Олий таълим муассасаларининг ўзбек тили ва адабиёти бакалавриат йўналиши таълим дастурида талабаларга миллий қадриятларимиздан бўлган ўзбек шевалари тўғрисида илмий-амалий билимларни бериш кўзда тутилган



Download 1,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/135
Sana28.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#475199
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   135
Bog'liq
Ozbek dialektologiyasi. Nigora Murodova (5)

[-йəп] (-яп) 
аффикси ўрнида 
Самарқанд-Бухоро шеваларида 
-ɔп // -йɔп: бɔрɔпмəн, келɔпмəн; 
Наманган 
шеваларида –
ут: борутиман, келуттъ
шакллари қўлланилади.
Қарлуқ лаҳжасига оид шеваларда
[у, бу, шу] 
олмошлари билан 
шаклланган
бу ер, шу ер, бу ёқ, у ёқ, шу ёқ 
каби ўрин равишлари 
[бер, 
шер, бəғ, шəғ, ɔғ, ағ, əнəқ] 
тарзида қўлланилади. Ушбу равишлар келишик 
қўшимчаларини олганда 
[берə, шерə, урə, буйɔққə, ɔққə, шуйɔққə] 
каби 
ишлатилади.
Қарлуқ лаҳжасида пайт маъносини ифодалашда 
[бəт суғун, бəт кейън, 
əкунбəт] 
каби пайт равишлари қўлланилади.


117 
Қипчоқ лаҳжасининг муҳим хусусиятлари 
 
Қипчоқ лаҳжасининг вакллари Ўзбекистон Республикасининг жуда 
катта ҳудудларларида, шунингдек, Қозоғистон ва Туркманистон 
Республикаларида истиқомат қилишади. Қипчоқ лаҳжаси ўзига хос 
хусусиятлари билан бошқа лаҳжалардан фарқ қилади.
Фонетик хусусиятлари
. Қипчоқ лаҳжасига оид шеваларда унли 
фонемалар ўн иккита: 
а, ə, ɔ, ъ, и, ы, у, у, е, э, о, ө. 
Қипчоқ лаҳжасига оид шеваларда танглай оҳангдошлигига риоя 
қилинади. Сўзнинг бошида ўрта-кенг [
э (е), ө, о] 
унлилари қипчоқ 
шеваларида 

э
(е), вө, во] 
шаклида дифтонглашади. 
Йэчкъ, йэлəк, вотън 
(ўтин), 
волɔв
(улов), 
восмə
(ўсмə) каби. Бу дифтонглашиш ҳодисаси 
Жанубий Хоразм, Самарқанд вилояти ғарбий шевалари, Найман, Ғаллаорол, 
Юқори Қашқадарё қипчоқ тур шеваларида, ҳамда Жанубий Оролбўйи 
шеваларида ҳам учрайди. Шунингдек, қорақалпоқ, қозоқ тиллари учун ҳам 
хосдир. Н. А. Баскаковнинг таъкидлашича, сўз бошида 
[э (е), ө, о] 
унлиларининг дифтонглашуви қорақалпоқ тилини бошқа туркий тиллардан 
ажратиб турувчи ўзига хос хусусият ҳисобланади. Бу ҳодиса, қўмиқ, гагауз, 
қарачай-балқар тилларида ҳам кузатилади.
Ўзбек шеваларининг қипчоқ лаҳжасига оид шеваларда қўлланувчи 

Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish