О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Уруглик б ед а етиштириш технологияси



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Уруглик б ед а етиштириш технологияси. 
Бедадан 
ypyF 
етиштириш учун тупроцни тайёрлаш — пичан олиш 
учун экиладиган беданикига ухшаш булади.
Уруглик беда кенг кдторлаб 60—70см кенгликда, 
гектарига 4—5 кг 
ypyF 
сарфлаб СОН—2,8; СЗТ—3,6 
маркали сеялкаларда экилади. Уруглик беда соф хщда 
экилгани ёки иккинчи йилги иккинчи уримдан 
cÿHr 
Колдирилгани маъкул. Агар биринчи йилиёк, ypyF олиш 
мулжалланса, у вак.тда беданинг кдлинлиги \ар 1м2га 
50—70 тупдан ошмаслиги лозим. Уруглик бедани би­
ринчи угитлашда \а р гектарга 30—35 кг азот, 100—150 
кг фосфор ва 60—70 кг калий, келгуси йиллари эса 
100—120 кг фосфор, 60—70 кг калий берилади.
Биринчи уримгача 800—1000 м3 га сув сарфлаб 2—3 
марта, хаммаси бÿлиб 4—6 марта сугорилади. Уруглик 
бедани бегона углар, х,ашаротлар ва касалликлардан 
сакдаш юкрри 
ypyF 
^осили гаровидир. Бегона утларни 
йукотиш учун экишдан олдин куйидаги гербицидлар- 
дан бирини ишлатиш керак: \ар гектарга «эптам»—3 
кг, «трефлан»—1 кг, «эрадикан»—5 кг. Беда 2—3 барг 
курсатганда эса «керб» 50 фоиз (пропизамид)дан 3—7 
кг ёки «кербмикс—Б» («пропизамид» 30 фоиз + «диу­
рон» 32 фоиз)дан 4—5 кг сарфланади. Зарпечакка к,ар- 
ши курашиш учун биринчи ёки иккинчи уримни ту- 
галлаш биланок, бедапоя «ДНОК» (40 фоизли) 10—15 
кг, «нитрафен» (60 фоизли) 40—60 кг ёки «натрий 
пентахлорфеноляти» (92 фоизли) 13—20 кг сарфланиб 
ишланади. Баъзи улмай кдлган бегона утларни гуллаш- 
гача етказмай цулда уток, кдлинади.
Фитономус х,ашаротига кдрши эрта ба^орда майса- 
лар кукара бошлаганда «ГХЦГ» (50 фоиз) гамма-изо-
178


БЕДА
мер парашогидан гектарига 0,6—0,8 кг, «дилор»дан 2,5 
кг ишлатилади. Трипе, шира ва бошкаларга к,арши «ме- 
тафос» (30 фоизли) 1,6—3,3 кг, «карбофос» (50 фоиз­
ли) 0,2—0,6 кг, «фосфамид» (40 фоизли) 1 кг, «ан- 
тио» (25 фоизли) 2 кг, «фозалон»дан 2,5 кг 600 л 
сувга кушиб ишлатилади. Аслида касалликлардан \оли 
булиш учун уругни экиш олдидан \а р 1 тоннасига «гра­
нозан» ёки «симазиндин» дан 2 кг, «ТМТД» (50 фоиз­
ли) 1,5 кг сарфлаб дорилаш керак. Бегона утлар, зар- 
печак ва \ашаротларни йукотишнинг яхши усуллари- 
дан яна бири механик кураш чорасидир. Бунда беда 
йигиштирилиб олингач бедазорларда К—2,4 маркали 
олов пурковчи культиваторни юргизишдир. Бунда за- 
\арли моддалар ишлатилмаган \олда \осилдорлик 1,5—
2,0 марта ошади. Яна х,ам купрок, х,осил йигиштириш 
максадида бедазорларга, унинг гуллаётган пайтларида 
купрок, чанглатишни ташкил к,илиш учун х,ар гектарга 
10—15 та асалари уяси жойлаштирилса айни муддао 
булади. Х,осилдорлик анча ошади.
Беда уругини унинг дуккакчалари 40—75 фоиз сар- 
гайганда йигиштиришга киришилади.
Бунинг учун Ж СК-4А ; Ж Р Б -4 ,2 ; Ж Н У -4; Е -
301; КПС—5Г урок машиналари ишлатилади. Уруглик 
бедани уриш ва янчиш эрталаб барвакт ва кечки сал- 
кин вактларда бажарилади. Урилган беда далада 3—4 
кун куригач СК—5 «Нива» комбайн билан уруги янчиб 
олинади.
Саволлар:
1. Беданинг халк, хужалигидаги ахамиятини изох- 
ланг?
2. Узбекистонда беданинг кандай навлари етишти- 
рилади?
3. Бедани озиклантириш тартиби к;андай?
4. Беда етиштириш технологиясининг хусусиятлари- 
ни изохланг?
5. Уруглик беда к;андай етиштирилади?
179


УСИМЛИКШУНОСЛИК

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish