O’zbеkiston rеspublikasi xalq ta'limi vazirligi


Этиологияси ва патогенези



Download 95 Kb.
bet4/10
Sana01.04.2022
Hajmi95 Kb.
#522711
TuriReferat
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
c858d24389ceaa9f580606a3a9ca3ae6

Этиологияси ва патогенези. Касалликнинг келиб чиқишига стрептококклар, стафилококклар, пневмококклар ва бошқа сабаб бўлади. Инфекция ўпка тўқимасига нафас олганда ҳаво билан бирга, шунингдек лимфоген ва гематоген йўл билан тушади. Аксари пневмококклар қаттиқ совқотгандан кейин ривожланади, организмнинг чидами сусайганда юқори нафас йўлларининг шиллиқ пардаларида доимо яшайдиган бактериялар касалликни келтириб чиқариши мумкин.
Ўпкадаги анатомик ўзгаришлар тўртта босқичда ўтади:
1-босқич аломати – жуда ҳам гиперемияланиш ва сероз эксседат билан намоён бўлади, 2 кун давом этади (альвеолаларда сероз экссудат тўпланиши).
2-жигарсимон қизариш босқичи. Бунда альвеолалар эритроцитлар ва фибринлар билан тўлади. Ўпкадаги зарарланган жойнинг жигарранг-қизил тусга кириши ва зичланиши уни жигарга ўхшатиб қўяди.
3-сероз жигарланиш босқичи. Бунда альвеолаларга лейкоцитлар тўлади ва йўқолади, улар яллиғланган очагга кул ранг тус беради. “Кулранг жигарланиш” деган ном ҳам шундан олинган. 3-босқич касалликнинг 4-5 куни бошланади.
4-тугаш босқичи. Бу фибринлар ва лейкоцитларнинг сўрилиб кетиш процессига боғлиқ, экссудат қисман балғам сифатида чиқариб ташланади. Крупоз пневмония аксари ўпкада учрайди, бироқ процесс плеврага ҳам тарқалади.
Клиникаси: Касаллик тўсатдан бошланади, бемор титраб қақшайди, бу ҳолат 30 минутга яқин давом этади, кейин аста-секин иситма бошланади. Температура 39-40 даражага кўтарилади, биқин санчиб оғрийди, нафас олганда оғриқ зўраяди, азоб берадиган қуруқ йўтал бўлади.
Орадан 2-3 кун ўтгандан кейин бемор қуюқ, ёпишқоқ, қийинчилик билан кўчадиган балғам ташлайди. Балғам табиати – зангсимон бўлади. бир суткада 30 дан 500 мл.гача балғам ажралади. Беморнинг ёноқлари иситмадан қизариб туради, кўзлари ёнади, лабларига ва бурнига тошма тошади.
Нафас тез, юза, минутга 38-40 марта бўлади, бемор қуруқ плеврит борлигидан оғриқ туфайли чуқур нафас ололмайди.
Кўрганда ялиғланиш процесси жойлашган кўкрак қафаси ярмининг нафасдан орқада қолиши аниқ сезилади.
Аускультацияда – суст везикуляр нафас ва нафас олганда альвеолалар деворларининг ёпишиши ва кўчиши натижасида ғижирлаш эшитилади.
Ўпка зичлашган сари бронхиал нафас ва плевранинг ишқаланиш шовқини эшитилади. Ренгенда ўпканинг зарарланган участкаси қорайиб кўринади.

Download 95 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish