Омон б у л са н г, у н у т м а 1 Уруш ш ш г сунггя йили — цирк бешинчи йилникг ЦК



Download 8,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/152
Sana23.09.2022
Hajmi8,11 Mb.
#850018
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   152
Bog'liq
Omon bo\'lsang unutma qissa

иккн
марта — эрталаб ва кечцурун ураб чекишга 
ахд цллиб цуйди.
и т к и Ангарадан бутунлай файз кетганди, музлар 
хунук кукариб турарди, фацат циргоцларни эмас, цир- 
гоцлардаи бошца жойларни з$ам кулмаклар босиб кетган­
ди. Ангара орцали утган йулнинг икки томони эриб, 
йул цорайиб, кузга яццол ташланиб турарди, царгалар 
домакГирлик билан кагиллаб 
йулда ивирсиб юрарди. 
Оролчадаги цингир-цийшиц тилогочлар мусаффо бахор 
Завссида гуё биров атайлаб гараздан шунаца цилиб цуй- 
гандай зазин, хунук куринарди, ^олбуки доимо шамол 
гувиллаб турадиган бу ерда дарахтлар силлиц, бежирим 
усиши ма^ол эканлигини тушуниш цийин эмасди. Дар- 
воке, замма ерда з$ам, ^атто оппоц булиб турадиган з$ар 
цандай цайинзорда зам энг мунгли, файзсиз пайт бу, 
маълумки, цор кетиб, зали зеч нима уйгонмаган, яшил 
либосга бурканмаган пайт булади. Бундай пайтда инсон 
туйгуси уткирлашиб, ниманидир цумсайди, нимагадир 
ташна булади ва зувиллаб ётган, цорайиб, бурсиб кетган 
нарсаларга 
куника 
олмайди, 
кузда эса бунаца бул­
майди.
Гуськов, нихоят, меъдасига тегиб кетган пиймалари- 
ни ечиб ташлаб оёц учун цулай булган енгил чорицлар- 
ни кийиб олди-да, обдон юрди, унинг учун энг яхши, 
энг катта давлат — бу юриш, дуч келган томонга бориш 
эди. Юрганда зам ортицча бош цотирмайсан, йулда учра-
168


ган нарсаларни $йлаб кетаверишинг мумкин. У милтиги- 
ни олиб олганди, аммо з$али уц чицармаганди, цолаверса, 
отадиган нарсанинг узи й#ц эди: з^айвонлар апрель-май 
ойларида узларини жуда эз^тиёт цилади, царцур цуиалга* 
си бу яцин атрофда йуц эди, цушлар, умуман экинзори 
булмаган бу ерлардан аз^ён-а^ёндагина учиб утарди.
Ёз яцинлашиб, хаволар исий бошлаган'сари Гуськов- 
да овлоц, соя-салцин жойларда з^али з$ам сацланиб цол- 
ган циш цолдиги — цорни цидириб топиш иштиёки шун­
чалик ортиб борар эди. У ифлос, юпца, эриб увадага ух­
шаб цолган цорни топарди-да, унинг олдида тухтарди, 
цимирламай, огир хаёлларга чумарди ва кайтиб янги кор­
ни курмаслигига амин булиб видолашиб жунаб цоларди. 
У сунгги марта сайр цилаётганига, бу сайр цилишлар 
з$ам з^адемай низ^оясига етишига узини куниктираётган 
эди: у сунгги куз, сунгги цшини, утказди^ мана, сунг­
ги баз^ор з$ам утиб боряпти, бу ёги эса, сунгги ёз. Гусь­
ков эриб тугаётган цорга цараркан, ораларида цандайдир 
ухшашлик борлигини з^ис этарди: улар бир пайтда бор 
эди, цор з$ам, муз з^ам — булар з^ам охиргиси, буларни 
куриб цолиш пешонасида бор экан, бошка барчаси эса, 
ундан кейин цолади. У узича сунгги бурилиш муддатини 
з$ам белгилаб ц^йди, шундан кейин эса озгина умрининг 
охирги кунлари бошланади. У ана шу бурилиш муддати 
цилиб Ангарада шовуш бошланадиган кунни белгилади, 
шунда у юцори оцимдаги цишловга бориб олади. У циш- 
ловни шунга тайёрлаб, энди бу ерда унга керак булмай- 
диган баъзи цацир-цуцурларини элтиб з^ам цуйганди, шох- 
шаббаларни зсам цурисин, цачон синдирилганини битта- 
яримта пайцаб цолмасин 
деб кат устига ташлаганди. 
Шовуш бошланишидан олдин Гуськов узига узи шу кун­
ни — кучиб утадиган кунни зин^ор-базинхор уйлама деб 
цуйган эди, худди шу куни, дарёда шовуш бошлангзн ва 
бутун атрофида зсаёт цайнаган пайтда у узншшг сунгги 
бошпанасига 
киради, васвасага тушган кунглига бир 
муштлайди-да, бу ерларга цочиб келиб, яшаб юрган кез- 
ларидаги сунгги армони— тошцин сувларни юкоридан ту­
риб куради. Бу нияти цанчалик олисдай туюлгаи зди-я, 
мана з^аш-паш дегунча 
шу кунлар з$ам етиб келди-я! 
Гуськовнинг бошца нияти 
йуц эди. Укинг назарида то 
ёз келгунча вацт з$али жуда купдек эди, мана, уша вацт 
гир этиб утди-кетди, мана ёз з$ам келиб цолди, хуш, энди 
нима цилади? У Настена цопга солиб цуйган чоракталик 
самогонни олади ва орзуси ушалганига гувоз$ сифатида 
музлари кетиб, з^айцириб оцаётган Ангарага царайди-
159


да, йчади. Ичади-ю, бир $зи кайф цилади, цизишиб, алам 
ва шармандаликни, з$узур-з$аловат 
ва орзу-умидларни, 
гам-гурбат ва цурцувларини аралаш-цуралаш цилиб юбо- 
ради» аралаштиради-ю, омихта з$ис-туйгулари билан юра- 
гини жизганак цилади, кейин унда: мен борман, эртага 
нима б^лишидан цатъий назар, бугун мен борман, деган 
бирдан-бир оддийгина, салгина равшан этувчи бир туйгу 
иайдо булади. У шундай булишини олдиндан биларди, 
шунинг учун шу кундан бир цурциб, бир хурсанд булиб, 
албатта шундай кун келади, деб номигагина алсабланиб 
кутарди.
Энди у онда-сонда ухларди. Сутдай ойдин кечалар уни 
безовта циларди, у бекордан-бекорга цаттиц ташвишга 
тушиб уйгонарди-да, цишловдан чициб кетарди. Ана шун­
дай пайтларда жароз^атланган кукраги одатдагидан цат- 
тицроц огрий бошларди. Ой 
цанчалик чарацлаб турса, 
шунчалик безовталаниб, бугилиб кетаверарди. У нариги 
дунёда нима булишини куз олдига келтирарди, назарида 
у пастгина, худди шифтга ухшаш ясси осмонда з$еч адо 
булмайдиган, чицмайдиган хам, ботмайдиган, негадир 
цутанлагая, цимирламайдиган ту^ин ойни кураётгандай 
буларди.
У одатда Ангара соз;илига борарди-да, утириб, без^уда 
ужарлик цилаётган музга з^авас ва завц билан узоц ти- 
киларди. З^атто кечаси сув яхлаганда з$ам энди муз дош 
беролмасди: остидан сув ялаб утиб, музни сурарди, су- 
рарди, устма-уст мингашиб ётган музлар парчаланиб ту- 
киларди, чарсиллаб, цисирлаб дарз кетарди, муз устида- 
ги кулмаклар бетини цоплаган юпца шовуш чайцалиб, 
цисир-цисир 
циларди. Гуськов 
худди йиртцич з^айвои 
сингари з$ар бир овозг^, 
з^аётнинг з$ар нафас олишига 
^ушёрлик билан цулоц солиб, цотиб цоларди. У барча 
^ис-туйгусини фацат бир туйгуга буйсундириб, инсон 
илгаб 
ололмайдиган нарсани илгаб олишни урганди: 
назарида у музга тушиб турган ой нури узоц, енгил, жа- 
рангдор куйни шошилмай, 
цайта-цайта 
чалаётганини 
эшитгандай буларди. Ёки, астойдил тикилиб, устини к у­
киш товланувчи муз цоплаган 
Ангаранинг шувиллаб 
оцаётган сувини курарди, з^атто кейинги лаз^зада цаерга 
силжиши мумкин булган бирон-бир нарсани* з$ам илгаб 
оларди. У ана шунаца тунги соатларда фацат сезги би- 
лангина яшарди, з$еч нимани уйламасди, сезги эса, уни 
ггонготарга яцин яна цишловга бошлаб келарди, шундан 
кейин у уйцуга тушарди.
Долган уйцусини у кундузи олишга урганганди, ур-
160


моннинг бирон ерига, офтобр^яга жойлашиб оларди-да, 
ухлайверарди. У бир неча минут осмонга цараб ётарди, 
куп утмай унинг ёп-ёруг, бепоён мовий бушлигига ца- 
рашдан тинкаси цуриб, ухлаб цоларди, кейин эса, со- 
вуц еб, оч цолиб уйгоыарди-да, домангирлик билан атроф- 
га алангларди: энди цаёцца? Бу савол мудом унинг ол­
дида к^ндаланг туради, купинча Гуськов бу савол га 
жавоб тополмасди-да, боши оццан томонга цараб кетарди, 
ишцилиб судралиб юрса булди эди.
У юриб борар экан, завони зидлаб курарди, зар бир 
нарсага тикилиб царарди, атрофга алангларди, баъзан 
кимдан бекинаётганини узи зам билмай яширинишга 
Заракат циларкан, затто болалардан ошиб тушиб, шун- 
чаки бирор бемаъни, хаёлий эрмак уйлаб топарди: наза­
рида у гуё бировнинг кетидан изма-из бораётгандай ёки 
аксинча, таъцибдан цочиб цутулиб кетмоцчи булгандай, 
эзтиёткорлик билан цадам цуярди, очиц ерларни айланиб 
утарди, арчазорга беркинарди, кейин эса, уйнаб булгач, 
уз устидан узи куларди, думбуллик билан очицдан-очиц, 
цаттиц, аччиц-аччиц куларди. Бундай лаззаларда гуё 
мияси суюлиб цоларди-ю, у урушда булганига, одамлар 
орасида яшаганига ишонмай цуярди, назарида доимо 
мана шу хилда бир узи, худди иши йуц, мажбурияти йуц, 
пешонасига азалдан шунаца битилиб, тентираб юравер- 
гандай буларди.
Нуцул унинг овцат егиси келарди, шунинг учун атро- 
фидаги барча нарса кузига узига ухшаб оч, ютоццан ку- 
ринарди. Уни затто юракни эзувчи, цургошиндай заво 
з^ам тинкасини цуритарди, бир кишига бу заво жуда зам 
куплик цилади. У бу заводан энтикиб, нафаси тицилиб 
цоларди, Гуськов заддан ташцари кучаниб нафас олар- 
кан, бор кучи зам тугаётганини зис этарди.
Май арафасида у Ангарашшг юцори цисмига чициб, 
ов цилиш мумкин булган жойларни айланиб келишга 
отланди. У керакли нарсаларгшнг барини: милтицдан 
ташцари болтани, зар эзтимолга царши цопни олди, ту- 
наб цоладиган булса, униси зам, буниси хам керак бу­
лади. Айланиб келишга бир кун етмаслигини чамалаб 
курди, унинг цишлоцца яцин бирон ерда дайдиб юргиси, 
одамларни кургиси келарди, цишлоццача эса, уттиз ча- 
циримча юриш керак эди. У цишлоцца яцин боришини 
аниц билмасди, аммо боришга юраги тукилиб турарди, 
цандайдир тийиб булмайдиган гижгижловчи муддат 
яцинлашиб, одамларнинг жигига тегишга, агар иложини 
топса, уларни ташвишга солишга цистарди, Балки уларни

Download 8,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   152




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish