Б И Л Л У Р
БИЛЛУРДАЙ (КАБИ)
I.
Тиниқ;
беғубор. Асосан, сув, кўз ёши, тонг кабиларга нис-
батан.
Унгирдан биллурдай
типиқ,
ичсанг. тишингни сиркиратиб
юборадиган сув жилдираб окиб чиқади (С. Анорбоев. Оксой
шалолалари). Бу ерда юлдузлар тог чўкқиларига тегиб тура-
ди, кўлларнинг суви ғоят сокин ва биллурдай
тиниқ
(3. Эш-
мирзаева. Ватан оханрабоси). Нихоят, киз бошини кўтариб,
оёкларидаги гулдор хипча чувакларини ечди, ҳовучини тўлатиб
сув олиб, юзига босди. Биллурдайин сув томчилари юзида сир-
пандилар (Н. Жалолиддин. Умар Хайём). Томчи-томчи биллур-
дай бегард, Ииғилгандир, кўз ёшингни тўк. Гоҳ мени ҳам
куйдирар-у дард, Йиғлолмасман, кўз ёшларим йўқ (Ҳ. Худой-
бердиева. Тинч фонтан кошида). Наврўзинг муборак, муқаддас
юртим, Жонгинам садоға баҳорларингга. Қуёш уйкусидан ке-
чиб, парвона, Сенинг биллурдайин нахорларингга (М. Карим-
жон кизи. Наврўзинг муборак). Унинг мижжаларида икки томчи
43
www.ziyouz.com kutubxonasi
биллурдай ёш калқиб турар, менинг кўз ўнгимдан эса бир хил
кийинган кўк тўнли йигитлар Миржумон кўчасидан кўтариб ке-
лаётган тобут ва унинг олдидаги Қўкон арава кетмасди (М. Ман-
сур. Жудолик диёри).
2.
Товланмоқ.
Еғдуланмок, жилваланмок
Зайниддин чалғиш ва бирпас овуниш ниятида майда-майда
томчилар инган, неон чироклари ёруғида биллур каби
товла-
наётган
кизил-сарик атиргул япрокпарига тикилди (А. Дилму-
род. Кунсулув). Айникса, олтиндай сарғайиб, офтобда биллур-
дек
товланган
хусайниларни уза бошлаганларида кампирнинг
ковурғаси кайишиб кетди (М. Осим. Карвон йўлларида). Булут
тўсган Қуёшу Ер ўртасида бир томчи оби раҳмат биллурдай
товланади
(Л. Бўрихон. Бир томчи ёш).
Б О Д Р О Қ
БОДРОҚДАЙ
Бодрамоқ, сочилмоқ.
Асосан, осмонда бодраб, дувиллаб
чиккандай сочилган саноқсиз юлдузлар қакида.
Бодроқдек
бодраб кетган
осмон юлдузлари ғашни келтирар
даражада яркирар, нимкоронгу кўкдан адашган тун куши чулди-
раб ўтиб борарди (М. Мансур. Жудолик диёри). Карим деразадан
бошини чикариб тепага каради: осмонда юлдузлар бодроқдай
сочилиб кетган,
жуда кўп эди (А. Аъзам. Алмисоқдан қолган
Карим). Назарида, осмондаги бодроқдай
сочилган
сон-саноксиз
юлдузлар йириклашиб, тўлин ой янада тўлишиб қолгандай эди
(Ҳ. Шайхов. Оловдан чиққан одам). Тун бепоён чўлни оғушига
олган, осмонга юлдузлар бодроқдек
сочилган
(Ғ. Каримий. Нар-
шах
калъаси). Ок бодроқдек кўкка
сочилган
юлдузлар дала
окшомига хусн бермоқда (И. Раҳим. Ҳаёт булоқлари).
Б О Л
(ХУДДИ) БОЛДАЙ(КАБИ)
Тотли, ишрин,
инсонга хуш ёкадиган.
Тугилган ерингнинг тупроғи зар, тикони гул, тахир суви
болдай
тотли
бўлар экан (С. Сиёев. Яссавийнинг сўнгги са-
фари). Болаликда бол каби
Тотли
экан қатто ғам (С. Ҳаким.
Пишикчилик). Болдай ниматутсам, дейсизки: «Аччик», Аччиғин
келтирсам, дейсиз: «Бу нордон» (Миртемир. Қўлингизга тутдим
бир гужум чилги...). Сувлари мисли зилол, мевалари худди бол.
Ғиркираб ўтгай шамол, рохатижон Мирзачўл (Ҳабибий. Девон).
44
www.ziyouz.com kutubxonasi
Б О Л А
1.
Ишонувчан, бегубор, беозор, содда: инжиқ; алданмоқ,
жўн
фикрламоқ,
содда ўйламок Катта ёшдаги одамлар ҳакида.
Аёл киши аксар содда бўладими, гўлми, боладек
ишонув-
чанми...
(О. Мухтор. Эгилган бош). Бу кадар бола каби
бегубор
бўлмаса бу Боботурк дегани (Н. Қобул. Буюк Турон амири
ёхуд акл ва қилич). Унинг кулгиси ҳам илгариги Наимжонга,
меҳнатдан бошқани билмайдиган, ёш боладай
Do'stlaringiz bilan baham: |