О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Ёзда беда етиш тириш технологияси



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Ёзда беда етиш тириш технологияси. 
Ёзда (августда) 
беда экиш учун х,осилдан эрта бушаган ерлар (бошок,- 
ли, сабзавот, полиз, картошка, маккажухори, каноп
176


БЕДА
ва бошкдлар) фойдаланилади. Бунинг учун ерлар \ар 
гектарга 650—700 м3 сув сарфлаб ёппасига сугорилади, 
тупрок, етилгач \ар гектарга 20—30т гунг, 100—120 кг 
фосфор, 70—80 кг калий берилиб куш каватли плуг- 
ларда 35—40 см чукурликда \айдалади, оркасидан ди- 
агонал буйлаб узун базали П—2, 8А ер текислагич 
юргизилади. Ундан сунг яна борона ва мола юргизилиб 
тупрок, юзаси майдаланади ва текисланади. Яна суго- 
рилади, етилгач \ар гектарга 30—35 кг азот, 100—120 
кг фосфор сепиб, сунг чизелланади, бороналанади ва 
молаланади. Беда уруги экишдан олдин албатта 4—5 
кун давомида цуёшда ёйилиб киздирилади, «нитра­
гин» билан крриштириб ишланади.
Тезлик билан тупрокнинг нами крчмасдан х,ар гек­
тар ерга 16—18кг тоза уруг сарфлаб СЗ—3,6 ва С31 — 
3,6 сеялкаларида экиб олинади. Крплама экинлар (бур­
дой, арпа, тритикале, жавдар, сули) кушиб экилса 
жуда фойдали булади. Экиш биланок,, 60—90 см кенг- 
ликда сугориш учун эгатлар очилади. Них,оллар тулик, 
униб чикдач, 10—15 кун ичида усимликларнинг \ола- 
тига караб биринчи, яна 18—20 кундан кейин иккин- 
чи сугоришни утказилади. Шу йилиёк октябрнинг ик- 
кинчи ярмида беданинг буйи 20—25 см, крплама экин­
лар эса 50—70 см га етади ва 200—250 ц/га кук масса 
\осили олинади. Ёзда экилган беда келгуси йили худ- 
ди икки йиллик беда каби фойдаланилади.
Икки ва ум йиллик бедазорда х,осил етиштириш т е х - 
нологияси. 
Икки ва уч йиллик бедалардан юк,ори \осил 
олиш учун кишда \ар гектарга 1000—1200 м3 сув сарф­
лаб сугориб куйилади. Эрта ба\орда (март) бедапояда 
диска юргизилади. Бунда беданинг тупланишга яхши 
шароит ярагилади. Агар кучатлар сийраклашиб кетган 
булса, у \олда беда ва коплама экинлар уруглардан 
кушимча сепиб, устидан борона юргизилиб тупрокка 
кумилади. Борона беданинг баргини кемирувчи фито­
номус \ашаротини йукртишда \а м яхши ёрдам беради.
Биринчи сугориш апрель ойининг охирларига тугри 
келади. Навбатдагилари эса усимликнинг талабига к,араб 
\ар 12—20 кунда утказилади. Бунда сугориш микдо-
177


9СИМЛИКШУНОСЛИК
ри 700—900 м3 га булган \олда 6—10 мартгача 
c y F o p H -
лади.
Эски бедазорлар бир йилда 5—7 марта урим беради. 
Биринчи ÿpHM майсалаш бошлангандан кейин 60—65 
кун утгач (май ойининг иккинчи ярмидан бошлаб) 
утказилади. Навбатдаги 2 та урим \ар 30—35 кунда, 
ундан кейингилари эса \ар 40—45 кунга туфи келади. 
Пичан ^осилдорлиги 180—250 ц/га булиши мумкин.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish