Низомий номидаги тошкент давалат педагогика университети



Download 247,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/12
Sana06.06.2022
Hajmi247,15 Kb.
#642149
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
Курс иши ва БМИ йўриқнома

II.
 
КУРС ИШИНИ БАЖАРИШ БОСҚИЧЛАРИ 
Курс ишини бажариш қуйидаги босқичларда амалга оширилади: 
1.
Курс иши мавзусини танлаш; 
2.
Кафедра томонидан тавсия қилинган адабиётларни тўплаш, уларни 
ўрганиш, конспектлаштириш, керакли жойларини ёзиб олиш; 
3.
Курс иши режасини тузиш;
4.
Назарий масалалар ва амалий материалларни умумлаштириш, таҳлил 
қилиш, қайтадан ишлаб чиқиш; 
5.
Курс иши матнини ёзиб чиқиш, уни расмийлаштириш ва илмий раҳбарга 
тақриз учун тақдим этиш; 
6.
Тақризнинг талаблари асосида ишга айрим тузатишлар киритиш, қўшимча 
саволларга жавоб бериш;
7.
Курс иши ҳимоясига тайёрланиш. 
 
III.
 
КУРС ИШИ РЕЖАСИНИ ТУЗИШ 
Курс иши режасини тузиш, тавсия қилинган адабиётларни ўрганиб 
чиқилгандан кейин бошланади. Режа тузилганда кўзда тутилган масалаларни аниқ 
ифода қилишга ҳаракат қилиш керак. Курс ишининг барча қисмлари бир бири 
билан ўзаро боғланган бўлиши, мавзуни тўлиқ очиб беришга хизмат қилиши 
талаб этилади. Мавзуга тегишли маълумотларни тўплаш, тартибга келтириш
таҳлил қилиш ва умумлаштириш жараёнида курс ишининг режаси 
такомиллаштирилиши ёки унинг йўналиши ўзгартирилиши мумкин. 



IV.
 
КУРС ИШИ МАЗМУНИ, ХАЖМИ ВА ФОРМАТИГА 
ҚЎЙИЛАДИГАН АСОСИЙ ТАЛАБЛАР 
Курс ишлари ўқув жараёни олиб борилаётган тилда ёзилади. Курс иши имло 
хатоларсиз, равон тушунарли тилда ёзилиши, жумла ва гаплар аниқ 
ифодаланиши, улар ўзаро изчил ва мантиқан боғлиқ бўлиши ва бир-бирини 
тўлдириб туриши керак. Унда келтирилаётган статистик маълумотлар фақатгина 
кўргазма (иллюстрация) вазифасини ўтаб қолмасдан, хулосалар чиқариш ва 
уларни исботи учун хизмат қилиши лозим. Курс ишида келтирилган барча 
асослар ва маълумотларнинг аниқлиги ва ҳақиқийлиги учун унинг муаллифи 
жавобгардир. 
Курс иши талаба томонидан мустақил равишда шахсан бажарилиши шарт. 
Курс иши мазмунида илмий асосланган манбалардан далиллар, статистик 
маълумотлар, олимлар фикрларидан олинган фикрларга иҳтибослар 
келтирилиши керак. Матнда фойдаланилган манбалар саҳифа остида изоҳ 
(сноска) тарзида аниқ ва тўлиқ келтирилиши, муаллиф ва адабиётнинг номи, 
нашриёти, йили ва бети келтирилиши, 10 шрифтда ёзилиши лозим (7-илова). Курс 
ишлари ёзиш жараёнида фойдаланилган адабиёт ва илмий манбалар сони мавзуни 
очиб берадиган даражада бўлиши зарур.
Курс ишининг умумий ҳажми компютерда ёзилган матнда ўртача 32-36 бет, 
қўл ёзмада 45-50 бет бўлиши керак. Курс иши тузилган режага мувофиқ алоҳида 
бандларга, яъни параграфларга бўлинади. Бу бандларнинг номи қисқача бўлиб, 
мавзунинг мазмунига мос тушиши ва матнга мувофиқ тарзда бош ҳарфлар билан 
ёзилиши лозим. Бетлар араб рақамлари билан пастки қисмнинг ўртасида 
қўйилиши керак. Курс иши А4 ( 210 х 297 ) форматли оқ варақнинг бир томонига 
1,5 интервал оралиқда, 14 шрифтда ёзилади ва уни ёзиш жараёнида қуйидаги 
ҳошиялар ўлчамига риоя қилиниши лозим: чап ҳошия - 3 см , ўнг ҳошия – 1,5 см,
пастки ҳошия -2 см, юқори ҳошия – 2 см.
Курс иши файл папкага жойлаштирилади ёки оддий муқова қилинади ва 
титул варағи (2 илова) унинг устига бириктирилади.



Курс ишини рақамлаш режа ёзилган вароғидан бошланиб, охирги бетгача 
ҳамма варағларни қамраб олиши лозим. Режа ёзилган варақ биринчи бет 
ҳисобланади ва унга рақам қўйилмайди. Курс иши титулидан сўнг, кафедрада 
тузилган экспертлар ҳамда раҳбар хулосаси (бланка, 3-илова) ёзилади. 

Download 247,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish