O’zbеkiston rеspublikasi xalq ta'limi vazirligi


Нафас йўлларининг ўткир касалликлари



Download 95 Kb.
bet3/10
Sana01.04.2022
Hajmi95 Kb.
#522711
TuriReferat
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
c858d24389ceaa9f580606a3a9ca3ae6

Нафас йўлларининг ўткир касалликлари. Буларга трахеит ва ўткир бронхит киради. Трахеит – трахея шиллиқ пардасининг ўткир яллиғланишидир. Трахеит аксари бурун, халқум, бронхлар ва халқумнинг яллиғланиши кечади.
Касаллик сабаблари: организмнинг совқотиши ва инфекция.
Клиникаси: ўткир бошланади, озроқ балғам ташлаш билан йўталиш кўрилади, температура субфебриль бўлади.
Беморнинг умумий аҳволи ёмон бўлмайди.
Даволаш: симптоматик – орқага ва кўкракка (тўшга) горчичник солиш, оёққа иссиқ ванна қилиш, ингаляция. Асал қўшилган чой ёки сутга сода солиб ичилади.
Дорилардан: аспирин 0,5 дан 3 маҳал, кодеин сода билан таблеткадан 2 маҳал буюрилади. 3-5 кундан кейин соғайиш бошланади. Ўткир ва хроник бронхит тафовут қилинади.
Ўткир бронхит – бронхлар шиллиқ пардасининг ўткир яллиғланишидир. Касалликни пневмококклар келтириб чиқаради. Организмнинг қаршилик кўрсатиш кучи сусайиб кетганда бактериялар бронхларнинг шиллиқ пардасини зарарлайди.
Клиникаси: Бронхит тумовдан бошланади, тумов бронхитга айланиб кетади. Дастлаб, қуруқ йўтал пайдо бўлади, кейин бемор балғам ташлайди (шиллиқли, шиллиқли-йирингли).
Температура аксари субфибриль бўлади, умумий беҳоллик кўрилади.
Аускультацияда дастлаб, қуруқ, сўнгра нам хириллаш эшитилади. Касаллик 7-10 кун давом этади. Соғайиш билан тугайди. Даволаш – температура кўтарилган тақдирда беморни ўринга ётқизиб қўйилади, ичишга сульфодемизин, этазол 0,5 дан ҳар куни 4 маҳал буюрилади. Бемор қаттиқ йўталганда кодеин сода билан 0,015 дан 2-3 маҳал буюрилади. Горчичник, қуруқ банка, содали ингаляция буюрилади. Сутга ярим қошиқ сода солиб ёки сутга боржом ё бўлмаса асал қўшиб ичиш буюрилади.
Ўткир пневмония. Ўткир пневмония крупоз, очагли ёки бронхо-пневмонияга ва бўлаклараро пневмонияга бўлинади. Крупоз пневмония ёки лобар (бўлакли) пневмония ўпканинг бутун бир бўлаги зарарланишидир. Бу ўткир инфекцион касаллик ҳисобланади.
Яллиғланиш процесси ўпка альвеолаларида ва майда бронхларда ривожланади. Процесс кичкина очагдан бошланиб, орадан кўп ўтмай, асосан лимфа йўллари бўйлаб барча бўлакка тарқалади.

Download 95 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish