Органик бирикмаларнинг тузилиши ва реакцион қобилияти 1-қ


ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАГИДАГИ КИМЁВИЙ БОғЛАР ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ



Download 4,54 Mb.
bet3/28
Sana01.03.2023
Hajmi4,54 Mb.
#915382
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28
Bog'liq
Тожимухамедов Китоб 1 кисм.doc

3. ОРГАНИК БИРИКМАЛАРДАГИДАГИ КИМЁВИЙ БОғЛАР ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ


Органик бирикмаларда биз кимёвий боғларнинг ковалент, водород ва ион боғларига дуч келамиз. Органик бирикмаларда ковалент боғ асосий ўрин тутади. Ковалент боғ атомларнинг қарама-қарши спинли жуфтлашмаган валент электронларининг умумлаши натижасида ёки бир атомга тегишли электрон жуфт ҳисобига ҳосил бўлади. Ковалент боғ, одатда, электронга мойиллиги бир-бирига яқин бўлган атомлар ўртасида ҳосил бўлади. Ковалент боғ иккита электрон ёки чизиқча билан ифодаланади. Масалан

H H ёки H – H,

H3C : CH3 ёки H3C – CH3

H3C : H ёки H3C – H



Органик бирикмаларда ковалент боғнинг - ва - кўринишлари мавжуд.
-боғ. Агар ковалент боғ s-, p-, sp3-, sp2- ва sp-электронларнинг (атом орбиталларининг) асосий ўқи бўйича туташиши натижасида ҳосил бўлса бу боғ -боғ дейилади.
-боғ. Агар ковалент боғ р-электронларнинг (атом орбиталларининг) ёнлама туташиши натижасида ҳосил бўлса бу боғ -боғ дейилади.
Ковалент боғ қутбли ва қутбсиз бўлиши мумкин.
қутбсиз ковалент боғ. Агар ковалент боғ бир хил атомлар ўртасида ҳосил бўлса, бундай боғ қутбсиз ковалент боғ дейилади.
қутбли ковалент боғ. Агар ковалент боғ турли атомлар ўртасида ҳосил бўлса, бундай боғ қутбли ковалент боғ дейилади.
қутбли ковалент боғнинг координацион ва ярим қутбли (семиполяр) турлари мавжуд.
Координацион боғ - бир атомнинг электрон жуфти ҳисобига ҳосил бўлган ковалент боғ.
Ярим қутбли ковалент боғ - координацион ва ион боғлар комбинациясидан ташкил топган ковалент боғдир. Бу боғ стрелка () билан ифодаланади.
Ион боғ - бир атомдан иккинчи атомга бир ёки бир нечта электроннинг батамом кўчиб ўтиши натижасида ионларнинг ҳосил бўлиши ва бу қарама-қарши зарядли ионларнинг электростатик тортилиши натижасида ҳосил бўладиган боғдир.

Download 4,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish