Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Конун ва фалсафа фани конунларинннг ялпи умумий таснифи



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

3.4. Конун ва фалсафа фани конунларинннг ялпи умумий таснифи
Фалсафа ва бошка махсус фанларнинг мухим 
вазифаларидан бири табиат, жамият, борликнинг 
барча куринишларида ва одам онгига боглик 
булмаган холда конун ва конуниятлар мохиятини индивидлар англаб олиб олам 
сир асрорларини билиш, шуларга таяниб амалий фаолият белгилашдан 
иборатдир.
Объектив олам ривожланишининг умумий конунлари сифатида фалсафа 
фани конунлари оламнинг бир бутунлигини, ундаги унсурларнинг узаро 
алокадорлигини хамда ички зарурий богланишларини ифодалайди.
Конун 
- муайян шарт-шароитда, вокеалар ривожининг хусусияти ва 
йуналишини белгилайдиган, маълум бир катъий натижани такозо этадиган 
теварак-атрофдаги нарса ва ходисаларнинг мухим, зарурий, умумий, нисбий 
баркарор 
му носабатларни ифодалайди. 
Айни вактда конун ходиса 
ва 
вокеаларнинг маълум шароитда, катъий, шубхасиз содир булишини англаб 
олишга имкон яратади. Масалан, куннинг тун билан алмашинуви конуний 
таснифга эга, чунки ернинг уз уки атрофида айланиб тур и ш и, куннинг тун 
билан алмашинувига олиб келади. Ер уз уки атрофида харакат килмаганда, бу 
ходиса зарурият тарикасида булмас эди.
Табиат ва жамиятнинг хар кандай конуни узининг учта гомони билан 
тавсифланади, чунончи: а) оламдаги турли хил нарса ва ходисалар, жараёнлар 
ва вокеалар уртасидаги мухим, умумий ва нисбий баркарор алокадорликни 
ифодалайди; б) табиат ва жамиятдаги хар кандай конун вокеаларнинг 
ривожланиш хусусияти ва йуналишини белгилаб беради, вокеаларнинг окими 
катъий, аник йуналишда булишини такозо этади; в) конун муайян шароитда 
намоён булади, вокеликдаги нарса ва ходисаларнинг мавжудлиги хамда 
ривожланиши учун мажбурий хисобланади.
Конун одамларнинг илмий-назарий ва амалий фаолиятида объектив узаро 
алокаларнинг барча шаклларини синчковлик билан хисобга олишни такоза 
этади. Бу эса уларнинг ичида мухим, зарурий, умумий, нисбий баркарор 
алокаларни англаб олишга ёрдам бериб, индивидлар ва ижтимоий бирликлар 
фаолиятини илмий асосда билиш имконини беради.
‘ J К а р и м о в И. А. И сти к л о л ва м аъ н а в и ят , 5-бет.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish