Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
Аббос Сафавий ўз давлати чегараларини кенгайтиришга,
ҳокимиятни
мустаҳкамлашга
катта
аҳамият
берган
ҳукмдорлардан эди.
Бунинг учун у ҳеч нарсани аямаган.
Мовароуннаҳрдаги
аштархонийлар
давлати
мустаҳкамлангач, у бутун диққат-эътиборини муҳим савдо йўли,
бой-бадавлат ўлка маркази ҳамда стратегик аҳамиятга эга бўлган
–
Қандаҳорга қаратди. Бу ўлка у пайтда бобурийларга –
Акбаршоҳнинг ўғли Жаҳонгиршоҳга бўйсунарди.
Акбаршоҳ 1605 йил 17 октябрда вафот этди. У ўлими
олдидан ўғли Салимни чақириб, шоҳона кийим, салла кийгизди,
камарига ўзининг севимли ханжарини тақиб қўйди ва шу кундан
эътиборан у валиаҳд эканлигини эълон қилди. Салим шу йил 24
октябрдан Нуриддин Муҳаммад Жаҳонгиршоҳ
номи билан
бобурийлар тахтига ўтирди.
Аббос Сафавий 1606 йилда биринчи бор Қандаҳорни
эгаллашга уриниб кўрди. Бироқ ҳаракатлари зое кетди.
Аббосшоҳ бу билан тинчлана қолмади. Нима қилиб бўлса ҳам ўз
мақсадига эришишга интилди...
* * *
Мен жаҳон киносанъати дурдоналаридан ҳисобланмиш, учта
катта қисмдан иборат бўлган «Чўқинтирган ота» («Крестный
отец») фильмини 1990 йилда кўрдим. Холливуднинг машҳур
кинорежиссёрларидан бири Френсис Копполанинг бу киноасари
Марио Пьюзонинг шу номли романи асосида олинган. Фильмда
Американинг кучли мафияларидан бири «отахони» ва
«валиаҳди»нинг ҳаёти юксак санъаткорлик билан тасвирлаб
берилган. Бу фильм 70-йилларда бутун жаҳонда катта шов-шув
ва баҳсларга сабаб бўлганди. Бу киноасардан сўз очишимнинг
маъниси шуки, «отахон» «тахтини» ўз «валиаҳди»га
топширар
экан, васият қилади: «Ўғлим, сен дўстларингни ўзингга яқин
www.ziyouz.com
kutubxonasi
20
Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
тут. Душманларингни эса улардан ҳам яқинроқда ушла. Чунки
улар нима ҳақда ўйлаётганидан, қандай мақсадларни
кўзлаётганидан бохабар бўлиб туришинг керак. Қулай пайт
келганда уларга бешафқат бўл...»
Аббосшоҳ ўз асрида кинорежиссер Френсис Копполанинг
бу киноасарини,
табиийки, томоша қилмаган. Бироқ унинг
қонидаги ҳукмдорлик генлари уни мафия «отахони» – Дон
Корнеоле усулини қўллашга ундаган.
* * *
...1611 йили бобурийлар саройига Аббос Сафавийнинг
элчилари катта совға-саломлар билан кириб келдилар.
Улар бу
ташрифларининг сабабини, албатта, икки давлат ўртасидаги
дўстона алоқаларни ўрнатиш йўлидаги эзгу қадам деб айтдилар.
Бу ниятнинг самимийлигини исботлаш учун бошқа қимматбаҳо
туҳфалар қатори «Чироғи оламни» ҳам инъом этдилар...
Натижада, ушбу жавоҳир яна темурийлар қўлига ўтди.
Аббосшоҳнинг элчиси Аграда икки йил яшади. Атрофни
обдон кузатди. Саройидаги гап-сўзлардан,
сир-асрорлардан
хабардор бўлиб турди. Бобурийлар ҳам дўстона қўл узатиб, 1613
йили ўз вакилларини Табризга юбордилар. Сафавийлар бу билан
чекланмадилар. 1615 йилда улар яна ўз одамларини
Ҳиндистонга жўнатдилар. Кўп вақт ўтмай, 1617 йил Аббос
Сафавий яна ўз элчиларини Жаҳонгиршоҳ ҳузурига жуда катта
туҳфалар билан юборди. Бироқ Озар ва Эрон элининг подшоҳи
бу билан қониқмай, уч йил ўтгач, яна бир қатор
одамларни
совга-саломлар билан Ҳиндистонга жўнатди. У бу йўл билан
икки
қуённи
урди,
яъни,
биринчидан,
бобурийлар
сафавийларнинг муносабати чиндан ҳам самимий эканлигига
ишониб қолдилар, иккинчидан, у Ҳиндистондаги ички вазиятдан
бохабар бўлиб турди. Бу пайтга келиб, Жаҳонгиршоҳ Қандаҳор
ҳимоясига яхши эътибор бермай қўйди, сарой эса ўзаро ички
www.ziyouz.com
kutubxonasi
21
Озод Мўъмин Хўжа. Буюк Амир Темур ёқути
жанжаллар
гирдобига
тушиб
қолди.
Бу
вазиятдан
фойдаланмаслик мумкин эмас эди. 1622 йилда қулай фурсат
туғилди ва Аббосшоҳ кутилмаганда ҳужум
уюштириб,
Қандаҳорни қамал қилди ва қирқ беш кун деганда шаҳарни
эгаллади.
Жаҳонгиршоҳ ўғли Шоҳ Жаҳонга катта қўшин бериб,
Қандаҳорни қайтариб олишни буюрди. Шоҳ Жаҳон эса бетоб
ётган отасини ташлаб узоққа кетса, тож-тахтдан ажралиб
қолишини ўйлаб, бу фармонга бўйсунмади.
Do'stlaringiz bilan baham: