O‘zbekiston respublikasi oliy va



Download 7,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet359/631
Sana23.02.2022
Hajmi7,22 Mb.
#121665
1   ...   355   356   357   358   359   360   361   362   ...   631
Bog'liq
543388c55c7b1

Изокоста - бу ишлаб чиқариш ҳаражатларини ифодаловчи чизик бѝлиб, у умумий 
қиймати бир хил бѝлган иккита ишлаб чиқариш омиллари сарфларининг барча 
комбинацияларини ифодаловчи нукталарни ѝз ичига олади, яъни умумий қиймати бир хил 
бѝлган мехнат ва капитал сарфлари комбинацияларни ифодаловчи нукталарни ѝз ичига 
олади. 
Агар фирманинг ишлаб чиқариш омилларига сарфланадиган бюджетни С деб 
белгиласак, ишчи кучига сарфини 
L
W

ва капиталга сарфини 
K
r

десак, изокостани 
ифодаловчи тенгламани қуйидагича ѐзиш мумкин: 
K
r
L
W
C




(1)
Демак, фирманинг ишчи кучига сарфи билан капиталга сарфи йигиндиси унинг 
умумий ҳаражати С га тенг. 
Изокостани графикда қуйидагича аниқлаймиз: 
(2) муносабатдан 
0

K
бѝлса, яъни фирма маблагини фақат ишчи кучига сарфласа, 
у
W
C
L

миқдорда ишчи кучи ѐллаши мумкин. 
W
C
нуктани горизонтал буйича белгилаймиз. 
Агар фирма маблагини фақат капиталга сарфласа, яъни 
0

L
бѝлса, 
r
C
K

капитални 
ижарага олиш мумкин. 
r
C
нуктани вертикал ѝқ буйича жойлаштирамиз. 
W
C
ва 
r
C
нукталарни туташтирувчи чизик (1) тенгламани ифодаловчи изокостани 
беради. Изокостанинг хар бир нуктасига мос келувчи ресурслар сарфи комбинациясининг 
қиймати умумий ҳаражат С га тенг. Масалан, А ва В нукталар учун қуйидаги тенгликни ѐзиш 
мумкин: 
B
B
A
A
K
r
L
W
K
r
L
W
C








.
Kапитал 

N
1
B
A
M
N
2
С/r
K
B
K
A
K
M
0
С/W
L
A
L
B
L
M
K
r
L
W
C




L - Мехнат 


525 
5-расм. Изокоста. 
Агар нукта 
2
1
N
N
учбурчак ичида ѐтса, шу нуктага мос ресурслар комбинациясини 
олганда, фирма ѝз бюджетини тѝлик сарфламайди. Масалан М нукта учун (1)-тенглама 
қуйидагича ѐзилади: 
C
K
r
L
W
M
M




. (2) 
(2) тенглама фирманинг хар бир умумий ҳаражати учун графикда алохида 
изокванта билан ифодаланади. Агар фирманинг умумий ҳаражатлари икки вариантда бѝлса, 
яъни 
1
ва 
2
хамда 
2
1
C
C

бѝлса, ушбу умумий ҳаражатлар учун изокванталар графикда 
қуйидагича жойлашади (6-расм). 
6-расм. Изокванталарнинг жойлашуви. 
Фирма бюджетининг ѝсиши ѐки ресурслар нархининг пасайиши изокостани ѝнга 
силжитади, бюджетнинг қисқариши ва ресурслар нархининг ошиши изокостани чапга 
силжитади. (1)-тенгламани қуйидаги кѝринишда ѐзамиз: 
L
r
W
r
C
K










(3) 
(3)-тенгламадан келиб чиқадики изокостанинг бурчак коэффициенти қуйидагига тенг: 
r
W
L
K




.
(4) 
Изокостанинг бурчак коэффициенти 






r
W
шуни кѝрсатадики, агар фирма 
r
нархда
r
W
бирлик капитал сотиб олиш учун бир бирлик мехнат сарфидан воз кечса (
W
сум иқтисод 
қилади), ишлаб чиқаришдаги умумий ҳаражат қиймати ѝзгармайди. 
Масалан, агар иш хаки 20 сум, капиталга ижара хаки 5 сум бѝлса 
,
4
сум
5
сум
20






r
W
L
K
ѐки
.
L
K




Демак, фирма умумий ҳаражатни ѝзгартирмасдан бир бирлик мехнатни 4 бирлик 
капитал билан алмаштириши мумкин. 
K
0
L
С
2
С
1


526 
Энди фирманинг умумий ҳаражатлари чекланганда максимал маҳсулот ишлаб 
чиқаришга эришиш масаласини график усулда ечилишини кѝриб чикамиз. 
Ишлаб чиқарувчи 
3
Q
миқдорда ишлаб чикара олмайди, нимага деганда унинг 
бюджети 
3
Q
миқдордаги маҳсулотни ишлаб чиқариш учун керак бѝлган ресурсларни сотиб 
олишга етмайди. 
1
 хам максимал ишлаб чиқариш хажми бѝла олмайди, чунки бу холатда 
ишлаб чиқарувчи ѝз бюджетини тѝлик сарфламайди, демак у ишлаб чиқаришни ошириши 
мумкин. 
7-расм. Ишлаб чиқарувчининг мувозанат нуктаси. 
2
 миқдордаги маҳсулот берилган бюджетда энг максимал маҳсулот ишлаб чиқариш 
хажми хисобланади. Е нуктада 
2
 изокванта билан изокоста чизиғи С кесишади ва ушбу Е 
нукта ишлаб чиқарувчининг мувозанат холатини ифодалайди. Е нуктада изокванта хам, 
изокоста хам бир хил ѐтикликка эга эканлигидан ва изоквантанинг ѐтиклиги чекли 
технологик алмаштириш нормаси билан улчаниши, яъни
K
L
MP
MP
L
K
MRTS





(5) 
ва изокостанинг ѐтиклиги
r
W
L
K




га тенглигини хисобга олсак, мувозанат Е нукта учун 
қуйидаги тенглик ѝринли бѝлади: 
r
W
MP
MP
K
L


(6) 
(6)-муносабатни қуйидагича ѐзамиз
r
MP
W
MP
K
L

.
(7) 
(7)- тенглик ишлаб чиқарувчининг мувозанат холатини белгиловчи шарт бѝлиб 
хисобланади. Мувозанат шарт (7) шуни кѝрсатадики, чекланган ҳаражатда максимал ишлаб 
чиқаришга эришилганда ишлаб чиқариш омиллари учун сарфланган хар бир қѝшимча сум 
бир хил миқдордаги қѝшимча маҳсулот ишлаб чиқаришни таъминлайди. 
капитал
K
Q
3
Q
2
E

K
Q
1
C
-W/r
L - мехнат

L


527 
Агар ишлаб чиқариш омилларидан бирининг нархи ошса, масалан ишчи кучи нархи 
ошса фирма, бундай ѝзгаришга ишлаб чиқариш жараѐнида ишчи кучини капитал билан 
алмаштириш билан жавоб беради. 
Бундай холат қуйидаги графикда келтирилаган (8-расм). 
8-расм. Ишчи кучини нархи ошганда уни капитал билан алмаштириш. 
Бошлангич холатдаги 
1
 изокостада максимал ишлаб чиқариш Е нуктада эришилади 
ва 
1
1
K
L
миқдордаги ресурслар сарфланади. Ишчи кучининг нархи ошганда изокоста 
2
 
холатга утади. 
2
 изокоста ишчи кучи нархининг ошганлигини ифодалайди. 
2
изокостада фирма максимал ишлаб чиқариш хажмига 
2
нуктада эришади ва 
ишлаб чиқаришга 
2
ва 
2
миқдордаги ресурслар сарфланади. Ишчи кучига нархнинг 
ошиши, ишчи кучидан фойдаланишни қисқартиради ва капиталдан фойдаланишни оширади. 

Download 7,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   355   356   357   358   359   360   361   362   ...   631




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish