Қўқон дпи. Илмий хабарлар


кам учрайди ва му*им окказионаллик хусусиятлари билан ажралиб туради. Бу аффикслар ёрдамида



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/189
Sana20.06.2022
Hajmi2,27 Mb.
#679855
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   189
Bog'liq
Qoqon DPI jurnal 1 son

кам учрайди ва му*им окказионаллик хусусиятлари билан ажралиб туради. Бу аффикслар ёрдамида
узбек тилида куплаб сузлар ясалгани маълум, аммо окказионал суз ясашда бу кушимчалар фаол
эмас: ба^орий (Б а ц о р и й шеърларим атадим сенга; Уйгун), жа^оний (Асл одамзоднинг ж а ц о н и й
орзулари; Г.Гулом) каби -ий кушимчаси от асосларига кушилиб, асосдан англашилган предметга
тегишлиликни билдиради. Бу кушимчалар оркали ясалган бадиий окказионализмларда *ам асосан
шу маъно сакланган.
А.Орипов томонидан -ий, -она, -ият  аффикслари билан ясалган шундай сузлар борки,
уларда окказионаллик ни^оятда кучли. Мисол: Туриб-туриб маймун бир кун бошин цашлади Ва
м а й м у н и й режалар туза бошлади. А.Орипов “маймуний" сузига синоним сифатида “м а йм унона"
окказионализмини *ам куллаган: М а й м ун о н а фикрлардан Назм тузди у.
Келтирилган окказионализмлар ясалиши ва маъно ифодалашига кура адабий тилда мавжуд
шу типдаги сузларга якин, аммо бу хилдаги янги ясалмалар бадиий таъсирчанликни таъминловчи,
матнга бадиий ру* багишловчи воситалар сифатида ало^ида ажралиб туради.
Сузларни кушиб окказионализм яратилар экан, бундай кушилиш колипи тилда мавжуд
булади; аффикслар билан окказионал суз ясалар экан, бундай ясалиш *ам тилда бор булган колип
асосида булади. Факат тилдаги суз ясалишидан окказионал суз ясалиши имконияти чексизлиги
journal.kspi.uz 
2020/№1
37


Цуцон ДПИ. Илмий хабарлар
билан фаркланиб туради. Тилдаги суз ясашда асос ва ясовчи компонентлардан иборат колип
адабий меъёрга буйсундирилган, *амма вакт умумийлик касб этадиган булса, окказионализм
кисмлари ифодаланган колип адабий меъёрдан четга чикади ва унга *амма вакт хусусийлик хос

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish