О. Қ у д р а т о в с а н о а т э к о л о г и я с и


Атмосфера ҳавосининг ифлосланиши киши организмга таъсири



Download 4,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/119
Sana25.02.2022
Hajmi4,96 Mb.
#309818
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   119
Bog'liq
Sanoat ekologiyasi (O.Qudratov)

Атмосфера ҳавосининг ифлосланиши киши организмга таъсири
Бир киши суткада ўртача 25 кг ҳаво билан нафас олади. На- 
тижада ҳаво таркибидаги зарарли чанг, қурум ва заҳарли газлар 
киши организмда тўпланаверади. Бу эса аста-секин киши орга- 
низмнинг заифланишига олиб келади ва оқибатда инсон организ- 
ми турли инфекцияларга етарли даражада қаршилик кўрсата- 
олмайдиган бўлиб қолади, оқибатда ҳар хил касалликларни. чу-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нончи астма, кўз касали, жигар циррози қон босими, рак каби 
касалликларнинг кўпайиши сабаб бўлади ҳамда нафас олиш йўл- 
ларини, юрак қон томири системасини шикастлайди.
Атмосферанинг (чанглар, қурумлар, тутунлар ва бошқа қат- 
тиқ заррачалар ҳамда заҳарли газлар билан) ифлосланиши сайё- 
рамиз сув ресурсларига ҳам салбий таъсир этади. Табиатда сув 
айланмаси (буғ-ёғин-сув) доимий бўлиб, дарёлар, кўллар, ер ости 
сувларни тўйинтириб туради. Шундан кўриниб турибдики, атмос- 
фера қанча чанг бўлса, уларнинг бир қисми ёғинлар билан ер ос- 
ти сувларига келиб қўшилиб, уларни ифлослайди. Ўрта Осиёда 
атмосферанинг ифлосланиши натгакасида уларнинг бир қисми 
ёғинлар орқали дарё сувларига қўшилиб минераллашишининг ор- 
тишига, қатгиқлик даражасининг нормадан 1,5-2 марта кўпайи- 
шига маълум даражада сабабчи бўлмоқца.
Атрофимизни ўраб олган ҳаво қатлами (атмосфера) табиий 
муҳитнинг энг муҳим элементларидан бири бўлиб, тирик органи- 
змнинг яшаши учун ҳам зарурдир. Чунки организм, хусусан ин- 
сон анча вақггача сувсиз ва овқат емасдан яшаши мумкин, лекин 
ҳавосиз 5 минутдан ортиқ яшаши мумкин эмас.
Атмосферанинг ифлосланиши деганда, инсоннинг хўжалик 
фаолияти туфайли атмосферага чиқарилаётган ҳар хил заҳарли 
газлар ва радиоактив моддалар, чанг, қурум, ва дудлар тушини- 
лади.
Атмосфера таркиби тирик одамнинг хўжалик фаолияти таъ- 
сирида вужудга келган ҳар хил қатгиқ заррачалар билаи ҳам иф- 
лосланиб бормоқаа. Шу сабабли ҳозир таркибида чанг заррачала- 
ри бўлмаган ҳавони топиш қийин. Махсус текширишлар шуни 
кўрсатадики, шаҳар устидаги ҳаводан 1см3 олиб анализ қилин- 
ганда, унда 100 минг дона чанг заррачалари борлиги аниқланди. 
Денгиз устидаги 1см3 ҳаводан эса 100 дона чанг зарралари топил-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ган, хулоса. Шундан кўриниб турибдики, ҳавонинг ифлосланиши 
саноатлашган районлар ва шаҳарлар устида кучли, аксинча қиш- 
лоқларда ва океан устидан нисбатан кам. ‘
Тоза ҳаво деганда, киши ва бош қа организм ҳаётига, унинг 
яшаш шароитига салбий таъсир этувчи заҳарли газ ва чанг миқ- 
дорининг ошиб кетмаган ҳолати тушинилади. Шу сабабли гигие- 
нистлар тоза ҳаво деб ҳар хил зарарли моддалар концентрацияси 
мавжуд бўлган, лекин инсон саломатлигига, унинг иш қобилия- 
тига, ўсимлик ва ҳайвонларнинг нормал яшашига путур етказ- 
майдиган даражада бўлган ҳаво концентрацияси тушинилади. 
Заҳарли моддаларни киши саломатлиги учун охириги зарарсиз 
бўлган концентрация чегараси ҳар бир давлатда турличадир. 
Жумладан: Олтингугурт гази Й Қ БК аси ФРГда ҳар 1м3 ҳавода —
0,75мг; АҚШ — 4,4мг ва ҳакозо.

Download 4,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish