О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Марганец усимлик нафас олишида иштирок этади,  нитратлар ва фосфор алмашинувида иштирок этади. Мис



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Марганец
усимлик нафас олишида иштирок этади, 
нитратлар ва фосфор алмашинувида иштирок этади.
Мис
оцсилнинг хрсил булишида иштирок этади, 
барг хлоропластиди, ферментлари таркибида булади, 
нитратлар \осил булишида к,атнашади.
Бор
хужайра деворларида йигилади. Органик бирик- 
малар таркибида глюкоза, фруктоза, глицерин, вино 
кислотаси ва бошк^алар хрсил булишида иштирок эта­
ди. Бор етарли бул ганда усимлик танасида углеводлар
139


УСИМЛИКШУНОСЛИК
ва ок,силлар алмашинуви, усиши, мева \осил булиши 
жадаллашади.
М.В.Каталимов маълумотига кура, ёш усимлик та- 
насида куйидаги кимёвий моддалар (курук, модда мик,- 
дорига нисбатан % х,исобида) мавжуд: углерод — 42,1; 
кислород — 37,9; водород — 5,5; азот — 4,2; олтингу- 
гурт — 0,3; фосфор — 0,1; магний — 0,3; калий — 5,5; 
кальций — 0,6; темир — 0,03; марганец — 0,01; бор —
0,001; мис — 0,001; ру \ — 0,002; молибден — 0,0002.
Етиштирилаётган усимликлардан юкори ва сифат- 
ли хосил олиш учун зарур булган кимёвий моддалар- 
ни минерал угит сифатида тупрокда солиш дехдончи- 
лик маданиятининг му\им омилларидан \исобланади.
Х,ар бир усимлик барча яшаш шароитларнинг мав- 
жудлигида усиб ривожланади. Агар улардан биронтаси 
етарли даражада булмаса, усимлик яхши усмайди, 
\осил бермайди. Яшаш шароитларнинг барчаси узига 
хос мо\ият ва а\амиятга эга. Уларнинг микдорий курсат- 
кичлари усимликнинг турига, усиш даврларининг ути- 
шига ва бошк,аларга боЕлик, булади.
Саволлар:
1. Усимликларнинг яшаш шароитлари деганда нима- 
лар тушунилади?
2. Усимлик ривожланишида ёругликнинг а^амиятини 
изо>фанг?
3. Усимлик ривожланишида иссикдикнинг ах,амияти 
нимада?
4. Усимликка хаво нима учун зарур?
5. Усимлик ривожланишида сув к,андай вазифаларни 
бажаради?
140


РУЗА
УЗБЕКИСТОНДА ЭКИЛАДИГАН АСОСИЙ 
УСИМЛИКЛАР БИОЛОГИЯСИ ВА АГРОТЕХНИКАСИ
зз -§ . 
р
У
з а
Халк, хужалигидаги а^амияти. 
Руза (пахта) экини 
Узбекистан к^шлок, хужалиги экинлари ичида энг асо- 
сийси \исобланади. У жуда катта халк, хужалиги ахам и - 
ятига эга. Ундан жуда куп истеъмол моллари тайёрла- 
нади. Шунинг учун хам харид килувчи хорижий мам- 
лакатлар купдир. Улар билан савдо-сотик,ни ривожлан- 
тиришда, мол айирбошлашда катта ах,амиятга эга.
Руза асосан толаси учун экилади. Лекин ундан 150 
хилдан ошикрок, махсулот олинади. Айник,са, тук^ма- 
чилик, озик;-овк,ат саноатига хомашё, чорва моллари- 
га озук,а беради. 1 тонна пахтадан 320—380 кг тола, 
10—14 кг момик,, 10—12 кг улок, ва 600—640 кг чигит 
олинади. Чигитдан эса инсон истеъмол к,иладиган 100— 
120 кг ёг, 210—230 кг кунжара, 170—180 кг шелуха 
чик,ади. Толасидан эса 300 м мато, 8000 м полотно, 
1200 м чит, 2000 м батист ёки 140000 тагача галтак 
ип олиш мумкин. Бундан ташк,ари совун, спирт, мар­
гарин, глицерин, мой махсулотлари, лимон ва олма 
кислоталари, атир-упалар, целлюлоза, целофан, кар­
тон, 
к
,
о р о з

глюкоза, лак, буёк,, алиф, доривор препа- 
ратлар, ок,сил, ачитк,и ва бошк,а нарсалар тайёрланади. 
1 т шелухадан 85 л спирт, 20 кг карбон кислота, 20 кг 
сирка кислота, 3—4 кг елим, 55 кг хамиртуруш олиш 
мумкин.
Руза экини туплаган органик модданинг 33 фоизи 
пахта хосили, 24 фоизи поя, 22 фоизи барг, 12 фоизи 
чанок, ва 9 фоизи илдиздан ташкил топган.
Келиб чициши ва тарцалиши. 
Руза Госсипиум авло- 
дига, гулхайрисимонлар оиласига мансубдир. Унинг 35 
тури маълум, шундан 5 тури, бизнинг мамлакатимизда 
эса 2 тури экилади:
1. Госсипиум хирзутум — урта толали оддий гуза.
2. Госсипиум барбадензе — ингичка толали Перу 
гузаси.
141


УСИМЛИКШУНОСЛИК
Пахта толасидан 15—30 минг йиллар илгари фой- 
даланилганлиги тахмин кдлинади. Лекин 5 минг йил­
лар олдин экилгани аник^анган. Унинг ватани Африка 
ва Хиндистон \исобланиб, у ерларда ёввойи х,олда уч- 
райди. Куп йиллик дарахт шаклида усади. Буйи 6—12 м 
ташкил килади. Бизда асосан бир йилликка айланти- 
рилган турлари мавжуд.
Руза жа^оннинг 83 мамлакатида экилади.
Морфологияси. 
Илдизи бакувват у к, илдиз булиб 2,4— 
2,6 м чукурликка кетади. Асосий к,исми эса 0,5 м жой- 
лашади. Илдизининг диаметри 1—3 см келади. Ён ил- 
дизлари \ам жуда ривожланган. Пояси тик усади. Од- 
дий гузанинг буйи 70—140 см, ингичка толалиники 
эса 120—200 см етади. Поянинг диаметри 1—2 см. Яузада 
икки хил шох булади. Биринчи — моноподиал (усув 
шохи), иккинчиси — симподиал (мева шохи). Булар
5-р а с м. Руза усимлигининг умумий
куриниши:
1—асосий поя; 2—мева; 3—мева шохлари; 
4—усув шохи.
асосий поядаги барг- 
лар култигада пайдо 
булади. Асосий поя- 
дан 20—25 тагача барг 
чикдди. Моноподиал 
шохлар иккинчи ёки 
учинчи барг култиги- 
дан пайдо булиши 
мумкин. Уларнинг со­
ни битта усимликда 
2—3 та булади. Моно­
подиал шохлар асо­
сий пояга уткир бур- 
чак \осил кдгсиб ба­
ку вват усади. Улар 
\о с и л берм аслиги 
мумкин. Асосий поя 
шикастланса, синиб 
нобуд булса, шунда- 
гина ри во ж лан и б , 
улар \ам \осил бе- 
ришга карашади (5- 
расм).
142


РУЗА
Поясининг 4—6-барглари култигидан симподиал 
шохлар пайдо булади. Уларнинг сони 15—20 та були- 
ши мумкин. Симподиал шохлар 4 типга булинади. Бун­
да \осил шохдаги буримларнинг узунлиги ^исобга оли- 
нади: 1 тип — 2—5 см, II тип — 5—10 см, III тип — 
10—15 см ва IV тип — 15—20 см булиши лозим.
Рузанинг барги навбат билан жойлашади. У оч яшил 
ёки тук, яшил булади. Шакли \ам х,ар хил. Асосан, кенг 
учбурчаксимон булиб, 3—7 булимдан иборат.
Рузанинг гули икки жинслидир. У йирик булади. 
Гул мева банди, 3 та гул ён баргчаси, гул косача, гул- 
тож, чанг устунчаси ва уругчасидан иборат. Гул тукил- 
гач, 20—25 кунда кусак етилади.
Кусак 4—5 чанок,ли булиб, ундаги пахтанинг вазни
2—12 г келади. Битта кусакда 25—35 та чигит мавжуд 
булади.
Чигит тухумсимон ёки ноксимон шаклда булиб, 
узунлиги 0,6—1,5 см, диаметри 0,5—0,8 см келади. Чи- 
гитнинг 1000 та донаси вазни 80—160 г, унинг магзи- 
да 22—29 фоиз éF, 20—22 фоиз окосил бор. Пахта тола- 
сининг узунлиги 40—41 мм булса — I типга, 38—39 
мм булса — II типга, 37—38 булса — III типга, 35—36 
мм булса — IV типга, 33—34 мм булса — V типга, 32— 
33 булса — VI типга мансуб булади. Ингичка толали 
пахталар — III типга, оддий пахта толалари эса — IV, 
V, VI типларга киради.
Чигитли пахтада толанинг микдори 20—43% ни таш- 
кил кдпади.
Биологияси. 
Чигитнинг ердан кукариб чик,иши учун 
тупрок,нинг 10 см к,атламида харорат 14—16°С були­
ши лозим. Агар у 12°С да экилса — 16 кунда, 18°С да 
экилса — 10 кунда, 25°С да экилса — 5 кунда униб 
чик,ади. Рузанинг яхши усиб ривожланиши учун 25— 
36°С \арорат зарур. Агар \арорат 17—20°С дан пасайиб 
ёки 38—40°С дан кутарилиб 
кетса, унга ёмон таъсир 
к,илади. Х,арорат 0°С дан пасайиб кетса усимлик нобуд 
булади.
Fy3a экилгандан токи пишиб етилгунча 1700—2000°С 
фойдали х,арорат талаб к,илади. Бу куйидагича так,сим-
143


У
с и м л и к ш у н о с л и к
ланади: чигит экилгандан униб чику<унча 84°С, шона- 
лагунча 500°С, гуллагунча 950°С ва пишгунча 680°С.
Руза 5 та ривожланиш даврини утади ва х,ар бир 
даврни утиш учун куйидаги кун талаб к,илади:
1. Униб чи!^иш учун — 8—12 кун.
2. Биринчи 
барг курсатиш учун — 8—12 
кун.
3. Шоналаш учун — 25—30 кун.
4. Пишиб етилиш, яъни кусакнинг очилиши учун 
50—60 кун.
Пахтанинг вегетация даври куйидагича булади:
1. Урта толали оддий пахта навлари учун 125 —150 
кун.
2. Ингичка толали пахта навлари учун 145—150 кун.
Руза куёшли ёруг кунларни ёктиради. Шундай
булганда фотосинтез яхши утади. Ёки 1 соатда 1 м2 
барг юзасида 1,46 г курук, модда \осил кдлади. Х,аво 
будут булганда эса ассимиляция ма^сули жуда кама- 
йиб 0,0073 г ни ташкил к,илади. Шунинг учун гуза 
к,алинлиги меъёрида булиши, бегона утлардан холи ва 
салк^нда цолмаслик керак.
Руза кургок,чиликка анча чидамли, аммо сувни ёк,ти- 
ради. Транспирация коэффициента 600—1400 га туфи 
келади. У фанспирацияга биринчи \акикий барг курса­
тиш даврида бир кечаю кундузда \ар гектарга 10—12 
м3, шоналашда 30—35 м3, гуллаш ва пишиш олдидан 
(июль—август) 80—120м3 ва пишиш даврида 30—40м3 
сув сарфлайди. Хамма вегетация даврида эса уртача 5—
6 минг м3 сув сарфлайди. Серсувлик ёки сувсизлик 
пахтага ёмон таъсир курсатади. Пахтанинг озук,а эле- 
ментларига талаби катта.
Руза денгиз сат\идан 1200—1300 м баланд булган 
\амма тупрокдарда \ам усаверади. Лекин ута шурлан- 
ган, ер ости суви ни\оятда юза (0,40—0,50 м), кум 
шагал ва тош котлами юза (15—25 см) булган тупрок,- 
ларни ёктирмайди. Гумус моддасига бой, сфуктураси 
донадор булган тупрокдарда юк,ори \осил олиш мум- 
кин.
144


ПАХТАНИ ЕТИШТИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИ
Пахтанинг навлари:
149-Ф; 
175-Ф; 
Тошкент-1;
Ок, олтин; 
С-6524; 
Тошкент-2;
108-Ф; 
138-Ф; 
Термиз-16;
С-4727; 
Юлдуз; 
Чимбой-3013.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish