О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг


 АЩЩа кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик микёслари



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А

5.6. АЩЩа кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик микёслари
ва у туфайли яратилаётган иш жойлари
АКЩда кичик бизнесни белгиловчи мезонлар' тизими жуда аник 
такомиллашган. Бу мезонлар кичик ва хусусий корхоиаларнинг фаолият турига 
ва тармокдарга кура турлича кулланилади. Масалан, айрим сохаларда кичик 
корхоналар макоми ишчилар сонига кура белгиланса, бошкаларида айланма 
маблаглар ва фойда хажмига караб аникданади.
Демак, АКЩда кичик бизнес микёслари узига хос градацияланади. 1953 
йилда майда бизнесни йирик бизнесдан фарклаш учун конун кабул килинган. 
1958 йилда ушбу конунга майда бизнес микёсларини аник; чегараловчи 
узгартиришлар киритилди. Сабаби, майда бизнес корхоналарига кредит олиш 
имкониятларини кенгайтириш эди. Конунда тадбиркорликнинг аник сохалари 
учун мезонлар хам белгиланган. Масалан, саноат сохасидаги кичик 
корхоналарда 250-1500 киши ишлаши мумкин. Умуман, АКЩда ишчилар 
сонига к}фа бизнес корхоналари бешта табакага булинади1:
- энг кичик (1-24 киши);
- кичик (25-99 киши);
- уртача (100-499);
- йирик (500-999);
- энг йирик (1000 ва ундан ортик).
Демак, АКЩда кичик бизнес субъектлари деганда, энг кичик, кичик ва 
урта корхоналар фаолиятини тушуниш мумкин. Бундан таищари капитал 
айланмаси асосида табакалаштирилган мезонлар хам бор. Бундай мезон 
чегараси 0,75 миллиондан 20 млн. АКЩ долларигачадир2. Масалан, улгуржи 
савдо корхоналарининг йиллик савдо муомаласи 3-18 млн. АКЩ доллари
1
Жичнин С., Круниов В. К^ндай кдпиб бю несиеи булиш мумкин1' УкК
1
унчи. -Т .: 1992. 17 бет.
2
Лапуста М.Г. Малое предпринимательство: Учебник. -М .: ИНФРА-М. 2008. С. 23.
120


орасида булса, майда бизнесга киритилади. Чакана савдо ва хизмат курсатиш 
сохаларида эса бу чегара 1-5 млн. АКД1 доллар ини ташкил этиши керак1. 
Умуман олганда, АКДПда соф даромаднинг 34,9 фоизи кичик бизнес улушига 
тугри келади.
1975 йилда АКЩдаги йирик корхоналар томонидан яратилган янги иш 
уринлари атиги 
6
фоизни ташкил этди. 1979 йилга келиб, бундай компаниялар 
600 ООО дан купрок; ишчи уринларини йукотишди. Бирок, худди шу йилларда 
мамлакатда яратилган янги иш уринларининг 90 фоиз кичик бизнес секторида 
яратилди. Уларнинг ярмидан купроги ишчилари 20 кишидан и борат булган 
корхоналар улушига тугри келади. АКД1 ик,тисодчиларининг хисобларига кура
1987 йилда яратилган янги иш уринларининг 3/4 кисми кичик бизнес секторига 
тугри келган.
Энг ахамиятли томони шунда эдики, яратилган янги иш уринларининг 
аксарияти юкори технологияли (компьютерлар, кир ювиш машиналари ва 
роботлар) ишлаб чикаришда амалга оширилди. Аммо сунгги йигирма йиллар 
мобайнида утпбу устувор йуналишларда яратилган янги иш уринларининг 
улуши атиги 10 фоизни ташкил этди. Купчилик янги иш уринларининг улуши 
ресторан ва аёллар кийимлари тайёрлаадиган корхоналгфга тугри келди.
Машинасозлик сохасидаги 27 фоиз ана шундай корхоналарда ишчилар 
сони 100 кишигача боради2. Бу ерда ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва савдо 
тармогида бизнес сектор — иш уринларини яратишдаги асосий манба 
хисобланади. «World’s Epsilon Enterprises Inc.» компанияси президента А. 
Левининг таъкидлашича, «АКДца ...мехнатга лаёкдтли ахолининг 90 фоиздан 
ортиги иктасодиётнинг ушбу тармогида фаолият юритади»3.
Сунгги маълумотларга Караганда, АКД1 иктисодиётининг айрим 
тармокларида кичик бизнес корхоналарида 1000 кишигача ишчилар ёлланиши 
мумкин4. Мамлакат ялпи ички махсулотида кичик бизнес секторининг улуши 
орта бошлади; Чунки мехнат ресурсларининг аксарияти кичик корхоналарда иш 
билан банд булиб, яна бир кисми уз бизнесини ташкил этишга киришган эди. 
АКД1да купрок энг майда корхоналар фаолиятини устуворрок деб билиш 
мумкин, Бундай корхоналар ишчилари 2-3 кишидан иборат булиб, уларнинг 
аксарияти жамоа тадбиркорлигига асосланган булади. Кичик ва урта 
корхоналар уларга нисбатан микдор жихатидан камрокдир.

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish