О. Рамазонов, О. Юсупбеков тупрокшунослик ва дехкончилик олий ÿtçye юртлари учун дарслик


Саволлар: 1. Плёнка остига чигит экишнинг афзаллиги нима-  лардан иборат? 155



Download 7,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/139
Sana24.02.2022
Hajmi7,93 Mb.
#246302
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   139
Bog'liq
tuproqshunoslikvadehqonchilik (2)

Саволлар:
1. Плёнка остига чигит экишнинг афзаллиги нима- 
лардан иборат?
155


У
с и м л и к ш у н о с л и к
2. Пленка остига чигит экиш жараёни кандай бажа- 
рилади?
3. Рузани угитлаш тартиби кандай булади?
4. Рузани сугориш тартибини айтиб беринг.
5. Катор ораларига ишлов беришнинг тартибини изо*- 
ланг?
36-§. БУРДОЙ
Халк хужалигидаги эдамияти. 
Бурдой асосий озик,- 
овк,ат экинидир. Унинг нонини жахрндаги 70 фоиз 
ах,оли истеъмол к,илади. Саноат учун хомашё беради. 
Дон чициндилари, сомон чорва молларига озукддир.
Дони таркибида 13,9—16,0% ок,сил, 77,4—79,8% уг- 
леводлар, 2,0—2,1% ёг, 1,9% кул ва 2,3—2,4% тук^ма 
бор. Сомонида 0,22 озук,а бирлиги мавжуд.
Бугдойдан ун, ёрма, макарон, кондитер ма\сулот- 
лари, спирт ва бошкдлар тайёрланади.
Айник,са, кейинги йиллари (1993 йилдан бошлаб) 
мамлакатимизда дон етиштиришга катта эътибор бе- 
рилмокда. Ялпи ^осилни 6,0—6,2 млн. тоннага етказиш 
устида жадал иш бошланган. Шундан энг купини бур­
дой Х.ОСИЛИ ташкил к,илади. Кузги бурдой сунгги йил- 
ларда сурориладиган ерларда х,ам кенг мик,ёсда етиш- 
тирилмокда.
Келиб чикдшш ва таркдпиши. 
Бутдойнинг аник, ва- 
тани маълум эмас. Лекин эрамиздан 6—7 минг йиллар 
илгари Кавказорти, Озарбайжон, Украина, Туркманис- 
тон, Туркия, Эрон, Сурия ва Ирокда экилгани маъ­
лум. Хитойда эрамиздан 3 минг йиллар олдин экилган.
Морфологияси. 
Бурдойнинг 24 та тури мавжуд. Шун­
дан 2 тури экилади:
1. Юмшок, бурдой.
2. Кдттик, бурдой.
Юмшок, бурдой кузги ва ба\орги булади. Дони ок, ва 
к,изил рангда, к,аттик, бурдой деярли бах,орги х,исобла- 
нади. Ок, рангли булади.
Бурдой ралладошлар оиласига мансуб бир йиллик 
усимликдир. Илдизи попуксимон сочок, булиб, 100— 
120 см чукурликкача етади. Асосий кдосми (75—90%)
156


БУРДОЙ
ерга юза (20—15 см) жойлашган. Поясининг ичи ровак, 
сомонли, буганлардан иборат. Буйи 80—120 см келади. 
Бир усимликда пояси 1 — 158 та булади. Барги узун (30— 
40 см) пластинкадан иборат. К,ини билан поя бугини- 
га бириккан. Гули икки жинсли, бошок, шаклида жой­
лашган меваси бир уруии дондан иборат. ЮООта дони- 
нинг вазни 35—45 г (6-расм).
Биологияси. 
Бугдой усиш ва ривожланиш даврида 
бир неча фазаларни утади:
1. Урурнинг униши.
2. Майсалаш.
3. Туплаш.
4. Найга чик^ш.
6-р а с м. Бугдойнинг тузилиши
I. Юмшок, бугдой донининг орка томонидан (1), ода томонидан (2), кесилган 
\олатидаги (3) куриниши, юмшок бугдой етилган бош огининг ён томонидан 
(4), юз томонидан (5) куриниши, килтирик,сиз ю м ш ок бугдой бошоги (6).
II. К д п и к бугдой донининг орка томонидан (7), олд томонидан (8), кесилган 
\олатдаги куриниши (9), кзттик; бугдойнинг етилган бош огининг юз томони­
дан (10), ён томонидан ( II ) куриниши.
III. Бугдой бошоги Узагининг иккита бошок,часи билан ён (12) ва юз (13) 
томонидан куриниш и, бугдой бошогининг иккита бош окча к,обик,пари, беш- 
та гуллари билан (14) куриниши, бугдой бошок,часининг ички гул к,обиги 
уругча огазчаси, учта чангдони ва иккита пуфакчаси (лодикулапар) билан 
(15) куриниши, чангчи тугунча (16), бугдой барги бир цисмининг тилча ва 
кулокчалари билан куриниши (17), бугдойнинг бошок; олган пояларининг 
куриниши (18).
157


9СИМЛИКШУНОСЛИК
5. Бошок, чи^ариш.
6. Пишиш (сутсимон, мумсимон ва тула пишиш).
Уругаинг униши. 
Бунинг учун сув, хдво ва иссикдик
зарур. Бурдой униб чик,иши учун урур вазнига нисбатан 
50—55% сув, 1—3°С х,арорат талаб к,илади. Куртакдан 
униб чик^ан оналик поя одатда рангсиз калпокча би- 
лан крпланган булади. Униб чик;иш муддати 6—14 кун- 
га турри кед ад и.
Майсалаш. 
Ни^ол ер бетига униб чикдач, майса- 
лаш бошланади. Биринчи кукариб чикдан барг 6—14 
кунда узининг усишини тухтатади, бир х,афталар ут- 
гач — иккинчи ва яна шунча утгач навбатдаги учинчи 
ва туртинчи барглар пайдо булади. Бу ва^тда 25—30 
кун утади. Бу майсалаш даври булади.
Туплаш. 
Бурдойда 3—4 та барг \осил булгандан ке- 
йин кушимча илдиз ва поялар пайдо була бошлайди. 
Буни туплаш фазаси дейилади. Туплаш даврида битта 
асосий поядан бир нечта поялар хрсил булади (3—20 
та). Бу даврда илдизлар 50—60 см чукурликка етади.
Ма^сулдор поялар сони 1 м2 да 500—800 та булса 
юкрри х>осил олинади.
Найга чи^иш. 
Поялар ва уларнинг бугинлари чузи- 
ла бошлайди. Найга чищш деб биринчи 
бугиннинг 
тупрокдан 5 см кутарилишига айтилади. Шундан бош- 
лаб жадал уса бошлайди, 5—7 та бугин х,осил к.илади.
Бошок, чицариш. 
Охирги бугиннинг барг к,инидан 
бошок, чикд бошлайди. Бошокдаш даврида х,ам усим- 
лик жадал усади. Шунинг учун озик элементлари ва 
сувга талабчан булади. Бах,орги бугдой майса \осил к,ил- 
гандан токи бошок чиказгунча 50—60 кун, кузги бур­
дой бах,орда уса бошлагандан бошокдагунча 60—70 кун 
утади.
Гуллаш. 
Бошок, чикаргач 6—8 кундан кейин гуллай 
бошлайди. Сунг уз-узидан чангланади. Хадцан ташкдри 
иссик, ва курук, ^аво, ёгингарчиликлар чангланишга 
салбий таъсир кдиади. Бошок, аввало урта к^смидан 
гуллай бошлайди ва чангланади. Шунинг учун дони 
йирик ва булик, булади. \авонинг ^арорати 15—20°С 
булганда гуллаш жадал угади.
158


КУЗГИ БУРДОЙ
Пишиш. 
Биринчи суг пишиш даври бошланади. Бун­
да пастки 1—2 та барги саргаяди, дон шаклланади. 
Уни кул билан эзилганда сут сачрайди. Бу муддат 10— 
12 кун давом этади, сув микдори 50% га як,ин булади, 
мумсимон п и ш и ^ и к даврига утганда юмшок, булади. 
Сув микдори 25% ни ташкил килиб барглари курий 
бошлайди. Поялари саргаяди, шу пайтда дони озик, 
моддаларга бой булади, бу давр 6—8 кун давом этади. 
Тула пишик.лик даври бошланганда барг ва поялар 
курийди. Дон тула етилган булади, намлиги эса 9—26% 
ни ташкил к,илади.

Download 7,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish