О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг


 Жахон молиявий-иктнсодий инцирози шаронтида АК^Ш



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А

5.8. Жахон молиявий-иктнсодий инцирози шаронтида АК^Ш
тадбиркорчнлнгндаги муаммолар
Жах;он микёсида руй берган молиявий-иктисодий инкироз туфайли 
аксарият ривожланган мамлакатларда у нинг олдини олишга йуналтирилган 
давлат дастурлари кабул килинди. Х,ар бир давлат узининг иктисодий 
ривожланишидаги муаммоларвдан келиб чикиб, инкирозга карши чоралар 
буйича давлат дастурини кабул килар экан, улар мохляти ва мазмуни 
жих,атидан 
бир-биридан 
фарк 
килади. 
Бошкача 
айтганда, 
купчилик 
мамлакатлар рахбарлари дунё иктисодиётини жонлантириш учун маблаг 
ажратишни якдиллик билан куллаб-кувватлаган булсалар-да, бундай чора- 
тадбирларни факат уз худудларида куллаш билан чекландилар. Масалан, АКД1 
узининг инкирозга карши чоралар дастурини «Америка махсулотларини сотиб 
ол!» шиори остида амалга оширди.
123


2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016 
ЙИ
1
йил 
ЙИЛ 
йил 
йил 
йил 
йил 
йил 
йип 
йип 
ш п
йил йил IV
чор.
5.8.1-расм. 
АЦШда ЯИМнинг 2004-2016 йиллардаги усиш динамикаси1
Франция эса Европа Нттифоки сиёсати тамойилларидан чекинган х;одда 
префектураларга (вилоятларга) автомобиль саноатини куллаб-кувватлаш учун 
маблаглар ажратди. Шунга карамай, энг ривожланган мамлакатларда фаолият 
курсатаётган кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектларининг 
банкротга учраши сезиларли булди. Бу эса мамлакат ЯИМнинг усиш суръатига 
хам жиддий таъсирини курсатди (5.8.1-расм).
5.8.1-жадвал.
АВДЛда булиб уттан рецессиялар2
Рецессия даври
Давомийлиги
Иктисодий пасайиш
1990 йил июл - 1991 март
Саюшз ой
1,3 фоиз
1992 июл
Бир ой
7,8 фоиз
2001 йил март - ноябр
Саккиз ой
0,4 фоиз
2003 йил июн
Бир ой
6,3 фоиз
2007 август
Номаълум'5
Иктисодчиларимизнинг тахдилларига кура, АКЩда руй берган 2007 
йилдаги рецессия олдинги йилларда булиб утган рецессиялардан фаркланади. 
1990, 1992, 2001 ва 2003 йиллардаги рецессия жараёнларида AKJII иктисодиёти 
маълум бир даврга пасайган булса-да, жахон иктисодиётига сезиларли таъсир 
курсатмаган.
Пекин 2007 йилдаги рецессия жахон иктисодиётига жиддий таъсир 
курсатиб, унинг давомийлик даражаси 5.8.1-жадвалда келтирилганидек, 
номаълумлигича колдирилган. Сунгги рецессиянинг салбий окибатлари 2015 
йилга кадар бошка давлатларга х;ам уз таъсирини курсатган.
1
Манбалар: 2004-2015 йиллар CIA World Factbook. ва 2016 йил маълумоти: https://www.bea.gov/ Gross 
Domestic Product (GDP) Graph.
2
Манба: Мирзаеа Ф. И. Банклараро ракобат: мохияти, шаклланиши ва ривожлалиш боскичлари, -Т .: Молия, 
2008. 
88
-бет.
3
Изох/. 2014 йилга келиб жахан молиявий-иктисодий инклршинннг давом этаётганлигини хадкдро
ташкилотлар экспертларн тасдиклаганлар. Манба: https://ru.wikipedia.org/wiki / Мировой экономический кризис.
124


Жумладан, 2009 йил бошида АЩЦца 2,5 миллиондан ортик иш уринлари 
кискарган. Мамлакат мехнат вазирлигининг маълумотларига кура, 2009 
йилнинг феврал ойида бу ерда 694 минг киши уз иш жойидан ажралган. Шу 
тарика АКЩда ишсизларнинг умумий сони 13,2 млн. кишига етган1. 2010 
йилнинг 3-чорак якунида эса АКЩдаги ишсизлик даражаси 9,6 фоизга етган2 ва 
йил якунида 10,1 фоиз ни ташкил этган. Афсуски, бундай холат факдт 
АКЩдагина эмас, балки бошка ривожланган давлатларда хам кузатилди.
2010 
йилнинг январь ойида АКЩнинг собик; Президента Б. Обама 
«Мамлакатдаги вазият тугрисида»ги биринчи мурожаатида кичик бизнесга 
солик имтиёзлари бериш ва транспорт инфратузилмасини ривожлантириш 
борасида тадбирлар куриш зарурлигини гапириб, бу ишларни ишсизликка 
карши кураш чораси сифатида алохида кайд этган эди. 2010 йилнинг сентябр 
ойига келиб, Президентнинг Огайо штатида кичик бизнесга 100 млрд. АКЩ 
доллари микдорида солик имтиёзлари беришга о ид стратегиясини эълон 
к,илиши белгиланди3, аммо, мамлакатда инкирозга карши курилаётган чора- 
тадбирларнинг муайян кисми режа макомида бажарилмай колди.
№ 
^
8

СЧ 
«N
8
8
о
о
о
о
чз-
о
1
40
О
CN
5.8.2-расм. АКЩда 2002-2016 йиллардаги ишсизлик даражаси4
Жахон молиявий-иктисодий инкирозининг руй бериши туфайли аксарият 
ривожланган мамлакатларда кичик бизнес 
ва хусусий тадбиркорлик 
субъектларининг иктисодий фаолиятида жиддий муаммолар юзага кела 
бошлади. Нафакат кичик бизнес субъектлари, балки йирик корхоналар хам 
ночорликхолатагатушиб, ишсизликнинг авж олиши руй берди (5.8.2-расм).
Шуниси эътиборлики, энг ривожланган АКЩдек давлат асрлар давомида 
бозор иктисодиёти шароитида яшаб келган. Ушбу давлат бошкарувида бозор 
иктисодиётига хос булган иктисодий циклларнинг энг чегаравий холатларида
1
Инкирозга карши якдиллик мухим. // Халк. с^зи. 21 .апрель. 2009. № 79.7-бет.
2
Манба wwvv.rbc.ru сайтидан олинган маълумот (10.10.2010 й.).
3
Кэранг: Таназзул сояеи. // XXI аср рузномаси, 16 сентябрь. 2010. № 3 7 .7-бет.
4
Манбалар: "^збекистон Республикаси йиллик статистик т^плами. -Т .: 2008.; http://www.ereport.ru/stat.php / 
Уровень безработицы США. Бунда 2016 йилга тегишли маълумотлар https://data.bls.gov/timeseries/LNS14000000 
сайтидан олинган. Барча маълумотлар йил якунига кура берилган.
125


хам шщироздан чщ иб кетиш сохасида тажриба шакллантан булса-да1, хозирги 
кун амалиётида бу тажрибалар етарли эмаслиги сезилиб колди. Чунки глобал 
инкдроздан аввалги содир булган инкирозлар бир давлатнинг узида, яъни 
АКДГда руй берган.
Эътиборлиси шундаки, АКД1да ишеизлик даражаси 2010 йилдан 
мунтазам камайиш тенденциясига утган булса-да, айрим бошка давлатларда 
ишеизлик даражаси аксинча усган2. Хусусан, 2011 йилнинг февраль ойи 
якунларига кура Грециада ишеизлар 12 фоиздан 15,9 фоизга3 ошган. 2017 
йилнинг апрель холатида эса Грециядаги ишеизлик 21,7 фоизни4 ташкил килди. 
2000 йилдаёк нафакат АКД1, балки Буюк Британия, Германия, Франция, 
Италия, Мексика каби катор давлатларда иктисодий усиш суръатларининг 
сезиларли даражадаги пасайиши кузатилди. АКЩ тулов баланси ва 
бюджетидаги такчилликнинг юкорилиги, 
долларнинг еврога нисбатан 
девапьвацияси, Германияда ишеизлар сонининг усиши хамда бюджет 
такчиллигининг Европа Иттифоки талаблари даражасидан ошиб кетаётганлиги 
маълум булди.

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish