О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Хосилни йигиштириш. 
К,анд лавлагининг ^осилини 
10—30 октябрларда йигиштириб олинади. Шу вактда 
унинг пастки барглари саргайиб тукила бошлайди. Бу 
эса техник пишганликдан дарак беради. Лавлагини ил- 
диз мевасини йигиштиришга киришдан олдин, аввало 
барглари урилади. Буни кук \олда молларга озука си- 
фатида бериш мумкин ёки сомон ва курук усимликлар 
поя-баргларига кушиб силос тайёрласа х,ам булади.
Кейин ковлашга осон булиши учун катор оралари 
10—12 см чукурликда культивация килиниб бушати- 
лади.
Лавлагини ковлашда КС—6Б, РК С —6, РКС—4, 
БМ— 6А, БМ—4А машиналари ёки КСТ—ЗА, КС—3, 
КС—6, ККГ—1,4 ва бошка комбайнлар ишлатилади.
182


КДНД ЛАВЛАГИ
Ур>тли лавлаги етиштириш. 
Лавлагидан юцори си- 
фатли уруклик тайёрлаш учун аввало унумдор, физи- 
кавий хусусиятлари ута яхши булган, иложи борича 
кумлокрок, ерлар танланса ма^садга мувофик, булади. 
Айнан шу талабга жавоб бери ш и учун беда ва боища 
дуккакли экинлардан кейин экилса кутилган натижа- 
ни беради.
Уруглик учун экилган лавлагининг етиштириш тех- 
налогияси деярли оддий лавлагиникига ухшаш булади. 
Фарк,и шундаки, кучат сони \ар гектарга 100—200 минг 
туп булиб, оддий лавлагига нисбатан икки марта купрок, 
булади. Бунинг сабаби шундаки, келгуси йили урур- 
ликка экиладиган илдизмеваларнинг диаметри 8 см дан 
ошмаслиги лозим. Агар ундан йирик булса ВПУ—4 
машинаси билан экиш к^йинлашади. Бундан ташк,ари 
уруглик куп сарфланади. Минерал уритлар ва сув кам- 
рок, берилиши лозим. Шундай ь;илганда лавлаги тулик, 
пишиб етилади. Кишда яхши сакданади. Кукариш к,оби- 
лияти \ам юкрри булади.
Уруглик лавлагини ковлаб олинганда нихрятда э\- 
тиёт булиш зарур. Зарар етказмаслик, баргларидан то- 
залаб, саралаб тезлик билан кумиб куйиш керак.
Бир гектардан олинган \осил келгуси йили уруг- 
ликка экиш учун 4—5 га ерга етади. Ёки ^ар гектарга 
70—80 минг туп тугри келади.
Экиш ба\орда жуда барвакт (февраль — март ойининг 
бошларида) утказилади. Илдиз мевалари чукуррок, эки- 
либ усти 2—3 см к,алинликда туп рок, билан кумилади.
К,иши унчалик совук, булмаган Узбекистан шарои- 
тида лавлаги уруги тайёрлашнинг бошкдча усули \ам 
бор. Бунинг учун эртаги экинлардан бушаган майдон- 
ларга лавлаги урури кдцалади ва такрорий экинлар 
етиштиришда амалга ошириладиган агротехник тад- 
бирлар кулланилади. Кузгача лавлаги анча етилиб крла- 
ди. Уни ковлаб олинмайди, устига 3,6—3,5 см тупрок, 
тортиб кумиб к,уйилади. Лекин барги куриниб туриши 
керак. Эрта ба\орда тупрок, очилади. Бунинг учун боро­
на тишлари тепага, каратилган ^олда диоганал буйича 
юргизилади. Вегетация даврида 3—4 марта культива-
183


У
с и м л и к ш у н о с л и к
ция, 2—3 марта кетмон 
ч о п и р и
ва бегона 
у т л а р н и
уток, 
к,илинади. Икки марта озикдантирилади (биринчиси 
янги барглар кукариб чик,к,ач, иккинчиси гуллаш дав- 
рида) ва 3—4 марта \ар гектарга 700—800 м3 сув сарф- 
лаб сурорилади.
Гуллаш олдидан чеканка утказилади.
Уруг 30—40 фоиз пишиб етилганда йигиштиришга 
киришилади. Бу иш кулда уриб олиш ёки дон ком- 
байнлари ишлатиш билан бажарилади. Кулда урилган- 
да кичикрок, туп кдпиб бушрок, богланади. Унинг 4—5 
та богини бир-бирига суяб тик куйилиб куритилади. 
Сунгра комбайнларга солиб янчиб олинади. Хирмонга 
ёйилиб яна куритилади ва тозалаб олинади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish