Нормал физиология курсига кириш



Download 2,15 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/171
Sana25.02.2022
Hajmi2,15 Mb.
#256326
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   171
Bog'liq
normal fiziologiya

Ички секреция безларининг фаолиятларини текшириш усуллари. Ички секреция 
безларининг фаолитини экспериментал ва клиник усуллар ѐрдамида ўрганилади, қуйида 
улардан энг муҳимлари келтирилган. 
1. Ички секреция бези қисман ѐки бутунлай олиб ташланганда, (экстирпация) 
юзага чиқадиган оқибатларни ўрганиш. Без олиб ташланганда, комплекс ўзгаришлар 
юзага чиқади ва бу ўзгаришлар олиб ташланган бездан ишлаб чиқариладиган гормонлар 
фаолити билан боғлиқ бўлади. Масалан, И.Меринг ва Минковскийлар, ошқозон ости 
безининг ҳам эндокрин вазифаси мавжудлигини итларда ўтказилган тажрибаларида 
исботладилар, итларда бу безни олиб ташлаш, олдинига гипергликмия ва гулюкозурияга 
олиб келди сўнгра операциядан 2-3 хафтадан сўнг оғир қандли диябет касаллиги 
белгилари билан ўлганлар. 
2. Жаррохлик операцияларининг мураккаблиги ҳамда ҳайвонларни оғир 
жарохатларга олиб келишини инобатга олиб, бирон эндокрин бездан олинган 
экстрактларни ѐки кимѐвий жиҳатдан тоза гормонларни нормал ҳайвонларга юбориш 
ѐки ўша без тўқимасини организмга кўчириб ўтказиш. 
3. 
Биронта эндокрин бези зарарланган ѐки олиб ташланган организмга иккинчи 
соғлом организмга улаш. Бунда безни олиб ташлаш оқибатларини иккинчи соғлом 
организм безидан чиқаѐтган гормонлар ҳисобига компенсация жараѐнлари ўрганилади. 
4.Безга кирувчи ва бездан чиқувчи қоннинг физиологик фаоллигини таққослаш. 
5. 
Қонда ва сийдикда гормоннинг миқдорини биологик ва кимѐвий усуллар 
билан аниқлаш. 


176 
6.Гормонларнинг биосинтез механизмини радиоактив изотоплар ѐрдамида 
ўрганиш. 
7.Гормонларни сунъий йўл билан синтез қилиш ва кимѐвий тузилишини 
ўрганиш. 
8.Бирон эндокрин бези суст ѐки ортиқча ишлайдиган беморларни ва уларни 
даволаш мақсадида қилинган операциялар оқибатларини текшириш. 
Гормонннинг кимѐвий тузилиши маълум бўлса, миқдори оғирлик бирлигида 
кўрсатилади. Гормонннинг кимѐвий тузилиши номаълум бўлса, миқдори шартли 
биологик бирликларда ифодаланади. Бир биологик бирлик деб маълум ҳайвонда махсус 
физиологик ўзгаришлар ҳосил қилиш учун зарур бўлган гормон миқдорига айтилади. 
Гипофиз. Гипофиз уч: олдинги (аденогипофиз), орқа (нейрогипофиз) ва оралиқ 
бўлаклардан тузилган мураккаб бездир. 
Гипофизнинг олдинги бўлаги. Гипофизнинг олдинги бўлаги бош ѐки хромофоб 
ҳужайралардан (55 – 60 %) ва хромофил: ацидофил (30 – 35 %) ва базофил (5 – 10 %) 
ҳужайралардан ташкил топган. Аденогипофизда 6 та гормон ишлаб чиқарилади, улардан 
4 таси троп гормонлар (адренокортикотроп ѐки кортикотропин, тиреотроп гормон ѐки 
тиреотропин) ва 2 та гонодотроп гормон – (фолликулостимулловчи ва лютеинловчи ва 2 
та эса эффектор гормонлар соматотроп гормон ва пролактин). 
Адренокортикотроп гормон ѐки кортикотропин. Турли ҳайвонларнинг 
адренокортикотроп гормонлари (АКТГ) тузилиши ва ўз фаоллиги билан бир-биридан 
фарқ қилади. Улар полипептидлар бўлиб, молекулалари 39 аминокислота қолдиғидан 
тузилган. Кортикотропин буйрак усти безлари пўстлоғининг тутамли ва турли соҳасини 
ўстириб ва шу безлардан чиқадиган гормонлар синтезини кучайтиради. Ҳайвоннинг 
гипофизини олиб ташланганда, буйрак усти безлари пўстлоғининг тутамли ва турли 
соҳалари атрофияга учрайди, лекин буйрак усти безлари пўстлоғининг коптокча соҳаси 
мағиз қавати эса атрофияга учрамайди. Бу ҳолат АКТГ буйрак усти безлари 
пўстлоғининг фақат тутамли ва турли соҳаларига махсус таъсир этишини кўрсатади. 
Организмда стресс ҳолати вужудга келганда, гипофиздан АКТГ чиқиши кучаяди. 
Бундай таъсиротлар рефлекс йўли билан, шунингдек буйрак усти безлари мағиз 
қаватидан адреналин чиқишини кучайтиради, натижада гипоталамус ядроларига таъсир 
этади ва уларда биологик фаол моддалар ҳосил бўлиши кўпаяди. Бу моддалар эса 
гипофиздан АКТГ секрециясини кучайтиради. 
АКТГ буйрак усти безига таъсир этиб, глюкокортикоидлар ҳосил бўлишини 
кўпайтиради ва улар эса организмнинг ноқулай омиллар таъсирига чидамини оширади. 
Кортикотропиннинг ҳосил бўлиши гипоталамуснинг кортиколиберини ѐрдамида идора 
этилади. 

Download 2,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish