О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Келиб чикиши. 
Беданинг ватани аник эмас, Эрон 
ёки Урта Осиё деб тахмин килинади. Айрим маълумот- 
ларга кура милоддан 1000 йиллар илгари беда Хоразм- 
да етиштирилган.
М орфологияси. 
Беда дуккаклилар оиласига киради. 
Унинг 36 тури булиб бир ва куп йиллик ^исобланади-
172


БЕДА
лар. Беданинг куп йиллик Медикаго Сатива тури эки- 
лади. У жуда бакувват ук илдизли, Биринчи экилган 
йилиёк, 2—3 м, кейинги йиллари 10 м чукурликка 
етади. Поясининг баландлиги 30—150 см булиб 10—20 
бугиндан иборат. Бир усимликдан 3—5 тадан токи 200— 
300 тагача поя чик,иши мумкин. Барги 3 та думалок,- 
рок, майда баргчалардан, гуллари \ам кистсимон куп 
майда гулчалардан, меваси майда, куп уругли дуккак- 
лардан иборат. 1000 дона уругнинг огирлиги 1,8—3,5 г. 
Илдизларида тугунак бактериялар булиб х,аводан азот 
моддасини йигиш ^усусиятига эга (8-расм).
Биологияси. 
Беда узун кунли усимлик. Ни\оллар 5— 
6°С иссик^ликда униб чикдди. Майсалари —6°С, эски 
бедалар —40° С совукда бардош беради. Икки ва уч 
йиллик бедалар бахррда \арорат 7—9°С иссик булган- 
да кукара бошлайди. Яхши усиб-ривожланиши учун 
25—30°С иссиьутик кифоя. Бир марта уриб олиш учун 
750—800°С фойдали \арорат талаб килади. Бир мавсум-
8-р а с м. Утлоци беда:
1. Утлок,и беда (кизил беда): 1—иояси; 2—гул туплам ининг узунасига кесими; 
3—узунасига кесилган гули; 4—гул косачаси; 5—уруги (чапла) \ам да Унгга 
бириккан ва бигга буш чанги (унгда).
И. Утлоци ок, беда пояси.
III. Пушти беда пояси ва гултожибарглари (унгда).
173


9СИМЛИКШУНОСЛИК
да 5—7 марта уриб олса булади. Нихрллар униб чик,- 
к,анда 50—60 утгач 15—20 та барг курсатади ва шона- 
лайди. 90—100 кун утгач гуллайди. 130—140 кун утгач 
уруги пишиб етилади. Бунинг учун 2000—2200°С фой- 
дали иссикушк талаб «.клади. Эски бедапоялар ба^орда 
кукара бошлагандан кейин 60—70 кунда гуллай бош- 
лайди ва биринчи урим бошланади. Иккинчи урим яна
40—46, навбатдагилари 30—40 кундан кейин уткази- 
лади. Транспирация коэффиценти 700—900 га тенг.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish