.
Агар тенглама (5.6) ни
в акт сН га булсак, мумкин булган тез-
.пиклар тенгламасини досил киламиз:
^
Р ^ 1 сов^ = 0.
(5.7)
/=1
(5.7) тенгламадаги тезликлар киймати тезликлар планидан аникла-
нади. Тенгламадаги
соэз. купайтмаси геометрик жидатдан тез
ликлар планида
Р{ кучининг
кутб тс га нисбатан елкаси Н
1
ни тас-
вирлайди. Бунда (5.7) тенглама оддийлашади ва мумкин булган ку-
чишларнинг математик ифодаси куйидагича ёзилади:
V Р .я . =
+
Р ,Н , + . . . +
РпН п = 0.
(5.8)
К у ч л арн и аницлаш учун механизмлар схемаси маълум мае-
ш та б д а чизилади ва барча таш ^и кучлар мос ну^таларга цуйиб
чи килад и. Механизмнинг бир ёки му^им булган бир нечта по
лати учун 90° га бурилган тезликлар плани тузилади.
Купчилик холларда механизмнинг узи 90° га бурилган тез
л и к л а р плани була оладн. Шунинг учун агар чизма корайиб
кетм айдиган булса, тезл и кл ар планини механизм
схемасида
тузиш тавсия этиладн.
П л у г ишлаганда ги лди ракларга таъсир этувчи вертикал ре
акция
кучлари узгармасдан колмайди, ишлаш чуцурлиги, туп-
роцнинг физика-механик хоссаларига ва бошка тасодифий омил-
л а р г а борли^. Шунинг учун статик ^исоблар учун
вертикал
р е а к ц и я л а р цуйидагича ани^ланади:
бунда
i — дала, эгат ёки кетинги гилдиракларни билдирувчи индекс;
Do'stlaringiz bilan baham: