О. А. Арипов Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг



Download 8,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/135
Sana21.11.2022
Hajmi8,46 Mb.
#869372
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   135
Bog'liq
Хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланиши. Арипов О.А

112


5.3.1-жадвал
Л Щ д а тадбиркорлик сохасида узок, йиллар мобайннда аиал килаётган
конунлар тизими1
К|онунлар
Коиунларнинг асосий м оипти
Трестларга кдрши Шерман
конуни
(1890 й.)
а) монополия ёки монополиялаштиришни таъкикдаш;
б) штатлараро ёки ташки савдони чекяашга царатилган 
турли хилдаги шартнома, келишув ва бирлашмаларни 
таъкиклаш.
«Озик-овцат махсулотлари 
ва 
медицина 
препарат- 
ларининг 
сифатлилиги 
х.авдда»ги конун (1906 й.)
Штатлараро савдо-сотикха калбакилаштирилган ёки 
марка ёништирилмаган махсулотларни ишлаб чикариш, 
ташиш, сотишни таъкиклаш. Бу конун 1938 йилда озик- 
овкат, дори-дармон ва косметика воситалари хавддаги 
Федерал крнунига алмаштирилди. 1958 ва 1962 йилларда 
унга жиддий узгартиришлар киритилди.
«Федерал 
савдо 
комиссияни таъсис этиш 
\авдда»ги конун (1954 й.)
Савдода 
рацобатиинг 
виждонсизлик 
услуби 
ноконунийлигини 
текширувчи 
идорани-комиссияни 
таъсис этишни назарда тутади.
Клейтон цону ни 
(1914 й.)
Амалий фаолиятнинг айрим турларини таъцик этувчи 
Шерман цонунига к^шимча киритилди (нархларни кам- 
ситиш 
турларини 
аникдаш, 
шартномага 
хамкор 
Харакатини чекловчи моддани киритиш, 
сотишни 
чеклаш тажрибасини куллаш, бошка корпорациялар 
акцияларига эга б^лиш, к^шма директорат ташкил 
этиш).
Уилер Ли 
конуни
(1938 й.)
Ракрбатга зарар келтириш ёки келтирмасликдан катъий 
назар нопок ёки фирибгарлик асосидаги харакат ва 
усулларни 
таъкиклаш; 
озик-овкат, 
дори-дармон 
рекламаси устидан Федерал савдо хомиссиясининг 
назоратини таъсис этиш.
«Товарнинг асллиги у нинг 
Урами ва маркасида акс 
этиши хакида»ги 
конун 
(19ббй.)
Кенг иетеъмол товарлар ^рами ва маркаланишига коида 
жорий этилшпи Урам ичида нима борлигини, ишлаб 
чикарган шахе номлни ва Урам ичидаги нарсанинг аник 
микдорини курсатишни талаб килади.
«Иетеъмол товарларининг 
хавфсиз 
булишлиги 
хацидагиконун (1972 й.)
Иетеъмол товарларининг хавфсиз булиши билан боглик 
муаммолар буйича комиссия таъсис этилиб унта 
иетеъмол 
товарларига 
нисбатан 
хавфеизлик 
ставдартларини кУллаш ва ушбу стаядартларга риоя 
килинмаслиги учун санкция куллаш ваколати берилди.
«К,арзларни 
вивдонан 
ундириб олиш хакдца»ги 
конун (1978 й.)
К,арзларни ундириБ олишда одамларни кУркитиш, 
гаъкиб килиш, аёвензларча муносабатда б^лиш, тухмат 
килиш ноконуний деб эълон кдлинди.

Предприикмательство: Учебник для вузов / Под рад. проф. В.Я.Горфинкеля, проф. Г.Б.Поляка, 
проф. В.А.Швандара. - М.: Банки и бирки. ЮНИТИ, 2001. С. 18.
113


банкининг д ас тури булиб, унда 29 та штат катнашади. Шунинг учун кам 
хукумат рахбарларининг маърузаларида кичик бизнес мамлакат иктисодиётини 
согломлаштиришда мухим восита эканлиги жиддий кайд этилади.
Юкоридаги фикрлардан куриниб турибдики, кичик бизнес АЩПдек 
мамлакатнинг стратегик ривожланишида устувор йуналишлардан биридир. 
Айнан шу сока АКД1 иктисодиётини тез юксалиб боришига катта таъсир 
курсатган.
АКД1да купчилик 
кичик 
бизнес 
корхоналарига ярим 
хукумат 
ташкилотлари хдм ёрдам курсатадилар. Булар:
- хизматлар савдоси сохасидаги сиёсат буйича кумита;
- Президент кршидаги хусусий тадбиркорлик муаммолари буйича 
махсус комиссия;
“ саноат ракобатбардошлиги масалалари буйича комиссия ва бошка шу 
каби кумиталардир.
Бундан ташкдри, жамоатчилик ташкилотлари кам фаолият курсатади,
яъни:
- савдо-саноат палатаси;
- саноатчиларнинг миллий ассоциадияси;
- савдо ва кдшлок, хужалигидаги турли ассоциациялар, клублар, 
гуруклар.
Ушбу жамоатчилик ташкилотлари кичик бизнесни куллаб-кувватлашга 
амалий ёрдам курсатадилар.
«АКДЦда федерал даражада 75000 доллардан ортик даромадни соликка 
тортишда 34 фоиз корпорацион солик ставкаси билан бир каторда, кичикрок 
корпорациялар учун иккита пастрок ставка - даромад 50000 долларгача 
булганда 25 фоиз ставкадан фойдаланилади. Кичик корхоналарда сотув кажми 
200000 доллардан ошмаган холларда даромад солигини кисоблаб чикиш 
максадлари учун даромад микдоридан кушимча чегирмалар белгиланган»1.
Эътиборлиси шуки, мамлакатда кичик корхоналар солик имтиёзларидан 
фойдаланмайдилар, аммо субсидиялар, дотациялар, молиявий кафолатлар 
билан кар томонлама куллаб-кувватланадилар. Кичик бизнесга бундай 
муносабат, албатта, унинг ривожидаги энг мухим шарт-шароит хисобланиб, 
йилдан-йилга уларнинг сони ортиб бормокда. Хусусий секторнинг тез ва 
узгарувчан усиб боришида SBA
hhht
2 катта ва салмокли роли бор.

Download 8,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   135




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish