– Дунёхон рост айтдилар, – деди Ултон. – Қарға билан майна ҳам
ўзларига жабр етказганни унутишмайди.
– Ўртоқлар, менда айб йўқ.
Дунё кулди.
– Бас, мен биламан, қирғийга ким ёмонлик қилганини... Лекин
айтмайман: бу ерда табиатшунос ўтирипти... Ултон ака, ўшанинг ини
бор-а бу ерда?
– Ана!
– Хуллас калом, новвой, бу қалпоқдан воз кечадиган бўлдингиз, –
деди Мунди. – Ё ҳаёт, ё ўлим. Яъни ё кўз, ё қалпоқ? Танланг бирини! –
Кейин Собирга кўз тикиб, шишага имо қилди-да: – Ултонжон, бизга
жавоб берасиз энди, – деди. – Мана, уялмасдан бугун ҳам келдик...
Хуррам ўтираверади... Кечгача деяпман-е. Кейин сениям муҳим
ишларинг бор. Аммо лекин Берди тентак ҳам районда бўлса керак...
– Рост, – деди Хуррам. – Ҳозир тўй сезони, Ултонжон. Беш-ўн
кундан кейин пахтага ҳайдашади. Шу билан тамом.
– Бир йиллик бисотини йиғиб олади, холос, – қўшимча қилди
Мунди ва ирғиб туриб, ўзи шишани олди. – Чингизхон кетди, амир
Темур кетди, ҳе, Сталин бобоям ўтиб кетди! Биз ҳам бир кун...
– Айтмоқчи, Ултонжон, эртага кечқурун яна учрашамиз, – деди
Хуррам.
– Ҳа, да! – деди Дунё ҳам. – Эртага чорлар. “Куёв чақирди”.
– Шу, шу, – тасдиқлади Баҳор. – Бирга бўламиз, Хуррам ака.
Собиржон?
– Мен биламан, – деди Собир.
Салдан кейин ғўла-стол атрофида уларни кузатиб қайтган келин-
куёвдан бошқа ҳеч ким йўқ эди.(қўлёзма вариантида журналдаги 87 боб
матни 86- бобда келтирилган қўлёзмада 86 бобдан 87 бобга ўтиб
кетилган, назаримда адашиш бўлган)
388
87
Ултон тағин... қурдошлари “номардлик” қилгандай хўрсиниб кўча
Do'stlaringiz bilan baham: |