П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик


Хайвонотларга антропоген таъсир ва унинг экологик оқибатлари



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet98/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

Хайвонотларга антропоген таъсир ва унинг экологик оқибатлари. Инсониятнинг
ишлаб чиқариш фаолияти яъни антропоген таъсирига кучли дучор бўлган дастлабки табиий
компонентлардан бири хайвонот дунёси ҳисобланади. Инсон олов ва турли қуролларга эга
бўлган даврлардан бошлабоқ, хайвонотга фаол таъсир эта бошлаган. Бундан 250 минг йил
аввал(палеолит даври)дан бошлаб инсон уларга сезиларли тазийқ ўтказа бошлади. Илмий
тахминларга қараганда, йирик, кам сонли хайвонлар антропоген таъсирнинг дастлабки
қурбонлари бўлишган. Аниқ ёзма маълумотлар йўқлиги сабабли ўтмиш даврлардаги
антропоген таъсир оқибатлари хақида тайинли бир нима дейиш мушкул. Доимий ёзма
маълумотлар пайдо бўлган 1600 инчи йиллардан бошлаб инсоннинг хайвонотга таъсири
кўламини маълум маънода кузатиш мумкин.
ТМХИ нинг маълумотларига кўра, 1600-чи йиллардан то ҳозиргача турли таъсирлар
туфайли сайёрамиздаги қушларнинг 94 тури (1,9%) ва сут эмизувчиларнинг 63 тури (1,5%)
қирилиб кетган. Шу жумладан, қушларнинг 8 тури (1,6%) ва сут эмизувчиларнинг 47 тури
(1,%) бевосита атропоген таъсир оқибатида йўқотилган. Йўқ бўлган турчалар ҳақида эса
тўлиқ маълумотлар йўқ.
Хайвонларнинг тури, сони ва тарқалиш ареалларининг ўзгариши табиий ва
антропоген таъсирлар натижасида рўй беради (23-жадвал). 23-Жадвал
Хайвонларга таъсир этувчи омиллар
Табиий
Сунъий (антропоген)
Табиий холда
касалланиш
Коммуникация
иншоотлари туфайли
Ботқоқларни қуритиш
Вулқонларнинг
отилиши
Гидротехник
иншоотлар таъсирида
Захарли химикатлардан
нотўғри фойдаланиш
Сув ва муз босиши
Хар хил портлатишлар
туфайли
Сув ва хавони
ифлосланиши
Шамол, довул, сел ва
жала
Янги ерларни
ўзлаштириш
Ўсимликларни заҳарли
газлар билан
ифлосланиши
Ҳароратнинг қаттиқ
совиб ва исиб кетиши
Табиатдан рекреацион
фойдаланиш туфайли

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish