П. С. Султонов, Б. П. Ахмедов олий ўқув юртлари учун дарслик



Download 1,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/116
Sana22.02.2022
Hajmi1,65 Mb.
#116681
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   116
Bog'liq
Экологи фани буйича уқув қуланнма

иккиламчи хиллари бор. Бирламчиси ишлаб чиқариш жараёнлари билан боғлиқ,
иккиламчиси чиқарилган маҳсулотни ишлатиш, ишдан чиққанларини йўқотиш билан
боғлиқ. Табиий муҳитга келтириладиган зарар иқтисодий ва экологик бўлиши ҳам
мумкин. Масалан, муҳитнинг ифлосланиши натижасида бирор хўжаликнинг дехқончилиги
ва чорвачилигига келтирилган зарар иқтисодий зарар бўлиб, унинг ўрнини пул билан
қопласа бўлади. Экологик зарар эса бирор шахс ёки аниқ ташкилотга тигишли бўлмай, у
табиий муҳитга зарар етказиш орқали инсон саломатлигига ва фаолиятига салбий таъсир
кўрсатади. Экологик зарарни ўз навбатида иккига бўлиш мумкин. Биринчисида келтирилган
зарарларни йўқотиш учун қайта тиклаш, таьмирлаш ишлари ўтказилиш мумкин, иккинчи
хил экологик зарарларни эса тиклаб бўлмайди. Бунга асосан қазилма бойликларни
ишлатишда исрофгарчиликга йўл қўйиш ва уларни бутунлай йўқотиб юбориш киради.
Бундай ишлардан келадиган зарарни ҳисоблаб бўлмайди.
Хулоса сифатида умумлаштириб, табиий муҳитга келтириладиган зарарларнинг
қуйидаги гуруҳларини кўрсатиш мумкин:

Ҳавони табиий муҳитга ва инсон саломатлигига зарар келтирувчи моддалар билан
ифлослантириш;

Хўжасизлик билан сувни исроф этиш ва сув хавзаларини ифлослантириш;

Ерларни саноат, қурилиш, маиший чиқиндилар билан ифлослантириб, уларни
қайта тиклаш (рекультивация) чораларини кўрмаслик;

Ўрмон, туқай ва чўл ўсимликларини йўқотилиб кетишга сабабчи бўладиган
ишлар;

Овчилик қоидаларини бўзиш ва жониворлар яшайдиган муҳитни ифлослантириш;

Дехқончиликда заҳарли кимёвий моддалардан фойдаланиш тартибларини бўзиш;

+айта тикланмайдиган қазилма конлардан хужасизларча бир томонлама
фойдаланиб, кон ва кон саноати корхоналари атрофини зарарли чиқиндилар билан
шикастлаб, қайта тиклаш чораларини кўрмаслик.
Ўз иш фаолияти ёки лаёқати туфайли табиатга зарар келтирган шахслар ташкилий,
иқтисодий ва хатто жиноий жавобгарликка тортиладилар.

Download 1,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   116




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish