Оғиз бўшлиғи аъзолари ва юз-жағ соҳалари тўқималарини


Тишлар лат ейишини қуйидаги ҳолат лар билан қиёсий солиштириш



Download 14,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/306
Sana19.04.2022
Hajmi14,44 Mb.
#563011
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   306
Bog'liq
Bolalar jarrohlik stomatologiyasi (M.Azimov)

Тишлар лат ейишини қуйидаги ҳолат лар билан қиёсий солиштириш 
ўтказиш керак:  
а) Тишнинг қисман чиқиши (бундай ҳолатда тиш ҳар томонга қимирлайди, 
рентген тасвирида – периодонт оралиқ кенгайганлиги аниқланади); 
б) Тиш илдизининг синиши билан (рентген тасвирида синиш чизиғи 
аниқланади); 
в) Пульпа ичидаги гематома билан (тиш тож қисми пушти ранг тус олади). 
Даволаш.
Пульпа шикастланмаган бўлса, тишни окклюзиядан чиқариш 
(антагонист сут тишни қисман чархлаб ташлаш), юмшоқ овқатлар истеъмол 
қилиш тавсия этилади, пульпа некрозга учраган бўлса, эндодонтик даволаш 
чоралари кўрилади. Сут тишлар илдизи сўрилиш босқичида бўлса, олиб 
ташланади (экстракция). 
Асоратлар. 
Шикастланган тишлар пульпаси некрозга учраши, илдиз 
соҳасида ўткир периодонтит касаллиги ривожланиши, тиш канали облитерацияга 
учраши ёки радикуляр киста шаклланиши, шунингдек вақтинчалик ва доимий 
тишлар илдизлари учининг шаклланишдан тўхташи кузатилиши мумкин. 
Тишларнинг травматик чиқиши.
Ҳамма ёшда учрайди. Сут тишлари 
қаттиқ тўқималарининг мустаҳкамлиги - доимий тишларга нисбатан, камроқ 
бўлганлиги боис сут тишлар зарб таъсир кучига нисбатан заифроқ бўлади. Тиш 
ривожланишининг турли, босқичларида ҳам жароҳатлар кўлами ҳар хил бўлади. 
Ривожланиши тугалланган тишлар, шаклланишда давом этаётган тишларга 
нисбатан зарб таъсирига турғун (чидамли) бўладилар. 
Суяк ичида мустаҳкам ўрнашмаганлиги боис, тишлар чиқиши, зарб тушган 
соҳа унинг кучи ва йўналишга боғлиқ. Зарб кучи таъсирида, тишни катакчада 
ушлаб турган периодонт толалар узилади ёки чўзилади, натижада тиш уч 
йўналишда силжийди:
вертикал 
(окклюзион текисликка нисбатан юқорига (экструзия) ёки пастга 
(суяк ичига–интрузия) ёки ўз ўқи атрофида айланиб сурилади): 
саггитал
олдинга (вестибўляр) ёки ичкарига (орал) (оғиз бўшлиғи 
томон); 
310 


трансверзал– 
ёнидаги тишлар томон; 
Алоҳида тишнинг чиқиши, илдизи синиб чиқиши, альвеоляр ўсиқ суяги
билан бирга синиб чиқиши фарқланади. 
Ўзи жойлашган катакчага нисбатан, тиш 

Download 14,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish