О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

азот, аммиак
ва 
фосфор окси- 
ди
мавжуд.
У симликка кислород органик моддалар \осил 
кдлиш, нафас олиш учун зарур. Усимликнинг нафас 
олиши, канд моддалари ва ёгларнинг оксидланиш жа- 
раёни цуйидаги тарзда содир булади:
С6Н 120 6 + 602 = 6 С 0 2 + 6Н20 + 674 катта каллория.
Нафас олиш натижасида 
карбонат ангидрид гази, 
сув
ва 
усимлик
учун зарур булган 
иссиклик энергияси 
хосил булади. Усимлик х,авони атмосферадан олади. Ай- 
рим усимликлар (шоли, боткокда усадиган усимлик- 
лар)нинг илдизлари поя билан бирлашган булиб зарур 
кислородни хаводан олади.
Ту про к. цатламининг бушликдари асосан *аво ва 
сув билан банд булади. Бушликдарда сув к,анча куп 
булса, хаво шунча кам булади. Тупрокда ишлов бериш 
оркдли унинг донадорлиги оширилганда унинг тарки- 
бидаги \аво микдори ортади, усимликка мак,бул ша- 
роит яратилади.
Сув. Сув — усимлик усиб-ривожланишида энг му­
хи м омиллардан хисобланади. Усимлик танасида 75— 
90%, айрим к,исмларда 98% гача сув булади. Сув хужайра 
протоплазмасида ва ядросида булади. Сув усимлик­
нинг барча ривожланиш даврларида зарур. Усимлик
136


УСИМЛИКЛАРНИНГ ЯШАШ ШАРОИТЛАРИ
ypyFH маълум кием намликни шимиб олгандан сунг 
кукара бошлайди. Масалан, айрим усимликлар ypyFM 
сув куйидаги микдорда булганда унади (тупрок, 
o f h p
-
лигига 
нисбатан фоиз хисобида): Fy3a — 90%, 6yF- 
дой — 48—57%, маккажухори — 40%, беда — 140%, 
нухот — 114%.
Сув кимёвий модца сифатида усимлик танасида 
органик моддаларни хрсил булиши учун зарур. Унинг 
иштирокида биокимёвий жараёнлар содир булади. Сув 
\исобига хужайра ва усимлик танасида тургор холати 
сакланиб туради. Хужайраларнинг булиниши (купайи- 
ши), фотосинтез жараёни, усимликнинг нафас олиши 
тургор холатда содир булади. Фотосинтез жараёни ус- 
тицаларнинг очилиши билан бирга баргдаги сувнинг 
микдорига хам боглик, булади. Усимлик танасида сув 
камайиши натижасида унинг нафас олиши жадалла- 
шади, фотосинтез жараёни секинлашади, углеводлар 
камаяди, усимлик курий бошлайди. Усимликда сув 
6yF- 
ланганда иссикдик сарфланади, натижада унинг тана­
сида харорат пасаяди ва иссикдикнинг салбий таъси- 
ридан химояланади. Усимликлар сувга булган талабига 
Караб: 

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish