О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

макроэлементлар
— 
азот, фосфор, калий, кальций, 
магний, олтингугурт, темир,
усимлик таркибида улар­
нинг микдори 0,02% дан ортик;
микроэлементлар
— 
бор, марганец, рух, мис, цинк, 
молибден, йод, кобалть,
усимлик таркибида уларнинг 
микдори 0,02%;
ультрамикрозлементлар
— 
йод, стронций, ванадий, 
кумуш, титан, уран,
усимлик таркибида уларнинг мик­
дори 0,01%.
Юкорида курсатилган кимёвий моддаларнинг усим­
лик учун мо^ияти куйида келтирилади.
Азот.
Усимлик таркибида бу модда органик бирик-
138


УСИМЛИКЛАРНИНГ ЯШАШ ШАРОИТЛАРИ
малар шаклида булиб оксил, нуклеин кислота, хло­
рофилл, липид ва ферментларни асоси ^исобланади. 
Азот етарли булмаса фотосинтез жараёни сустлашади, 
усимлик барги яхши ривожланмайди. Азот ортик,ча булса 
усимлик жадал усади, лекин кам хосил беради. Усим­
лик танасида азот жуда \ам \аракатчан булади, танаси 
«.ариганда 
y p y F r a , 
ёш навдаларга утади.
Фосфор.
Усимлик таркибида ноорганик фосфатлар, 
фитин кислотаси ёки нисбатан куп микдорда нуклео- 
тидлар шаклида булади. Тирик хужайрада модда алма- 
шиниши (энергия ажралиши) ва полисахаридлар хосил 
булиши фосфор кислотаси иштирокида булади. Усим- 
ликни фосфор билан етарли озик.лантирилса Fÿ3a уру- 
рида ёгнинг микдори ошади.
Олтингугурт
ок,сил таркибига киради. Фотосинтез 
жараёни олтингугурт етарли булганда яхши утади, етиш- 
маганда баргда хлорофилл доначалари камаяди. Усим­
лик олтингугуртни оксидланган (S 04) шаклда истеъ- 
мол к,илади. Унинг етишмаслиги натижасида усимлик- 
нинг нафас олиши сусаяди, хрсилдорлиги камаяди.
Калий
усимлик танасида минерал тузлар ва орга­
ник кислоталар тузи шаклида булади. Калий таъсирида 
усимликнинг танасида озук,а модцаларнинг узлашти- 
рилиши, \аракати таъминланади, модда алмашиниши 
жадаллашади.
Темир
усимлик танасида оксидланиш—к,айта тик- 
ланиш жараёнларнинг йуналишини таъминлайди, хло­
рофилл доналари нитратлар \осил булишида иштирок 
этади. Темир етишмаса усимлик барглари саргаяди, 
рангсиз булади, хлороз касалига йуликдди.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish